Od Merilin Monro do Dejvida Bouvija: Poznati ljudi koji su obožavali knjige

Postoji jedna čuvena fotografija Merilin Monro koja kao da pripada nekom drugom životu koji je živela. Nema glamurozne toalete, nema crvenog tepiha. Sedi na travi i čita Uliksa Džejmsa Džojsa.

Godinama je taj prizor izgledao poput kakve neslane šale na račun čuvene plavuše. Merilin i jedan od najzahtevnijih romana 20. veka? Međutim, ispostavilo se da ova knjiga nije bila ono što je većina pretpostavljala, interesantan rekvizit za fotografisanje.

Preporučujemo

Privatna biblioteka Merilin Monro brojala je više od 400 knjiga. Među njima su bila brojna dela Dostojevskog, Ficdžeralda, poezija i psihologija, knjige pune podvučenih rečenica i beležaka. Među naslovima koje je volela bili su i Veliki Getsbi i Gospođa Bovari.

Slika koju je Holivud napravio od Merilin bila je toliko jaka da je doslovno pojela sve ostalo. Knjige koje su pronađene u njenoj biblioteci otkrivaju jednu stranu legendarne glumice o kojoj se mnogo manje govorilo.

Ispostavlja se da Merilin nikako nije usamljen slučaj u ovoj priči o predrasudama, koje se sasvim zgodno nadovezuju na onu o britanskoj glumici Kiri Najtli i filmu snimljenom prema romanu Gordost i predrasuda, koji ju je proslavio.

Kultni roman Džejn Ostin glumica je zavolela mnogo pre nego što je iko pomislio da bi mogla da igra njegovu glavnu junakinju, Elizabet Benet. Još kao devojčica, Kira je svoju kuću za lutke pretvorila u Pemberli, raskošno imanje gospodina Darsija. Kada joj je mnogo godina kasnije ponuđena uloga, ustručavala se da je prihvati. Suviše je bila vezana za roman i strahovala je da neće umeti da dočara Elizabet. Međutim, ispostavilo se da njena strepnja nije bila opravdana. Mlada glumica je dorasla jednom od najvoljenijih ženskih likova engleske književnosti. I to sa svega 19 godina.

Od Dostojevskog do njujorških ulica: Knjige koje su oblikovale film

Kod Martina Skorsezea ljubav prema književnosti dobila je drugačiji izraz. U njegovim filmovima mogu se prepoznati teme i unutrašnji sukobi kojima su se mnogo pre njega bavili veliki pisci.

Jedan od najzanimljivijih primera je Travis Bikl iz filma Taksista. U njegovoj usamljenosti, nelagodnom odnosu prema svetu i osećaju da istovremeno želi da mu pripada i da od njega pobegne, lako je prepoznati odjek junaka iz Zapisa iz podzemlja Fjodora Dostojevskog. Podzemlje je samo promenilo adresu: iz Sankt Peterburga preselilo se na njujorške ulice, a usamljeni čovek dobio je žuti taksi.

Ta neobična sposobnost književnosti da nastavi život u nekoj drugoj umetnosti posebno je zanimljiva kada je reč o muzici. Mnogi muzičari pronalazili su inspiraciju u romanima, ali za neke su knjige bile mnogo više od povremenog izvora ideja.

Peti Smit: Roman kojem se uvek vraćala

Peti Smit, jedna od najuticajnijih umetnica američke pank i rok scene, poznata je po svojoj velikoj ljubavi prema književnosti. I sama pesnikinja i književnica, knjigama se vraćala kao što se drugi vraćaju omiljenim pločama.

Bulgakovljev Majstor i Margarita čitala je više puta, toliko da je roman ostavio trag i u njenom muzičkom stvaralaštvu. Njen album Banga dobio je ime po psu Pontija Pilata iz priče Mihaila Bulgakova.

Zanimljivo je kako jedna knjiga može da nas prati decenijama, svaki put otkrivajući nešto novo. Peti Smit je među onim umetnicima kod kojih se ljubav prema čitanju toliko prepliće sa stvaralaštvom da je ponekad teško odrediti gde se završava uticaj omiljenog pisca, a počinje sopstvena umetnička zamisao.

Slična radoznalost, mada sasvim drugačijeg izraza, obeležila je i život Dejvida Bouvija, jednog od najinventivnijih muzičara 20. veka.

Dejvid Bouvi i 100 knjiga koje su oblikovale njegov svet

Za razliku od Merilin Monro, čija je ljubav prema knjigama dugo ostala u senci javnog imidža, Dejvid Bouvi nije krio koliko mu je književnost važna. Bio je strastven čitalac, a 2013. godine javnosti je predstavljena njegova lista od 100 omiljenih i najuticajnijih knjiga.

I lista je, zapravo, vrlo bouvijevska.

Na njoj su 1984 Džordža Orvela, Paklena pomorandža Entonija Berdžesa, Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova i Gospođa Bovari Gistava Flobera. Tu su Homer i Dante, Keruakov roman Na putu, knjige o umetnosti, ali i britanski stripovi.

Taj izbor mnogo govori o umetniku koji je tokom karijere neprestano menjao muzičke pravce, vizuelni identitet i način izražavanja. Bouvi je čitao sa istom radoznalošću sa kojom je stvarao, prelazeći iz jednog književnog sveta u drugi, bez potrebe da svoj ukus ograniči na određeni žanr ili epohu.

Književnost je ostavila dubok trag i u njegovoj muzici. Orvelov roman 1984 bio je jedna od inspiracija za album Diamond Dogs, dok su distopijske ideje, društvene teme i književni likovi često pronalazili mesto u njegovim pesmama.

A onda se među tih sto knjiga pojavljuje i Veliki Getsbi F. Skota Ficdžeralda.

I tu se, sasvim neočekivano, Merilin Monro i Dejvid Bouvi sreću na istoj stranici.

Iza njenih čuvenih fotografija i njegovih brojnih umetničkih identiteta krilo se nešto zajedničko: radoznalost prema svetu i ljubav prema književnosti. A negde među stranicama Velikog Getsbija, njihovi svetovi su se susreli.

Baš u tome je ta posebna čar književnosti. Nikada ne možemo znati šta je neko pronašao među korica omiljene knjige, ali nas saznanje da su je voleli ljudi čijem smo se radu divili poziva da i sami otkrijemo.

Gordost i predrasuda, Zapisi iz podzemlja, Majstor i Margarita, 1984 i Veliki Getsbi i danas pronalaze nove čitaoce.

Knjige su iste. Ono što u njima pronađemo, nikada nije.

(Telegraf.rs)