Volite krimi serije? Ovih šest stvari u njima su uvek prikazane pogrešno

Popularne kriminalističke serije u svakoj epizodi pokazuju kako izgleda rešavanje misterija i pronalazak kriminalaca koji je počinio određeno nedelo, ali iako celi postupak izgleda prilično uverljivo, mnogo toga je zapravo prikazano potpuno pogrešno.

Reader's Digest otkriva najčešće greške koje su policijske službe uočile na malim ekranima.

Preporučujemo

Advokati ne sede na ispitivanju

Met C. Pinsker, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Virdžinija i bivši tužilac savetuje svojim klijentima da ne govore ništa.

Izuzetno je retko da bilo šta što kažu može da bude korisno.Pinsker kaže da bi u nekim situacijama klijenti mogli da nanesu više štete nego koristi.

- U vrlo uzbudljivoj i dramatičnoj TV seriji može da se vidi kako zli optuženik igra verbalne igre sa policajcima, a ugledni branitelj sedi u blizini. Zapravo, nije nimalo nalik na to - kaže Pinsker.

Ako klijent ima vredne podatke, o tome će svog advokata obavestiti pre razgovora sa tužiocem.

Printksin: Youtube/CBS

Detektivi ne vode SWAT tim

SWAT-ove racije su Pinskerova druga omiljena greška na TV-u. Ponekad glavni lik - detektiv ili običan policajac - vodi SWAT tim u proboj.

Često nosi običnu odeću, drži pištolj i nosi samo zaštitni prsluk, dok je SWAT tim u punoj opremi.

- U stvarnom svetu, SWAT tim bi izvršio napad, akad se osigura prostor, u njega bi se uključile i druge službe za sprovođenje zakona, poput onih za prikupljanje dokaza i ispitivanje osumnjičenih - rekao je on.

Detektivi obično nisu glavni

- Zapravo, detektivi u mnogim agencijama u SAD jednaki su policijskom službeniku - kaže Pol Graten, veteran u sprovođenju zakona koji je diplomirao na FBI Nacionalnoj akademiji.

Njih obično nadgledaju narednici ili drugi izvršitelji i nikada ne preuzimaju vođstvo mesta zločina ni zapoved u većem incidentu.

Iako na TV-u detektiv govori naredniku da odstupi jer je to "moje mesto zločina", to se nikada ne bi dogodilo u stvarnom svetu.

Ne postoji jedna provera na računaru koja govori sve

Pravi policajci i detektivi moraju da prođu kroz razne kanale pre nego što dobiju potrebne informacije za slučaj. To znači proveru više baza podataka o svim zločinima koje imaju, kaže Graten.

To uključuje ručno pretraživanje datoteka, lov na članove porodice i sudske podatke, kao i druge vladine zapise.

- Dalje, potrebno je dosta vremena za dobijanje nekih informacija, a najpre se moraju podneti službeni zahtevi i sudski pozivi. Ono što na televiziji traje nekoliko sekundi zapravo traje ceo jedan dan ili čak nedelju - dodaje on.

Nije tako lako naći parking mesto

- Jedna stvar kojoj sam se uvek divio je kako policajci uvek parkiraju tačno na mestu na koje idu. U stvarnosti, mnogo puta nećemo da parkiramo tačno na lokaciju na koju idemo, iz taktičkih razloga, a čak i da to želimo, obično nema mesta kao na TV-u. Iako policajci mogu da parkiraju na raznim mestima, često moraju da pronađu ono idealno - kaže Graten.

Priznanja ne zatvaraju slučaj.

- Istina je da se priznanja retko događaju i često nisu baš dramatična - kaže Graten.

Uz to, kada osumnjičeni prizna zločin na TV-u, čini se da je sve završeno te da je slučaj zatvoren.

- Priznanje mora da bude temeljno, a istražitelji moraju da dokažu da je osumnjičeni izrazio motiv, da je znao intimne detalje zločina i da se njegove izjave podudaraju sa drugim dokazima - rekao je.

(Telegraf.rs/Index.hr)