Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Rodolfu Amoedu

Rodolfo Amoedo, brazilski slikar i dekorater, rođen 11. decembra 1857. u Salvadoru, započeo je umetničku karijeru kada ga je prijatelj pozvao da radi u Teatru „Sao Pedro“. 1873. se upisao u Licej za umetnost i zanate u Rio de Žaneiru, gde je bio učenik Koste Mirande, Soza Loba i Viktora Mejrelisa.

Sledeće godine upisao se na Carsku akademiju lepih umetnosti, gde je studirao s drugim umetnicima, poput Zeferina da Koste, Agostina Žoze de Mote ili vajara Šavesa Pinjeira. 1878. njegova slika s prikazom Aveljeve žrtve osvojila je nagradu koja mu je obezbedila stipendiju za putovanje u Evropu.

Preporučujemo

Od 1879. do 1887. živeo je i studirao u Parizu. Prvo je pohađao časove na Akademiji „Žulijan“, a 1880. uspeo je da se upiše na Nacionalnu visoku školu lepih umetnosti, u atelje Aleksandra Kabanela, ali s prilikom da prima savete i od drugih poznatih slikara poput Pola Bodrija i Puvi de Šavana.

Učestvovao je na Salonu u Parizu (1882, 1883. i 1884.) i počeo da razvija velike teme inspirisane mitologijom („Priča o Filektu“), Biblijom („Isus u Kapernaumu“, „Jakovljev odlazak“) te brazilskom književnošću („Poslednji Tamojo“, „Maraba“).

„Loše vesti“, Rodolfo Amoedo, 1895. Foto: Wikimedia/Rodolfo Amoedo

Po povratku u Rio de Žaneiro, Amoedo je 1888. postao počasni profesor Akademije, držao predavanja na Polihehničkoj školi u Rio de Žaneiru, održao i svoju prvu samostalnu izložbu.

1895. slika možda i svoju najvažniju sliku: „Loše vesti“, portret koji je svojevrsna prekretnica u istoriji brazilske umetnosti. Autor je dekorativnih panela za Vrhovni federalni sud (1909) te Nacionalnu biblioteku i Gradsko pozorište u Rio de Žaneiru (1916).

Više puta bio je nagrađivan na Opštim izložbama lepih umetnosti — 1908. je u Rio de Žaneiru osvojio zlatnu medalju na Komemorativnoj izložbi stogodišnjice Otvaranja luka (ključan događaj u istoriji Brazila, kada je portugalska kraljevska kuća s većim delom plemstva izbegla pred Napoleonom) te počasnu medalju na Opštoj izložbi 1917.

Predavao je na Nacionalnoj školi lepih umetnosti, gde je podsticao učenike da istražuju različite tehnike slikanja: temperu, vosak, akvarel, itd. Tamo je bio i zamenik direktora, a u nekoliko navrata privremeno i direktor. 1918. dobio je priliku da vodi katedru za slikarstvo, što je pozicija koju je zadržao do penzionisanja 1934.

Među njegovim brojnim učenicima bili su Batista da Kosta, Rodolfo Šambelan, braća Artur Timoteo da Kosta i Žoao Timoteo da Kosta, Lusiljo de Alburkerki i Kandido Portinari. Preminuo je 31. maja 1941. u Rio de Žaneiru.

(Telegraf.rs)