• 1

SAD konačno vraća ukradeno umetničko delo: Na glinenoj ploči sačuvani odlomci o ljubavi i smrti

Jeste li čitali ovaj ep?

  • 1
Gilgameš

Odlomak iz Epa o Gilgamešu / Foto: Tanjug/AP

Drevni glinena ploča na kojoj je sačuvan odlomak iz Epa o Gilgamešu konačno će iz SAD-a biti vraćen u Irak, zajedno sa još oko 17.000 opljačkanih antičkih predmeta.

Poznata kao i "Gilgamešova ploča snova", ovaj 3.600 godina star tekst deo je sumerskog kapitalnog dela, Ep o Gilgamešu. U pitanju je jedno od najstarijih sačuvanih kniževnih dela, a odneto je iz muzeja u Iraku tokom Zalivskog rata 1991. godine.

Tokom ovih 3o godina krijumčareno je kroz mnoge zmelje, zajedno sa lažnim dokumentima. Do pre dve godine bilo je čak i javno izlagano u muzeju nedaleko od Kapitola. Međutim, ploča je danas poslata natrag u domovinu.

Bavljenje ovim epom otpočelo je nakon što je engleski asirolog i arheolog Džordž Smit u Ninivi pronašao (1872) u ruševinama razvaljene palate asirskog kralja Asurbanipala (668-627. p.n.e) jednu glinenu ploču ispisanu klinastim pismom na starovavilonsko-akadskom jeziku. Potom je pronađeno još 11 glinenih ploča i drugih fragmenata na varijantama sa hetitskim i huritskim elementima. O čemu je reč u Epu o Gilgamešu, koji osim posebnog mesta među delima drevne orijentalne književnosti ima i trajnu fascinaciju i relevantnost u celokupnoj svetskoj književnosti?

Spektar literarnih motiva u ovom najstarijem sačuvanom spisu svetske književnosti obuhvata vlast i njenu zloupotrebu, prijateljstvo i potragu za večnim životom, kao i bezuspešnost ljudskog stremljenja pred neumitnom faktičnošću smrti. Još sažetije rečeno – lajtmotiv ovoga epa je smrt. Kralj Uruka, Gilgameš, jednom trećinom ljudske i dvema trećinama božanske prirode, izgubio je najboljeg prijatelja, Enkidua, koji umire posle silnog zajedničkog vojevanja i legendarnih pobeda, piše Danas.

Gilgameš je, pre no što je sreo Enkidua, bio surov i omražen tiranin – podanici su trpeli njegovu divlju samovolju i zlostavljanje, napose žene kojima se nasilno naslađivao po nepisanom ius primae noctis. No humanizacija, odnosno preobražaj iz arhaičnog varvarstva u civilizovano ophođenje ostvariće se kroz prijateljstvo. Gilgameš se očovečuje, odnosno humanizuje. Potom Enkidu odlazi u podzemni svet. Tužan zbog gubitka prijatelja i u strepnji za sopstvenu budućnost, Gilgameš juri stepama. Kad ljubav u njemu nadjača smrt, odlazi kod Utnapištima, čoveka koji je preživeo potop, i koji živi na ostrvu blažene večnosti/besmrtnosti. Tu dobije trav(k)u besmrtnosti, koju bi čovekoljubivo želeo da podeli sa ostatkom čovečanstva, jer on nije više okrutni despot, nego ljubavlju preobraženi sabrat svih ljudi, odnosno uzorni filantrop.

Gilgameš

Gilgameš / Foto: Wikipedia/Kadumago

Utnapištim stavlja Gilgameša na ispit: šest dana i sedam noći on ne sme da zaspi. No premoreni Gilgameš odmah zaspi, pokazavši da nije kadar ni san da nadjača, a pogotovo ne da pobedi smrt. Dok se Gilgameš kupao, zmija mu ukrade trav(k)u besmrtnosti – paralela sa zmijom iz Knjige Postanja sasvim je očigledna. Vrativši se u svet ljudi, kralj Uruka ne može da se smiri, već hita u zemlju mrtvih da se sretne sa Enkiduom. A kad se sretnu, duša prijateljeva mu saopštava da, kad bi Gilgameš znao kakvi su zakoni na snazi u svetu seni, seo bi i zaplakao. Čini se da su epovi o istoriji prijateljstva i ljubavi, veličini i smrti bili loci communes u kulturnim jezicima Orijenta.

Ep je bio najpre u usmenoj tradiciji negovan i prenošen, te je, kao i Homerovi epovi, bio deo literarnog kanona. Kao što su i Homerovi epovi početak pisane istorije Grka, tako je i ep o Gilgamešu za Sumerce, Vavilonce i Asirce početak njihovog literarnog predanja i time ujedno i vavilonski nacionalni ep. Mnogi pak ovaj ep smatraju meditacijom o smrti u formi tragedije.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima