Kultni Diznijev film namenjen deci, ali zapravo govori o rasizmu, diskriminaciji i ponižavanju žena

"Ko je smestio Zeki Rodžeru" / Foto: Walt Disney Feature Animation

Zeka Rodžer debitovao je na filmskom platnu pre 32 godine, kada je kultni film Roberta Zemakisa "Ko je smestio Zeki Rodžeru" stigao u bioskope.

Film koji Stiven Spilberg potpisuje kao producent, a koji je neverovatno dobro spojio tradicionalnu animaciju sa igranim scenama i elementima film noir-a, premijerno je prikazan 25. juna 1988. godine.

Preporučujemo

Priča je smeštena u Holivud 1947. godine, gde su crtani likovi stalni zaposleni studija u Holivudu. Privatni detektiv Edi Valijant mora da reši misteriju u koju je upleten Zeka Rodžer, jedan od glavnih zvezda crtaća. Neko mu je smestio ubistvo.

Teme rasne i etničke diskriminacije na manje-više prikriven način su problematizovane u ovom filmu, dok se pitanja seksa, smrti, nasilja uopšte ne skrivaju. Iako deca to uglavnom neće shvatiti, na prvi pogled starijima je jasno koliko je pokvaren i pervertiran svet u kome njegove junaci žive, a spoj "stvarnog" i "animiranog" uopšte nije razlog tome.

Mi smo ih stvorili, mi ćemo im reći kako da žive

U ovom filmu ljudska bića vrlo jasno diskriminišu crtane likove. Iako se to eksplicitno ne kaže, ljudi su u ovom slučaju svojevrstni ludi naučnici koji su stvorili novi oblik života i pustili ga u ovaj svet.

I to samo da bi ga ta stvorenja zabavljala. Crtani likovi uglavnom igraju u filmovima, a oni koji nisu glumic, rade normalne poslove u Crtanom gradu. Ipak, samo unutar svog grada. Ljudi ih ne puštaju vani, verovatno kako im ne bi oteli poslove, sve pod parolom - mi smo te stvorili, mi ćemo ti reći kako i gde smeš da živiš.

Kao crnački džez klubovi

Rodžerova žena Džesika Rebit radi u Mastilo i boja klubu (The Ink and Paint Club). U pitanju je lokal u kome samo crtani likovi nastupaju, ali je jedino ljudima dozvoljeno da budu gosti.

Aluzija je jasna na Pamuk klub (Cotton Club) u Harlemu, u Njujorku, u kome su svirali neki od najboljih crnih džez muzičara ikad, ali je publika bila isključivo bela.

Čak je i jadna Beti Bup primorana da prodaje cigare u ovom klubu (jer njeni crtaći više nisu popularni), ali kultnoj crnki nije dozvoljeno da sedne i uživa u programu.

Ne brinem za tebe, nego za frižider

Diskriminacija ne-ljudi jasna je još od trena kada Zeka Rodžer snima scenu u kojoj mu frižider pada na glavu. Moli reditelja da ga pusti da pokuša još jednom.

- Ne brinem za tebe, nego za frižider  - kaže reditelj.

I da, Rodžer je nacrtan, fizički ne može biti povređen, ali kako ovo maltretiranje utiče na njegovu psihu?

Nisam loša, samo sam tako nacrtana

Džesika, Rodžerova žena, ne može da promeni način na koji je drugi ljudi vide. Ona je nacrtana da bude fam fatal, senzualna, zavodljiva - ali to je samo njen izgled, ne i njena suština.

Džesika je zapravo pametna i visoko vrednuje humor. Udala se za Rodžera jer je on zasmejava. Tokom filma ipak svi vide samo njen seksapil, čak joj ni Edi ne veruje jer "ne izgleda" kao odana, posvećena žena.

Sudija Dum

Lik sudije Duma ipak na videlo iznosi najveći problem - za crtane likove nema pravde. On je postavljen da bude pravda, da je deli kako smatra za shodno, pa čak i da ih ubije ako želi. Nijedan novinar, advokat za prava animiranih likova ili policajac ne ispituje njegove metode. Niko, osim Edija, a i on je prihvatio ovaj slučaj samo da bi dokazao kako je Rodžer ubio ljudsko biće.

Sočan rečnik

Sočan rečnik, bebe koje se ponašaju kao perverzni starci, jasne aluzije na seks, prevaru, alkoholizam, prisutne su svuda. Mlađa publika ih možda neće primetiti, ali starijoj neće promaći.

To ne znači da deca ne treba da gledaju ovaj film, već da je on idealan da ga, kada ste već skupili dovoljno iskustva, ponovo pogledate.

"Ko je smestio Zeki Rodžeru" postigao je veliki uspeh kako na blagajnama, tako i kod kritičara. Istovremeno je postao nezaobilazan deo pop kulture i jedan od prvih predstavnika moderne animacije.

(D.D. Savanović)