Kako je japanska umetnost u XIX veku uticala na impresioniste i preobrazila evropsko slikarstvo

Francuski impresionizam uneo je svežinu u svet evropske umetnosti, a njegovi umetnici svetlucave boje, iskrene teme i smele nove kompozicije. Da li ste znali da je na „revoluciju“ evropskog slikarstva presudno uticao kontakt sa japanskom kulturom, za vreme Meiđijevske restauracije?

Tokom ovog izuzetnog perioda u istoriji evropske umetnosti, japanska umetnička dela preplavila su zapadno tržište, a njihova široka popularnost neizbežno je uticala na umetničku praksu, pa se taj trend ponekad naziva japonizam.

Preporučujemo

Mnogi vodeći impresionisti, i kasnije secesionisti, čak su bili kolekcionari japanske umetnosti i predmeta uopšte. Kuća Kloda Monea u Živerniju otkriva njegovu ličnu kolekciju drvoreza „ukijo-e“, kako se naziva jedna posebna tematska vrsta japanskog drvoreza.

Pogledajmo najosnovnije koncepte koje su impresionisti „ukrali“ od Japanaca.

1. Bliske, isečene kompozicije

„Gospođica La La u Cirkusu Fernando“, Edgar Dega, 1879. Foto: Wikimedia/Edgar Degas

Bliske, isečene kompozicije koje su prevladavale u impresionističkoj umetnosti bile su podjednako inspirisane spontanom instantnom fotografijom, koliko i japanskim drvorezima i paravanima.

Edgar Dega integrisao je ovaj japanski postupak „usecanja“ u sliku u mnogim od svojih najpoznatijih dela — tako u scenama baletskih igračica iza kulisa, Dega istražuje kako demonstrira da postupak stvara živahan osećaj pokreta. Praksa je davala njegovoj umetnosti svežu spontanost koja bi se inače izgubila u formalnijim, nameštenim kompozicijama.

2. Neobični uglovi i perspektive

Još jedan trik koji su impresionisti pozajmili od japanskih umetnika bilo je korišćenje neobičnih uglova i linija perspektive. Japanski umetnici često su prikazivali širokougaone, panoramske scene viđene s visoke tačke gledišta, a ponekad i sa strane.

„Bulevar Monmartr, zimsko jutro“, Kamij Pisaro, 1897. Foto: Wikimedia/Camille Pissarro

Mnogi impresionistički umetnici slikali su široke uglove pri prikazivanju prostranih pariskih bulevara, prokrčenih tokom Osmanove rekonstrukcije prestonice za vreme Drugog carstva. Činili su to kako bi istakli široke ulice grada, kao što se vidi na platnu „Bulevar Monmartr, zimsko jutro“ Kamija Pisara iz 1897.

U isto vreme, drugi impresionisti igrali su se japanskom tradicijom oštrih uglova i linija perspektive koje nas uvlače u daljinu, kao što su užurbane ulične scene Gistava Kajbota.

3. Ravni oblici

Karakteristika japanske umetnosti koja je predstavljala njenu oštru granicu sa zapadnom, bila je upotreba jasnih, ravnih obojenih površina (ovde možemo da govorimo i o uticaju japanskog drvoreza na strip). Impresionisti su na Zapadu ovo bili prvi usvojili.

Na primer, u intimnim unutrašnjim scenama Meri Kasat vidimo kako oponaša linearne konture i spljoštene oblike japanskih drvoreza. Time se odvaja od zapadnjačke klasične tradicije koja je težila prikazivanju forme i volumena ljudskog tela.

„Cvetovi u Jošivari“, Kitagava Utamaro, c. 1791—1792. Foto: Wikimedia/Kitagawa Utamaro

4. Cvetni motivi

Dekorativni cvetni motivi jarkih boja česta su tema u različitim stilovima japanske umetnosti i dizajna, čime su impresionisti bili posebno fascinirani. U mnogim kasnim delima Kloda Monea jasno se uočava uticaj orijentalnog cveća.

Zapravo, čitav Moneov vodeni vrt u Živerniju bio je zasnovan na japanskoj flori i fauni, čak je dizajnirao i savijeni japanski most kao njegovu glavnu karakteristiku. Njegovi poznati „Lokvanji u Živerniju“ predstavljaju istinsku počast orijentalnim biljkama i cveću, koje su igrale ključnu ulogu, kako u umetnikovom radu, tako i u njegovom životu.

5. Domaći enterijeri

„Ples u Le Mulin de la Galete“ ili „Bal na Mulin de la Galete“, Pjer-Ogist Renoar, 1876. Foto: Wikimedia/Pierre-Auguste Renoir

U mnogim japanskim drvorezima vrste „ukijo-e“ vidimo žene u domaćim, ponekad veoma intimnim scenama, kako obavljaju svakodnevne rituale poput češljanja kose ili kupanja. I Edgar Dega i Meri Kasat istraživali su slične teme u svojim delima, dokumentujući i privatne trenutke iz sopstvenih života.

6. Svakodnevni urbani prizori

Užurbane gradske ulične scene česta su tema u japanskim drvorezima vrste „ukijo-e“. Ove ideje usklađivale su se sa francuskim XIX-vekovnim konceptom „flanera“ (najjednostavnije: šetača), usamljenog gradskog lutalice, kojeg je prvi uveo avangardni pesnik Šarl Bodler.

Mnogi impresionisti uključivali su, kako vizuelne elemente japanske umetnosti, tako i Bodlerove društvene komentare u svoje pronicljive prikaze pariskog gradskog života. Posebno je Pjer-Ogist Renoar voleo slikati optimizam mladih ljudi koji su kipili životom u grada.

(Telegraf.rs)