Klimtova „Danaja“ vodi ljubav sa zlatnom kišom: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Gustav Klimt, fotografija iz 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/ceskatelevize.cz

Letos smo se u dva odvojena navrata bavili likom i delom velikog austrijskog slikara Gustava Klimta, koji je jedno od najznačajnijih imena svetskog slikarstva prošlog stoleća; tačnije, bavili smo se dvema njegovim slikama, prvo monumentalnim „Betovenskim frizom“, a potom i „Portretom Adele Bloh-Bauer I“, koji je takođe poznat i kao „Žena u zlatnom“, s obzirom da su nacisti, zaslepljeni njegovom lepotom ali ozlojeđeni što je u pitanju portret jedne Jevrejke, našli „kompromisno rešenje“, barem iz svoje nakaradne perspektive.

Preporučujemo

Stoga nije neophodno ponovo zalaziti u dubine Klimtovog životopisa, koje su sadržane u prethodnim tekstovima. Ali, u najkraćim crtama, rođen je 14. jula 1862. u predgrađu Beča, od oca Ernsta, gravera zlata koji se doselio iz Češke, i muzički talentovane majke Ane. Sa 14 godina se upisao na bečku Školu primenjenih umetnosti, danas Akademiju, i nakon diplomiranja 1883. otvorio atelje sa mlađim bratom Ernstom i zajedničkim drugom Francom Mašom; trojka se fokusirala na istorijski stil, popularan kod aristokratije i više klase, i na izradu murala, u čemu je bila vrlo uspešna, ali je nakon bratovljeve smrti krenuo drugim putem, okrenuo se simbolizmu i razvoju vlastitog stila.

1897. je sa grupom umetnika sličnog svetonazora istupio iz Bečkog umetničkog udruženja i osnovao Bečku secesiju, čiji je bio prvi predsednik, urednik organa „Sveto proleće“ i autor simbola — grčke boginje Atine Palade. Bečka secesija nije forsirala nikakav poseban stil već se ograničavala na odbacivanje klasične, akademske umetnosti, i posvetila pomaganju netradicionalističkih mladih umetnika, otvaranju bečkih vrata međunarodnoj umetnosti i izložbama svojih članova.

1900. godine na 7. izložbi Bečke secesije izložio je mural „Filozofija“, naručen od strane Univerziteta, i izazvao skandal zbog „pornografije“, a ništa bolje u javnosti nisu prošla ni preostala dva murala koja je Univerzitet naručio, „Medicina“ i „Pravda“. Međutim, uprkos neprijateljstvu konzervativnih krugova upravo je ta decenija bila njegova najplodnija i najuspešnija, pa se naziva i njegovom „zlatnom fazom“, kada je za stvaranje svojih ikoničkih likova i figura obilato koristio ornamentalne zlatne listiće, i ravne, dvodimenzionalne perspektive koje podsećaju na vizantinske mozaike.

„Danaja“, Gustav Klimt, 1907. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/The Yorck Project (2002) 10.000 Meisterwerke der Malerei/Conscious

1901. je nastao portret „Judit I“, naredne pomenuti „Betovenski friz“, na slici „Portret Adele Bloh-Bauer I“ je radio u periodu 1903—07, na slici „Poljubac“ tokom 1907—08, 1910. je završio oslikavanje palate jednog briselskog industrijalca, a iste godine dobio i prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi umetnosti u Rimu za sliku „Smrt i život“, što je izgleda nagrada koju je od svih najviše cenio. Te decenije, tačnije 1907, očigledno vrlo plodne godine, nastala je i slika „Danaja“ (u originalu: „Danaë“), o kojoj će danas biti više reči.

„Danaja“ je ulje na platnu veličine 77 sa 83 centimentra, koja se čuva u bečkoj Galeriji „Virtle“ (nem. Galerie Würthle), a koja je u vremenu kada je nastala bila nedostižni ideal i uzor ogromnom broju drugih autora, i koja se kod umetnika i teoretičara umetnosti, kao i kod filozofa, visoko kotirala i držala za kvintesencijalni simbol uzvišene božanske ljubavi, čak i transcendencije.

Danaja je lik iz grčke mitologije, argivska princeza i majka Perseja, kojeg je rodila sa Zevsom, koji ju je obljubio. Do toga je došlo na sledeći način. Naime, njen otac, kralj Akrisije, koji je imao samo nju, upitao je proročište u Delfima da li će ikada dobiti muškog naslednika, na šta je dobio odgovor da neće, ali da će njegova kći imati sina koji će ga ubiti. S namerom da to spreči, zatvorio je kćer u grobnicu od bronze koju je dao izgraditi ispod poda dvorane u palati, u koju je Zevs ušao prerušen u zlatnu kišu koja se slivala niz tavanicu pa u Danajinu utrobu.

Sina Perseja odgajala je u tamnici, zajedno sa dadiljom koja je s njom bila zatočena, ali ih je otkrio Akrisije, privučen dečjim glasom koji je dopirao iz grobnice. Uzalud je pokušavala da mu objasni da je taj mali Zevsov sin, nije joj verovao; no pošto nije hteo da navuče gnev bogova ubistvom kćeri i unuka, smestio ih je u drveni kovčeg i bacio u more. Na Zevsov zahtev da budu pošteđeni, Posejdon je umirio Egej i kovčeg je doplovio do ostrva Serifos, gde ih je pronašao Diktis, koji je odgajio Perseja do momaštva.

„Danaja“, Gustav Klimt, 1907, detalj. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/The Yorck Project (2002) 10.000 Meisterwerke der Malerei/Conscious

Međutim se Diktisov stariji brat, kralj Polidekt, zaljubio u Danaju, koju nije zanimao; i mada je želeo da je uzme za ženu, makar i protiv njene volje, pristao je na izazov: ako mu Persej donese glavu gorgone Meduze, kćerke morskog boga Forkija i boginje Keto, koja je imala zmije umesto kose i oči koje bi skamenile svakoga ko ih pogleda, Danaja će ostati slobodna. Uz pomoć Atininog štita, Hermesovih krilatih sandala i Hadovog šlema koji ga je učinio nevidljivim, Persej je uspeo u nameri: izbegao je Meduzin pogled i obezglavio ju je (ovim događajem, ili bolje reći njegovim epilogom, bavi se statua „Persej sa glavom Meduze“ od Benvenuta Čelinija, koja se nalazi u Lođi dei Lanci na firentinskoj Pjaca dela Sinjorija, i o kojoj smo početkom jula takođe pisali).

Potom je spasio i Andromedu, kćer etiopskog kralja Kefeja, koja je bila vezana za morsku stenu da bi se umirio Posejdon, od kojeg su nereide tražile odmazdu zato što je Andromedina majka Kasiopeja tvrdila da je lepša od njih, pa je ovaj bog poslao morsko čudovište da pohara Kefejevu zemlju; Persej ju je uzeo za ženu, a ona mu je kasnije rodila šest sinova i kćer. Zatim je sa Andromedom došao na Serifos i doneo Meduzinu glavu, a zatim s njom i Danajom krenuo u Argos, ali, saznavši za proročanstvo i ne želeći da ubije dedu, odlučio je da ode u Larisu, gde su se održavale atletske igre. Upravo se tu proročanstvo i obistinilo: Akrisije se, igrom slučaja, zadesio u Larisi i doživeo da ga pravo u glavu pogodi unukovo koplje, ili disk po drugoj priči, koje je ovaj bacio ka učesnik igara.

Scena koja je prikazana na Klimtovoj slici zapravo je trenutak same oplodnje Danaje od strane Zevsa, koji, kao što rekosmo, nastupa u obliku zlatne kiše koja se slila niz tavanicu i ulazi u utrobu princeze. Danaja je na „Danaji“ sklupčana u carskome purpuru, koji simboliše njeno visoko poreklo, dok njena golotinja i položaj tela, tačnije, položaj njenih nogu, pa čak možda i izraz lica koji ukazuje na izvesno seksualno zadovoljstvo, sugerišu snošaj koji se u tom trenutku odigrava.

Veli Klimt: „Nikada nisam naslikao autoportret. Manje sam zainteresovan za sebe kao predmet slikanja nego što sam za druge ljude, iznad svih za žene“. I zaista, na većini njegovih skica i slika, posebno u poznijim godinama, upravo su žene, mahom polunage ili potpuno nage. Inače je Klimt, koji se nikada nije ženio ali koji je napravio četrnaestoro dece, uglavnom modelima koji su mu pozirali, januara 1918. doživeo moždani udar i preminuo 6. februara. Sahranjen je na bečkom groblju Hitcinger.

(P. L.)