Kusturica o tome šta se dešava u svetu tokom korona virusa: Slomu planova Bžežinskog

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica ocenio je da je jedan od tvoraca američke spoljne strategije, Zbignjev Bžežinski, priželjkivao komadanje Rusije, ali da se ništa od toga nije desilo, te da je nepredvidivost životnog čuda u doba korone, dovelo SAD u mnogo nepovoljniji položaj od Ruske Federacije.

Preporučujemo

Kusturica je u autorskom u tekstu za Večernje novosti o svetskom poretku u doba korone i debaklu snova Bžežinskog, kao i pobedi čuda Rusije i Kine, naveo da radna soba Bžežinskog nije bila klasično uređena, nego su umesto knjiga na policama stajali luksuzni okviri u kojima nije bilo stranica, niti sadržaja.

On podseća da je Bžežinski, međutim, napisao nekoliko naslova koji su izražavali mržnju prema Rusiji i želju da se jednog dana Kinezi nasele u ogromno prostranstvo zemlje koja svoje granice ne menja već više od dve stotine godina.

Bžežinski je, napominje Kusturica, pisao o potrebi provincijalizacije Moskve preko komadanja Ruske Federacije i to "priželjkivao namrštenim očima, ali, na kraju, ništa se od toga nije desilo".

- Što bi rekao Faustov Mefisto, "zlatno drvo života je snažnije od sive teorije". Veliki književnik je dao prednost nepredvidivosti životnog čuda koje je, sada, u doba korone, SAD dovelo u mnogo nepovoljniji položaj od Ruske Federacije - ocenio je Kusturica.

Prema  njegovim rečima, surovost kapitalizma u obe zemlje razdvajaju duboke duhovne, običajne, verske razlike, gde Amerikanci veruju u profit iber ales, a Rusi se nisu odrekli Boga iako se ne odriču profita.

- Ne treba zaboraviti da ih vezuju ideje komfora koje, opet, prihvata čitav svet. Čovek zakorači u delove Pekinga, Moskve, isto mu dođe kao da se obreo u nekoj četvrti San Franciska - naveo je slavni režiser.

Ukoliko prazne knjige na policama Zbignjeva Bžežinskog, užas praznine, nisu samo jednokratno upotrebljive, one u drugoj fazi postaju simptom nevolje, kaže Kusturica, te napominje da je, kada je veliki Rim goreo, velika imperija propadala ne samo od gotske i vizigotske ruke, nego i zbog neverice stanovništva u poredak vlastitog carstva.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

On navodi da je taj nedostatak poretka, koji je sada vidljiv u doba korone, počeo davno, upravo u vreme kada je dizajner sređivao radnu sobu Zbignjeva Bžežinskog, koji je tada režirao talibanske pobede nad Brežnjevljevim tenkovima.

- Nije znao da će oni, na kraju, postati verni pratioci Osame bin Ladena, velikog prijatelja američke demokratije, pa onda njihovog najvećeg neprijatelja. On je ubijen u Pakistanu, gdje je CIA trenirala mudžahedine za borbu protiv Sovjeta u Avganistanu - kaže Kusturica.

I ne samo to, dodao je on, kada je Nikson napravio dogovor sa Mao Cedungom, otvoreno je poglavlje privrednog napretka Kine, enormnog bogaćenja američke plutokratije, ali i sakaćenje američke privrede.

- Velike nade čoveka sa radnom sobom sa lažnim knjigama uperene su ka najvažnijem cilju – da će kad-tad, kao rasista, po osnovama biologije, Kinezi da savladaju Ruse. Nije isključeno, pošto biologija najčešće biva presudna, ali nije računao da se Rusija ne graniči samo sa Kinom, nego, po mnogima, i sa Bogom - ističe Kusturica.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

On je dodao da Bžežinski kao što nije računao da će Kinezi obnoviti puteve svile i bez ispucanog metka stići u Evropu, ali i u Ameriku, i da će u doba korone kupovati naftu od Rusa, tako nije ni predvideo Donalda Trampa na političkoj sceni SAD.

Nije, kaže Kusurica, svakako, znao da će novi predsednik govoriti, a delom i primenjivati, ideje suverene Amerike, a ne svetskog policajca, što je, u stvari, bila glavna premisa svih teorija Bžežinskog.

Ništa nije slučajno, ocenjuje slavni režiser i dodaje da SAD već deset godina vodi neuspešne ratove - Avganistan, Etiopija, Irak, Libija, Sirija, pa je tako postalo razumljivo zašto je Barak Obama dobio Nobelovu nagradu.

- Kada je umro čovek u čijoj radnoj sobi su, na policama, stajale lažne knjige, sigurno nije prošao kroz vrata večnosti i zakoračio u raj, koji je Horhe Luis Borhes zamišljao kao neku vrstu biblioteke - rekao je Kusturica.

(Srna.rs)