Bio je buntovnik svog vremena: Predstavljena knjiga o Vitoldu Gombroviču

Danas je u izdanju Službenog glasnika promovisana knjiga o čuvenom poljskom piscu, Vitoldu Gombroviču, koji je obeležio jedne vreme. Promociji su prisustvovali kritičari Milica Markić, prevodilac knjige, kao i Jasmina Ahmetić, profesorka i književna kritičarka, Muharem Bazdulj, književnik i Uroš Ćurković, istraživač saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština-Leposavić.

Prva je svoj sud dala Milica Markić koja je istakla da je Gombrović neko ko ne treba samo Poljskoj, već i svima nama.

Preporučujemo

- Klementina Suhanov je u Poljskoj poznata pre svega kao velik borkinja za ženska prava. Ona je revolucionarka, meni nije nikakvo čudo da se prihvatila ovog posla, da piše ovako obimno i opsežnu biografiju. Ovo predstavlja njen doktorat, ona od 15. godine izučava Gombroviča, nju je on mentalno oblikovao i od tada kreće da se bavi njim, da skuplja ogromne materijale. Gombrovič je bio veliki pisac, poljska klasika, bio je zabranjivan u Poljskoj. Gombrovič je neko ko neće trebati samo Poljskoj, već i nama, često se pitam šta bi Gombrovič rekao da je sada živ. Bez obrzira što mi imamo preveden njegov dnevnik, to nije isto što i ova biografija. Ova biografija nam otkriva šta je njegov život i to je ono što ga je oblikovalo, on je želeo da njegov život bude njegova književnost. Važno je da shvatimo njegov odnos prema klasi, mi ovde nemamo takvu tematiku, mi ovde ne znamo šta su sitni zemljoposednici, krunpni, aristrokratija, Gombrovič je time bio jako pritisnut, njega su te forme tištale i on je zapravo život posvetio oslobođanju od tih formi i da pravi samog sebe. Nije voleo da ga bilo ko gleda kao građanina drugog reda, protivio se tome, to je jedan od temelja njegove književnosti, ta nacionalna svest, da treba stvoriti Poljaka, baš kako on kaže, mlitavog - poručila je.

Jasnima Ahmetić je navela da je beskrajno uživala u ovom delu i da se Gombrovič suprostavljao autentičnosti i da je on bio čovek koji se svojim pravilima izborio za prava klasika.

- Moj odnos prema Gombroviču je taman takav da sam beskrajno uživala i razmišljala da li je u ovakvoj jednoj knjizi koja je enciklopedijska uživati onaj ko ne voli Gombroviča. Zapravo u ovoj knjizi može da uživa svako ko ne zna ko je Gombrovič i načinu istraživanja. Kada kažu u Pop Ćiri i Pop Spiri "Sida što ja vidim, to je viđeno", otprilike ova knjiga je takva. Na svim nivoima, ne samo da je reč o glavnom junaku, to je ovde Gombrovič, nego je reč i o svim aspektima, da su njegovi imali prvi automobil u Poljskoj u času kada ga je imalo 200 ljudi, koje su životinja bile u litvanskim šumama, kada pomene da imaju litvansko poreklo. Vi se prosto zgranete, to je ogroman rad istraživački,  a pritom u te elemente unosi interpretaciju. Za mene je najsjajniji deo ove knjige što autorka vodi računa o granici interpretacija, što ona neće da zarobi pisca, pogledajte naslov "Ja genije". Time vi kažete da je on narcis, međutim, "Ja, genije" funkcionište kao neka vrsta maske. On se sve vreme suprostavlja autentičnosti i neke vrste folirancije. Gombrovič je čovek koji se po svojim pravilima izborio za prava klasika, taj bunt koji je on imao, to je ono što je veličanstveno i inspirativno. On se smejao onima koji su bili patriote koji su bili zarobljeni u tom duhu, postao je nacionalni klasik, a borio se protiv nacionalizma, to je mnogo teško i na kraju je postao prihvaćen, kada se shvatilo šta njegovo delo donosi. A to je intelektualna zapitanost nad relevantnim činjenicama života. On nije bio kabinetski tim čoveka - navela je.

Muharem Bazdulj je rekao da je autorka knjige odala počast Gombroviču.

- Promocija je ceremonijalni čin, forma, a znamo šta je Gombrovič mislio o formi, a takođe znamo da je suština kulture kontinuitet. Kultura počinje kada ljudi odustanu od nomadskog načina života. Autorka ove knjige odaje počast piscu koji njoj i njenoj kulturi mnogo značio. Ova knjiga je nama veoma važna, Gombrovič se rađa 1904. godine što nije nebitno, ova knjiga podseća na 300 ašambija, ona umori dok dođete do njegovog rođenja, Imate pedigre sa očeve, majčine strane, ali to treba tako. Napravio bih paralelu između Gombroviča i Adona, na prvi pogled zvuči nespojivo, osim po biografskim detaljima. Adona je rođen nepunu godinu ranije, a umrli su bukvalno u tri nedelje i to jako blizu, jedan u Francuskoj, drugi u Švajcarskoj par stotina kilomeatara, iznenada u 64 i 65 godini - govorio je on.

Na kraju je Uroš Ćurković izneo da je Gombrovič bio porodlište idea.

- Neko nije ostvorio ni stranicu Gombrovičevog dela uživao bi u ovoj knjizi. Nešto što može da bude interesantno, što bih sada istakao je dinamika književnog života. Džojevski je rako za Gombroviča i njegove ispisnike rekao da je jedino Poljsko u njima, jezik samo, njihovo Poljaštvo nije došlo do određenog ciljnog nivoa. Vrlo je zanimljiv susret Česlava Miloša i Gombroviča, s obzirom na njihovo litvansko poreklo, ti odnosi su deo poljske kulture što je nama malo poznato. Poljaci i Litvanci itekako dele istoriju, jedno vreme je postojala poljsko-litvanska unija, bila je najveća država u Evropi, što se malo zna. Civilizacije i kulture su odvojeni segmenti, a i civilazacija i kultura se vide u Gombrovičevoj literaturi. Voleo bih da istaknem da je pozitivna strana Gombroviča speicifična nautika, porodilište ideja, sa njim nikada nismo sasvim sigurni i u tome je on neprikosnoven - podvukao je.

(Telegraf.rs)