SAD konačno vraća ukradeno umetničko delo: Na glinenoj ploči sačuvani odlomci o ljubavi i smrti

Odlomak iz Epa o Gilgamešu / Foto: Tanjug/AP

Drevni glinena ploča na kojoj je sačuvan odlomak iz Epa o Gilgamešu konačno će iz SAD-a biti vraćen u Irak, zajedno sa još oko 17.000 opljačkanih antičkih predmeta.

Preporučujemo

Poznata kao i "Gilgamešova ploča snova", ovaj 3.600 godina star tekst deo je sumerskog kapitalnog dela, Ep o Gilgamešu. U pitanju je jedno od najstarijih sačuvanih kniževnih dela, a odneto je iz muzeja u Iraku tokom Zalivskog rata 1991. godine.

Tokom ovih 3o godina krijumčareno je kroz mnoge zmelje, zajedno sa lažnim dokumentima. Do pre dve godine bilo je čak i javno izlagano u muzeju nedaleko od Kapitola. Međutim, ploča je danas poslata natrag u domovinu.

Bavljenje ovim epom otpočelo je nakon što je engleski asirolog i arheolog Džordž Smit u Ninivi pronašao (1872) u ruševinama razvaljene palate asirskog kralja Asurbanipala (668-627. p.n.e) jednu glinenu ploču ispisanu klinastim pismom na starovavilonsko-akadskom jeziku. Potom je pronađeno još 11 glinenih ploča i drugih fragmenata na varijantama sa hetitskim i huritskim elementima. O čemu je reč u Epu o Gilgamešu, koji osim posebnog mesta među delima drevne orijentalne književnosti ima i trajnu fascinaciju i relevantnost u celokupnoj svetskoj književnosti?

Spektar literarnih motiva u ovom najstarijem sačuvanom spisu svetske književnosti obuhvata vlast i njenu zloupotrebu, prijateljstvo i potragu za večnim životom, kao i bezuspešnost ljudskog stremljenja pred neumitnom faktičnošću smrti. Još sažetije rečeno – lajtmotiv ovoga epa je smrt. Kralj Uruka, Gilgameš, jednom trećinom ljudske i dvema trećinama božanske prirode, izgubio je najboljeg prijatelja, Enkidua, koji umire posle silnog zajedničkog vojevanja i legendarnih pobeda, piše Danas.

Gilgameš je, pre no što je sreo Enkidua, bio surov i omražen tiranin – podanici su trpeli njegovu divlju samovolju i zlostavljanje, napose žene kojima se nasilno naslađivao po nepisanom ius primae noctis. No humanizacija, odnosno preobražaj iz arhaičnog varvarstva u civilizovano ophođenje ostvariće se kroz prijateljstvo. Gilgameš se očovečuje, odnosno humanizuje. Potom Enkidu odlazi u podzemni svet. Tužan zbog gubitka prijatelja i u strepnji za sopstvenu budućnost, Gilgameš juri stepama. Kad ljubav u njemu nadjača smrt, odlazi kod Utnapištima, čoveka koji je preživeo potop, i koji živi na ostrvu blažene večnosti/besmrtnosti. Tu dobije trav(k)u besmrtnosti, koju bi čovekoljubivo želeo da podeli sa ostatkom čovečanstva, jer on nije više okrutni despot, nego ljubavlju preobraženi sabrat svih ljudi, odnosno uzorni filantrop.

Gilgameš / Foto: Wikipedia/Kadumago

Utnapištim stavlja Gilgameša na ispit: šest dana i sedam noći on ne sme da zaspi. No premoreni Gilgameš odmah zaspi, pokazavši da nije kadar ni san da nadjača, a pogotovo ne da pobedi smrt. Dok se Gilgameš kupao, zmija mu ukrade trav(k)u besmrtnosti – paralela sa zmijom iz Knjige Postanja sasvim je očigledna. Vrativši se u svet ljudi, kralj Uruka ne može da se smiri, već hita u zemlju mrtvih da se sretne sa Enkiduom. A kad se sretnu, duša prijateljeva mu saopštava da, kad bi Gilgameš znao kakvi su zakoni na snazi u svetu seni, seo bi i zaplakao. Čini se da su epovi o istoriji prijateljstva i ljubavi, veličini i smrti bili loci communes u kulturnim jezicima Orijenta.

Ep je bio najpre u usmenoj tradiciji negovan i prenošen, te je, kao i Homerovi epovi, bio deo literarnog kanona. Kao što su i Homerovi epovi početak pisane istorije Grka, tako je i ep o Gilgamešu za Sumerce, Vavilonce i Asirce početak njihovog literarnog predanja i time ujedno i vavilonski nacionalni ep. Mnogi pak ovaj ep smatraju meditacijom o smrti u formi tragedije.

(Telegraf.rs)