Beogradski irski festival otvara izložbu „Opsada u sobi“ inspirisana Semjuelom Beketom

Beogradski irski festival (BIF) otvara tematska izložba vizuelne umetnosti inspirisana radom i idejama Semjuela Beketa, ključne figure irske umetnosti i kulture XX veka. Izložba nosi naziv „Opsada u sobi“ a biće otvorena 12. marta u Bioskopu Balkan.

Svoje radove, proistekle iz atmosfera Beketovih zapisa, izložiće eminentni domaći i regionalni umetnici: Vana Urošević i Zoran Todović, Marija Ćalić, Zoran Dimovski, Aleksandar Denić i Nikola Šuica. Biće predstavljene razne varijante i dimenzije u medijima crteža, veza na svili, foto printova, akrilnog transfera, preobraženih predmeta, kao i video filma. Kustosi su Nikola Šuica, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta. Izložba se realizuje u saradnji sa Fondacijom Saša Marčeta.

Preporučujemo

„Odabrana su likovna dela ličnosti koja su više godina uronjene u Beketov sugestivni svet i pronose njegove teme egzistencijalnog kolapsa. Svoj umetnički doživljaj beketovskih tema predstaviće umetnici iz regiona, kroz svoje donedavne, ali i za ovu priliku nove, nepredstavljene radove“, kaže profesor Šuica.

Naziv izložbe „Opsada u sobi“ je metafora kojom Beket opisuje osećaj izolacije i unutrašnje borbe tokom posleratnog perioda, od 1946. do 1950. godine, kada je stvarao u skučenim pariskim sobama, često u siromaštvu i samoći. To je upravo razdoblje koje poznavaoci njegovog dela opisuju kao Beketovu orijentaciju ka apokaliptičnom tonu i osećaju kraja, praznine i raspada sveta. Tada nastaju dela koja su definisala teatar apsurda, poput planetarno popularne drame, „Čekajući Godoa“, kao i dela „Kraj partije“ i proze „Moloa“, „Malon umire“, „Neimenovani“ i mnogi eksperimenti u pisanju i postavkama koji su doprineli priznanju Nobelove nagrade za književnost 1969.

(Intervju koji je Beket dao švedskoj televiziji kad je dobio Nobelovu nagradu i za koji je uslov bio da ga ništa ne pitaju: minut i po ćutanja kao odgovor na Nobela)

Među izlagačima je i Aleksandar Denić, široj publici poznat po saradnji na scenografiji u filmovima Emira Kusturice, kao i po predstavljanju Srbije na prošlom izdanju Bijenala u Veneciji a koji donosi svoja dva dela inspirisana Beketom.

Otvaranje izložbe je zakazano za 12. mart 2026. u 18h. Izložba je uvodni događaj Beogradskog irskog festivala koji je, u najvećoj meri, ove godine posvećen nasleđu Semjuela Beketa.

Istog dana, u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu, biće otvorena izložba fotografija „Slobodna zona“ irskog fotografa Najdžela Svana. Ova izložba, pod nazivom „La Zone Nono“, fokusira se na period 1942 – 1945. godine koji neposredno prethodi Beketovoj najplodnijoj stvaralačkoj fazi. Ne postoje vizuelni zapisi, fotografije ni spomen-obeležja tog vremena, već samo saznanje da je to iskustvo tokom rata bilo presudno u oblikovanju tema i stila njegovog kasnijeg stvaralaštva, po kojem je danas poznat širom sveta.

Mural na zidu u Silosima i ljudska figura kroz digitalno slikarstvo

Još dva zanimljiva likovna umetnika predstaviće se beogradskoj publici na BIF-u.

Džejms Erli, jedan od najpoznatijih „street art“ i grafiti umetnika irske scene, tokom trajanja festivala radiće na muralu velikog formata na jednom od zidova u Luci Beograd.

Mural će biti otkriven 21. marta u 17h.

U prostorijama kompanije Comtrade, dugogodišnjeg partnera BIF-a, biće postavljena izložba „Liminalno telo“ Patrika Henrija, koji istražuje ljudsku figuru koristeći 3D tehnologiju, digitalno slikarstvo i pokretne slike potpomognute veštačkom inteligencijom.

Beogradski irski festival je najveća manifestacija savremene irske kulture u regionu i obuhvata filmski i pozorišni program, izložbe, koncerte, razgovore sa irskim piscima, kao i druženja i proslavu Dana svetog Patrika.

Sve informacije o festivalu pronađite na www.belgradeirishfestivl.rs

(Telegraf.rs)