Ivan Bosiljčić o veri i Vaskrsu: "Umetnost sagledavam iz ugla pravoslavlja i tako biram uloge"

Foto: ATA Images

- Za mene je vaskrsenje Gospoda suština hrišćanstva, jer je ono dalo potpuni, duboki smisao celom Hristovom životu i stradanju -kaže za Tanjug cenjeni glumac Ivan Bosiljčić koji kroz humanitarni rad i odnos prema životu afirmiše vrednosti pravoslavlja.

Preporučujemo

Bosiljčić je ostvario veliki broj zapaženih uloga u pozorištu na filmu i u televizijskim formatima.

"Cigani lete u nebo" / Foto: Promo/Pozorište na Terazijama

Njegovi koncerti na sceni Madlenianuma uvek izazivaju veliku pažnji medija i publike. Svoju nesumnjivu popularnost Bosiljčić često koristi za afirmaciju pravoslavne vere i čestitih okvira života u hrišćanstvu.

- Zajedno sa suprugom Jelenom učim dete da hrišćanstvo mora biti praktično, jer će u suprotnom biti odbačeno. Nije dovoljno samo proučiti i nabubati molitve i Sveto pismo, nego to i primeniti, jer ljudi ne veruju rečima, nego delima. Veruju našim očima i rukama. Samo življeno, požrtvovano hrišćanstvo ima budućnost - kazao je Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, sagledavanje umetnosti i iz ugla pravoslavlja mu je obezbedilo da jasnije vidi šta je od karaktera koje igra korisno duhu.

- Poslednjih godina to mi je najbolji parametar u odlučivanju šta i sa kim ću da radim. Jasno vidim koji pozorišni komadi ili filmovi mogu biti na duhovnu korist publike, a koji ne, jer umetnost može biti opasna, pa čak i pogubna po gledaoca - kazao je Bosiljčić.

O posebnim okolnostima u kojima se Vaskrs proslavlja Bosiljčić napominje da je Covid 19 nepoznata bolest i da se u skladu sa tim treba primiriti u nadi da će brzo proći.

- Treba se uzdržati od teških reči i osuda. Još u 4. veku veliki prijatelj i savremenik Vasilija Velikog, Sveti Amvrosije Milanski, rekao je da je sama želja, čežnja za Pričešćem, već Pričešće. Svako od nas u domaćoj crkvi, odnosno kod kuće ima šansu da bude pričešćen - kazao je Bosiljčić.

Na prvoj velikoj raskrsnici u životu našao se kako kaže pre 20 godina kada je prvi put posetio Hilandar.

- Nakon toga Ostrog, Studenica, Dečani, Jovanje, fruškogorski i ostali srpski manastiri i njihovo monaštvo su me mnogo formirali. Pod njihovim blagoslovom 2009. za Vaskrs sa svojim duhovnikom, ocem Ilarionom Ðurićem, otputovao sam u Jerusalim. Prisustvovao sam čudesnom spuštanju Svetog ognja, držao sam ga u rukama. Vatra koja gori a ne može da opeče me je naučila da gde prestaje logika, počinje vera.

Silazak Blagodatnog ognja u Crkvi Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu 2018. godine / Foto:Tanjug/AP

- Poslednjih godina sam posetio velike ruske svetinje od Moskve, preko Petrograda, Valaamskih manastira i Divjejeva. Posetio sam i Sinaj i bio u najstarijem hrišćanskom mansatiru na svetu - manastiru Svete Katarine. I na svakom od tih svetih mesta molitveno sam se setio svog srpskog naroda - kaže Bosiljčić.

On ističe da je nedavno pročitao u nekoj od fejsbuk priča njegovih prijatelja Ivana Jovića - reditelja i njegove supruge Monje Jović, dramske spisateljice.

- Oni su napisali da je Grčka, u kojoj će snimati novi film, njihova rezervna otažbina. Da, tako je dobro imati još jednu otažbinu. Tad sam shvatio da ja imam dve rezervne otadžbine - Rusiju i Grčku. I na toj pravoslavnoj duži, naša Srbija se nalazi tačno na sredini, usudiću se da kažem - u centru - poručije Bosiljčić.

(Telegraf.rs/Tanjug)