• 1

10 čuvenih umetnika je svoje autoportrete sakrilo na slikama. Jedan od njih je prilično gnusan

"Švercovali" su svoje likove na krčazima, mrtvacima, lutkama, ogledalima...

  • 1

Mnogi umetnici nisu mogli da odole da na delima koja su za druge radili po porudžbini ostave svoje manje ili više skrivene autoportrete. Bilo da su predosetili da će njihova dela jednog dana biti neprocenjiva, ili uživali u igri i šali, mi tdanas znamo kako su neki od njih izgledali baš zahvaljujući odrazu na činiji, obešenoj lutki ili odsečenoj glavi sa koje nam se kezi lik samog majstora.

Skriveni autoportreti naročito su bili zanimljivi slikarima renesanse, baš zato što je u prethodnom, srednjovekovnom periodu umetnik bio nebitan. Mnogi se nisu ni potpisivali na svoja dela, te mi danas nismo sigurni da li se ona pripisuju svojim istinskim autorima. Od humanizma i renesanse individualizam i kreativnost su počeli da se cene, a umetnik je postao (i do dan danas ostao) važan.

Ovo su neke od najpoznatijih slika na koje su umetnici krišom stavili i svoj autoportret.

PORTRET ARNOLFINIJEVIH, JAN VAN AJK (1434)

Na jednoj od najsloženijih slika zapadne umetnosti utkano je toliko detalja da je prava zabava otkrivati ih jedan po jedan.

"Portret Arnolfinijevih", Jan van Ajk, 1434. godina. Smatra se da je ova slika izvršila revolucija u evropskoj umetnosti. Foto: Wikimedia Commons/nationalgallery.org.uk

Posebno zanimljivo je malo konveksno ogledalo koje se nalazi iza mladenaca. Ako se dobro zagledate, vidite da je scena prikazana naopačke, a da je Van Ajk u njemu stavio i svoj odraz. Pored njega je još jedan muškarac kome Arnolfini maše. Iznad ogledala jasno piše - "Jan van Ajk je bio ovde".

Ogledalo na slici

Ogledalo na slici "Portret Arnolfinijevih" Jana van Ajka iz 1434. godina. Smatra se da je ova slika izvršila revolucija u evropskoj umetnosti. Foto: Wikimedia Commons/nationalgallery.org.uk

POKLONJENJE TRI KRALJA MALOM HRISTU, BOTIČELI (1475)

Poklonjenje tri kralja malom Hristu

Botičeli je skroz desno Foto: Sandro Botičeli

Botičeli je naslikao više verzija "Poklonstvo mudraca", ali na onoj iz 1475. dodao je svoj lik. Veruje se da je on figura u krajnjem desnom uglu, jedna od retkih osoba koja ne gleda u Devicu i bebu Hrista, već pravo u posmatrača slike.

Poklonjenje tri kralja malom Hristu

Foto: Sandro Botičeli

Ovaj stil su usvojili i drugi renesansni slikari u Italiji. Sledi primer...

ATINSKA ŠKOLA, RAFAELO (1509-1511)

Čuvena freska Rafaela Santija, na kojoj je prikazano renesansno shvatanje antike kao izvora evropske filozofije, nalazi se u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji pape u Vatikanu.

Atinska škola

Rafaelo je skroz desno kraj stuba Foto: Rafaelo Sanit

Na fresci su predstavljeni brojni antički filozofi  - od Zenona, preko Epikura, Pitagore... U sredini su Platon (u crvenoj odori) u njegov učenik Aristotel (u plavoj odori), a u krajnjem desnom uglu, gotovo skriven iza stuba krije se lik samog umetnika - Rafaela.

Atinska škola

Rafaelo Santi Foto: Rafaelo Santi

U Rafaelovu odbranu, on nije jedini savremeni stvaralac koji je ovde naslikan. Platon ima lik Leonarda da Vinčija, italijanski arhitekta Bramante  pozajmio je svoje lice Euklidu, a Mikelanđelo Heraklitu.

STRAŠNI SUD, MIKELANĐELO (1536-1541)

Freska Strašnog suda na oltarskom zidu Sikstinske kapele još nije bila ni gotova, a Mikelanđelovi protivnici zahtevali su da se "nemoralna slika" ukloni.

Strašni sud

Strašni sud na oltarskom zidu Sikstinske kapele Foto: Mikelanđelo

Papin ceremonijal-majstor urlao je zbog toga što su svi likovi goli i govorio kako je freska "primerena kupatilu". Narednog dana Mikelanđelo je u donjem desnom uglu, u predelu Pakla naslikao Minosa, mitskog kralja Krita i sudiju podzemnog sveta. Minos je, doduše, imalo lik papskog ceremonijal-majstora lično. Bio je i go, sa zmijom oko genitalija i magarećim ušima na glavi.

Pape su se smenjivale i umirale u pokušajima da uklone ili odbrane spornu fresku. Svima su im, manje-više, smetale genitalije na oltaru. Ipak, Mikelanđelo nije propustio ni da naslika svoj organ. I to onaj najveći. U rukama svetog Vartolomeja, jednog od 12 apostola, koji je živ odran, nalazi se cela ljudska koža, kao sećanje na njegovu mučeničku smrt. Ta koža ima Mikelanđelov lik i njegove prazne oči uperene su pravo ka vatikanskim velikodostojnicima koji će tu dolaziti da se mole.

Strašni sud

Mikelanđelo kao koža svetog Vartolomeja Foto: Mikelanđelo

DAVID SA GLAVOM GOLIJATA, KARAVAĐO (1609-1610)

U nizu bizarnih i krvavih autoportreta, i Karavađo je imao svoj doprinos, vođen čudnim smislom za humor. Iako je sebe često slikao kao Baha, grčkog boga vina, po kome reč "bahanalije" nosi ime, poslednje godine svoga života (a umro je sa samo 38), odlučio je da svoj lik doda na dramatičnu obradu biblijske priče o Davidu i Golijatu. Pobedonosni David u rukama drži mač i odrubljenu glavu diva, mada njegov pogled nije slavljenički, već odaje unutrašnja previranja i nimalo zadovoljstva zbog ubistva.

David i Golijat

David i Golijat Foto: Karavađo

A ni Karavađo nije mladi, zgodni David, već upravo ta odsečena glava, otvorenih usta i iznenađenog i besnog pogleda.

MRTVA PRIRODA SA SIROM, BADEMIMA I PERECAMA, KLARA PITERS (oko 1615)

Iako su žene imale mnogo manje mogućnosti nego muškarci u Holandiji 17. veka, upravo je u to vreme nemali broj dama uspeo da izgradi karijere kao slikarke. Klara Piters je bila među njima.

Na jednoj od svojih slika na keramičkom peharu sa poklopcem Klara je pažljivo iscrtala svoj odraz, prateći krivine predmeta. Na istoj slici "ugravirala" je svoje ime na srebrnom nožu za maslac.

mrtva priroda

Foto: Klara Piters

MLADE PLEMKINJE, DIJEGO VELASKEZ (1656)

Jedna od najpoznatijih i najhvaljenijih slika ikada naslikana je u vreme kada je Velaskez bio dvorski slikar španskog kralja Filipa IV. U sredini slike je infanta Margarita Tereza sa svojim dvorskim damama. Ipak, nekoliko figura je gotovo neprimetno takođe prisutno u sceni - kralj i kraljica u ogledalu, a sasvim levo i sam Velaskez. On ovde nije toliko tajnovit, ali ono što je zapravo zanimljivo jeste da mi gledaoci vidimo ovu scenu očima kraljevskog para.

mlade plemkinje

Foto: Dijego Velaskez

KRUNISANJE NAPOLEONA I, ŽAK-LUJ DAVID (1806-1807)

Možete da zamislite tišinu i napetost koja je zavladala u Notrdamu tog 2. decembra 1804. godine kada je Napoleon iz ruku pape uzeo krunu, i sam je sebi stavio na glavu? Uvreda za Rim bila je nemerljiva. No Bonaparta je otišao korak dalje. Uzeo je drugu carsku krunu i njome krunisao svoju prvo ženu Žozefinu.

Njegov dvorski slikar Žak-Luj David, umetnik iz doba revolicije i neoklasicizma, naslikao je, po Napoleonovom zahtevu, monumentalnu sliku na kojoj j ovaj događaj očuvan. Ona se danas nalazi u Velikog dvorani Luvra. Toliko je masivna da deluje kao da su figure gotovo prirodne veličine, pa se i sami posmatrači pred njom osete kao publika Napoleonovog krunisanja.

Krunisanje Napoleona

David je sebi dao dobro mesto Foto: Žak-Luj David

Jednom takvom figurom David je učinio sebe. On se nalazi u sredini galerije, sve analizira i skicira. Istini za volju, krunisanju je zaista i bio prisutan u stvarnom životu.

DEČAK SANJA, POL GOGEN (1881)

Nije odrao kožu, ni skraćivao glave, ali ni Pol Gogen nije prema sebi bio milostiv kada je na slici "Dečak sanja" svoje lice stavio na jezivu lutku pajaca, obešenu za naslon kreveta. Lutka više deluje kao nešto što će detetu izazvati noćne more, nego kao igračka sa kojom deca idu u krevet.

pol gogen

Gogen kao pajac Foto: Pol Gogen

KUPAČI U PLIVAČKIM PRUGAMA, NIKOL AJSENMAN (1995)

Nikol Ajsenman ima samo 54 godine, a iako se retko pojavljuje na svojim slikama, njeni prijatelji i ljubavnici su redovni gosti na platnu. Ipak, jedna duhovita rana slika otkriva autoportret.

Pomamna kompozicija prikazuje gomilu nagih plivača koji grabe jedni druge u neobično seksualizovanoj sceni iz bazena. Na donjoj desnoj strani nalazi se sama Ajsenman, koja ne nosi ništa osim kapice i načara za plivanje dok se bori za vazduh. Sliku možete pogledati OVDE.

(D. Savanović)

Komentari

  • Suza Kg

    Mala jutarnja šetnja kroz umetnost. Odličan članak..

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima