MSUB predstavlja izložbu “Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije” u MSU Republike Srpske

U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske u četvrtak, 30. oktobra u 19 časova biće otvorena izložba „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije“ koja se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu u okviru manifestacije „Dani Srbije u Republici Srpskoj“. Autorka izložbe je Svetlana Mitić, muzejska savetnica MSUB-a, a koordinatorka izložbe je Žana Vukićević, viša kustoskinja MSURS-a.

Reč je o retrospektivnoj izložbi umetnika Vladimira Veličkovića (1935–2019) čije je prisustvo nezaobilazno u sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke scene druge polovine XX veka. Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice.

Preporučujemo

Izložba nije hronološki koncipirana već prati određene problemsko-tematske segmente u radu umetnika, koji mogu upućivati i na širi kontekst u kome se formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik. Kroz šest odvojenih tematsko-problemskih celina: Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Glave, Životinje, Bez imena, koje se fokusiraju na određene teme i simbole kao i njihovo značenje u Veličkovićevom slikarstvu, obuhvaćen je složen umetnički opus koji korespondira sa najvišim dometima modernog i savremenog slikarstva. Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene, statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu „Strašila“, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetničnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

Izložba obuhvata slike i crteže iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja grada Beograda, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i privatne kolekcije porodice Veličković. Na izložbi su prikazane i tri grafike Vladimira Veličkovića koje se nalaze u fundusu Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. Postavka je adaptacija izložbe priređene u Beogradu 2021–2022. godine, ali posebno prilagođena za predstavljanje u Banjaluci.

Izložba će biti otvorena do 30. januara 2026. godine.

Vladimir Veličković (1935–2019) diplomirao je 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962–1963) u Zagrebu. Od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a od 1966. godine živi i radi u Parizu. Predstavljao je Jugoslaviju na 36. Bijenalu u Veneciji 1972. godine. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordenom Légion d'Honneur. Bio je profesor (1983–2000) na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Osnivač je fonda za crtež „Vladimir Veličković“ iz koga se nagrađuju mladi umetnici Srbije.

(Telegraf.rs)