• 0

Osveta je poslužena hladna i to na najbržem asfaltu na svetu: Istinita priča iza filma "Le Man '66"

Rivalstvo koje je promenilo istoriju automobilizma

  • 0

Iza filma "Le Man '66: Slavna 24 sata", koji je pre tri dana stigao u naše bioskope, krije se istinita priča o brzini, rivalitetu i želji za osvetom.

Jedna od najboljih priča u istoriji automobilizma rodila se kada je Henri "Henk" Ford II poželeo da kupi Ferari 1963. godine. Umesto firme, "pazario je" skoro 10 godina dugu svađu sa Encom Ferarijem, tvrdoglavim čovekom u čijem se vlasništvu nalazila čuvena italijanska marka automobila.

Početkom 1960-ih potrošačka kultura se u Americi promenila, kada su bejbi bumeri stasali i postali važniji potrošači od svojih roditelja. Mladi su imali novca i, za razliku od svojih štedljivih roditelja, koji su mladost proveli tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata, želeli su da ga troše na automobile, odeću i kuće.

Bumeri su želeli drugačija kola - nešto više sportski, više seksi. Brzina i performanse bili su im važniji od udobnosti oi pouzdanosti. Želeli su sportska kola, što nije promaklo izvršnim direktorima firme Ford Motor. Co.

Ford 1962. godine nije stajao dobro, nakon nekoliko neuspešnih proizvoda i sve veće popularnosti vozila njegovih rivala GM-a i Krajslera. Izvršni direktor Henri Ford II, najstariji sin Edsela Forda i unuk Henrija Forda, očajnički je tražio nešto što će ih ponovo vratiti u igru. Neki od njegovih glavnih meandžera, među kojima je bio i Li Ajakoka, ubedili su ga da je odgovor u sportskim kolima.

1958 FORD EDSEL_resize

Ford u to vreme nije proizvodio sportske automobile Foto: Wikipedia

Postojao je samo jedan problem - "Ford" nije imao sportske automobile u svojoj ponudi, a ni planove da ih naprave (Ajakokin "mustang" pojavio se tek nekoliko godina kasnije).

Najbrži način bio je da se kupi druga firma koja već proizvodi sportska vozila. Za to je idelan bio Ferari koji je već godinama bio poznat isključivo po svojim trkačkim automobilima, ali i po tome što je skoro svu zaradu ulagao i dalji razvitak vozila.

Ružna kola iz ružne fabrike

U proleće 1963. godine, nakon nekoliko meseci pregovora, činilo se da je dogovor blizu. Ford će platiti Encu Ferariju 10 miliona dolara za njegovu kompaniju i sve njene proizvode. Kao bivši trkač, činilo se da Enco želi da što pre postigne dogovor sa Fordom i otarasi se svakodnevnih obaveza oko firme.

No u poslednjem času Ferari je zastao kraj klauze u ugovoru po kojoj bi Ford kontrolisao čitav budžet, a samim tim i odluke koje se tiču Ferarijevog trkačkog tima. Enco nije želeo da prepusti kontrolu motosportskog programa. Rekao je Fordovim predstavnicima da pod tim uslovima nikada neće prodati firmu, niti da će je, dodao je, prodati tako ružnoj kompaniji koja pravi ružne automobile u ružnoj fabrici.

Henry Ford Enzo Ferrari, Henri Ford Enco Ferari

Heri Ford, deda Henrija II i Enzo Ferari iz vozačkih dana Foto: Wikipedia/public domain, Profimedia

Pričalo se da je tada uvredio i Henrija II lično, rekavši da svom dedi, pravom Henriju Fordu, ne može ni da drži sveću.

Kao so na ranu uskoro je došla vest da je Enco veći deo deonica kompanije prodao svom kolegi, italijanskom proizvođaču Fiatu.

U "Fordu" se spekulisalo da Enco nikada nije ozbiljno mislio da proda Fordu, već da je koristio pregovore samo da bi ubedio Fiata da konačno odredi cenu. Prevara je uspela, a Henri II ispao je budala.

Seme GT40 tada je posejano

Henku nije preostalo ništa drugo nego da igra na sve ili ništa. Odlučio je da napravi sopstvena sportska kola kojim će poniziti Ferarija i to tamo gde će najviše da ga boli - na trci 24 sata Le Man. Tada je posejano seme legendarnog GT40.

1965 Ford GT40 Roadster Prototype, auto, automobil

1965 Ford GT40 Foto: Profimedia

No "Fordovi" dizajneri nisu znali kako da njihovi automobili ostanu stabilni na asfaltu, a kamoli kako da se kreću 24 sata bez prestanka, a to su bila dva osnovvna preduslova za Le Man trku.

Nakon što je izgubio od Ferarija 1964. i 1965. godine, Ford je potražio pomoć od legendarnog dizajnera automobila Kerola Šelbija, koji je ujedno bio i jedini američki vozač koji je ikada pobedio u Le Man trci. Šelbi (koga u filmu igra Met Dejmon) već je bio konsultant na projektu, ali sada je sva odgovornost bila u njegovim rukama. Uz njega je u paketu dolazio i vozač britanskog porekla Ken Majls (Kristijan Bejl).

Le Man 66 film

"Le Man '66" Foto: Merrick Morton

Spomenuti dvojac dobio je zadatak da prekine Ferarijevu seriju pobeda. Fordovi dizajneri su sklopili dogovor s britanskom Lola Cars kompanijom, a na temelju šasije njihovog Lola Mk6 su stvorili Fordov GT40, nazvan tako jer je visina krova iznosila samo 40 inča, tj. tek centimetar više od jednog metra iznad asfalta. Ubacili su Fordov V8 motor tjuniran za trke i dobili aerodinamičnu raketu na stazi.

GT40 je bio naručen za Le Man trku 1966. i ne samo da je pobedio Ferari  tim, nego je zauzeo prva tri mesta i ponizio italijanske pastuve. Nijedna Ferarijeva kola nisu uspela da završe trku. Nakon toga se GT40 pokazao nepobedivim u 24-časovnim trkama i napokon je stao na kraj dominaciji Ferarija.

Nesuđeni pobednik

No pobeda nije prošla bez kontroverze. Pred sam kraj trke Ken Majls je bio uveliko ispred svih drugih vozača. Ne samo što je okončao dominaciju Ferarija, već je bio na putu da postane jedini vozač u istoriji koji je u istoj godini pobedio na sve tri velike trke izdržljivosti - 24 sata Dajtone, 12 sati Sebringa i sada 24 sata Le Man.

No PR Fordtima Lio Bibe želeo je da proslavi pobedu fotografijom na kojoj će sva tri Fordova automobila preći cilj gotovo u istom trenu. Rekao je Šelbiju da naredi Majlsu da uspori kako bi drugi GT40 vozači mogli da ga sustignu. Nakon što su prošli kroz cilj Majls je saznao da nije pobednik trke. To je bio njegov kolega iz tima Brus MekLaren. MekLaren je započeo trku nekoliko automobila iza Majlsa. Iako je Majls bio prvi do samog kraja, namerno je usporio, a MekLaren je vozio brže tokom dužeg vremena.

Le Man '66: Slavna 24 sata film

Film je već u bioskopima Foto: Printscreen/YT

Majls nije stigao da se ponovo trka sa MekLarenom. Stradao je kasnije te godine, 1966, dok je testirao jedan drugi Fordov auto na Riversajd trci. Izgubio je kontrolu nad vozilom i poginuo na licu mesta.

Henri II je osvetu kušao još jednom. Naredne godine Fodov GT40 Mk.IV ponovo je pobedio na Le Manu. Ferari je stigao drugi.

Ford GT40 postao je sinonim za američka superkola i jedan od automobila koje svi ugledni kolekcionari žele. Naredne godine će početna cena za Ford GT biti 500.000 doalra, dok će za model koji je namenjen samo za trke Ford GT Mk. II iznostiti 1.2 miliona dolara. To je prvi auto iz Fordove fabrike koji će koštati više od miliona. Osveta ne samo da se služi hladna, već se i isplati.

Video: Ako hoćete da vozite prvog Poršea spremite minimum 18 miliona evra

(D.D.S/Forbes)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima