Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Kazimiru Maljeviču

Kazimir Maljevič rođen je 23. februara (odnosno 11. po starom kalendaru) 1878. u blizini Kijeva, u Ruskoj imperiji, a umro je 15. maja 1935. u Lenjingradu (danas ponovo Sankt Peterburg), u Sovjetskom Savezu. Bio je avangardni slikar i osnivač suprematističke škole apstraktnog slikarstva.

Maljevič, rođen od roditelja poljskog porekla, studirao je crtanje u Kijevu, a zatim pohađao Stroganovsku školu u Moskvi i Moskovsku školu za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu.

Preporučujemo

U svojim ranim delima pratio je impresionizam, simbolizam i fovizam, ali je nakon putovanja u Pariz 1912. pao pod uticaj Pabla Pikasa i kubizma. Kao član grupe „Pub karo“, vodio je ruski kubistički pokret.

„Crni kvadrat“, Kazimir Maljevič, 1915. Foto: Wikipedia

1913. godine počeo je da stvara apstraktne geometrijske obrasce u stilu koji je nazvao suprematizam — termin koji izražava ideju da boja, linija i oblik treba da vladaju umetnošću, a ne predmet ili naracija.

U tom periodu naslikao je neka od svojih najuticajnijih dela, uključujući „Crni kvadrat“ (1915), u tom trenutku najradikalnija apstraktna slika do tada stvorena („nulta tačka slikarstva“), te „Suprematistička kompozicija: Belo na belom“ (1918). Od 1919. do 1921. predavao je slikarstvo u Moskvi i Petrogradu, gde je živeo do kraja života.

1926. je o svojoj teoriji objavio i knjigu „Bespredmetni svet: Manifest suprematizma“, jedanaest godina nakon prve knjige „Od kubizma i futurizma do suprematizma“.

„Suprematistička kompozicija: Belo na belom“, Kazimir Maljevič, 1918. Foto: Wikipedia

Tokom evropske turneje 1927. kroz Varšavu, Berlin i Minhen, gde je imao svoje retrospektivne izložbe koje su mu napokon donele međunarodno priznanje i svetsku slavu, uspeo da ostavi većinu slika na Zapadu, što ih je spasilo, budući da je dosta njegovih dela u Rusiji uništeno tokom staljinističkog obračuna s modernom umetnošću.

Tada je i Maljevič sam pao u nemilost, kada je lenjingradski Državni institut za umetničku kulturu, gde je bio direktor, zatvoren nakon što ga je jedan list nazvao „manastirom koji finansira država“. U poslednjim godinama života vraća se figurativnom izrazu, i umire od raka, u siromaštvu i zaboravu.

Maljevič je bio prvi koji je izlagao slike sastavljene od apstraktnih geometrijskih elemenata. Stalno je težio ka stvaranju čisto cerebralnih kompozicija, odbacujući svaku senzualnost i reprezentaciju u umetnosti. „Belo na belom“ predstavlja logični vrhunac njegovih suprematističkih teorija.

(Telegraf.rs)