Porodične priče, izgubljeni jezik i povratak unuke: Izložba u "Servantesu" koja menja pogled na Beograd

Izložba „Arhitektura introspekcije“ argentinske umetnice Florensije Zunana biće otvorena 17. septembra u galeriji Instituta Servantes u Beogradu. Polazeći od istorije sopstvene sefardske porodice i njenih veza sa Beogradom, umetnica kroz savremenu fotografiju, porodičnu arhivu i lična svedočanstva istražuje teme sećanja, pripadnosti, migracija i načina na koji iskustva prethodnih generacija oblikuju naš odnos prema sadašnjosti. Kustos izložbe je Gabriella Nikolić.

Preporučujemo

U središtu projekta nalazi se priča porodice Zunana, čiji su životni putevi tokom 20. veka vodili kroz Beograd i različite delove Evrope, pre nego što su ih ratovi, migracije i istorijske okolnosti odvele u Argentinu. Gotovo osam decenija kasnije, Florensija Zunana prvi put dolazi u Beograd, grad koji je do tada poznavala isključivo kroz porodične priče, fotografije, dnevnike i sećanja prenošena generacijama.

Iz tog susreta nastaje projekat „Arhitektura introspekcije“. U njemu Beograd nije samo geografska tačka porodične istorije, već prostor u kojem se prošlost i sadašnjost ponovo susreću. Fotografije nastale tokom umetničinih šetnji gradom ne teže rekonstrukciji izgubljenog vremena, već istražuju kako nasleđena sećanja utiču na način na koji posmatramo mesta, predmete i ljude oko sebe.

Izložba je koncipirana kao dijalog između savremene fotografije i porodičnog arhiva. Postavku čini šesnaest fotografija različitih formata, uz pažljivo odabrane porodične fotografije, dokumenta, lične predmete i odlomke iz dnevnika predaka umetnice.

Posebnu vrednost izložbi daju dnevnici bake i dede Florensije Zunana, pripadnika sefardske porodice poreklom iz Beograda, pisani pretežno na španskom jeziku, uz tragove ladina. Njihovo prisustvo otvara dodatni sloj promišljanja o kontinuitetu sefardske kulture, jeziku kao čuvaru identiteta i porodičnim vezama koje opstaju uprkos promenama država, gradova i mesta življenja.

Jedinstvenu dimenziju projektu daje i činjenica da su umetnica Florensija Zunana i kustos Gabriella Nikolić daleke rođake. Njihova saradnja tako prevazilazi uobičajeni odnos umetnice i kustosa i postaje deo zajedničkog procesa otkrivanja porodičnih veza, nasleđa i istorije rasute između različitih geografskih prostora.

Vizuelni jezik Florensije Zunana zasniva se na suptilnosti, detalju i atmosferi. Umesto velikih istorijskih narativa, njene fotografije usmeravaju pažnju na tragove koje vreme ostavlja na prostorima, površinama i svakodnevnim predmetima. Granica između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg iskustva jedna je od ključnih tema izložbe, kao i pitanje koliko je naš pogled oblikovan onim što vidimo, a koliko onim što već nosimo u sebi.

Izložba će biti otvorena do 25. oktobra 2026. Ulaz slobodan. Planirana su dva besplatna stručna vođenja od strane umetnice i kustosa 18. septembra i 16. oktobra 2026. u 19.00 časova.

(Telegraf.rs)