Zaboravljeni albumi: DEN ZA DEN - "DEN ZA DEN", majstori vredni svakog poštovanja

Foto: Goran Živanović

Postojale su neke grupe u bivšoj Jugoslaviji za koje se danas gotovo i ne zna, a bile su svetska klasa.

Naša nekadašnja najjužnija republika, Makedonija, imala je takvih muzičkih bisera i jako interesantnih i kvalitetnih autora, instrumentalista i bendova.

Preporučujemo

Neki su nažalost do današnjih dana pali u poptunu anonimnost, a razlog je sasvim jednostavan:

Skoplje, kao republički centar, u vreme najvećeg procvata jugoslovenskog rocka nije imalo svoju izdavačku kuću, što je u velikom broju slučajeva bila fatalna činjenica za mnoge izvođače sa tih prostora.

Do Beograda, Zagreba, Ljubljane ili Sarajeva (mada je i Sarajevo relativno kasno dobilo izdavačku kuću), moralo se ići zaobilaznim, a samim tim i znatno dužim i svakako težim putem.

Grupa DEN ZA DEN jeste dobacila do ploče, do svog prvog albuma, ali je niz nesrećnih okolnosti, od kojih su neke upravo vezane za izdavača, učinio da oni nikada ne kapitalizuju svoj vanserijski talenat, svoje umeće i nadarenost kakvu smo retko sretali na ovim prostorima.

No pođimo redom.

Krajem 1977. godine klavijaturista Dragiša Soldatović Labiš, rešio je da osnuje svoj sastav. Pre toga (tokom 1976.god.), bio je član grupe Leb i sol, pa se među prva tri snimka koje je ova grupa snimila u studiju Radio Skoplja našla i njegova kompozicija "Fanki".

Foto: Goran Živanović

U grupi, koju će nazvati DEN ZA DEN, naći će se još jedan bivši član grupe Leb i sol - bubnjar Dimitar Čočorovski Čočor.

I to je u neku ruku, ma koliko čudno zvučalo, bila prva nesrećna okolnost za grupu DEN ZA DEN.

Naime, mnogi su ih zbog te činjenice posmatrali kao nekakv recidiv najpoznatije makedonske grupe, nešto što je već patentirano. Posebno su mediji zauzeli takav stav, ali i određeni deo publike.

Bila je to velika greška.

To je kao kada bi postojanje grupe Weather Report, isključivalo rad jednih Return To Forever.

Ne, nisam slučajno naveo ova imena, jer su DEN ZA DEN svoj autorski izraz upravo i zasnivali na muzici tih bendova, bolje reći - na vrhunskom džez roku.

Pored njih dvojice, grupi se priključuje i gitarista Siniša Stojanovski, kao i bas gitarista Vladimir Jankulovski Cane.

Grupa započinje intenzivne probe, pa već početkom '78. godine, u studiju Radio Skoplja snimaju svoje prve kompozicije: "Letna ljubov" i "Taka treba".

Iste godine, maja meseca, nastupaju na Omladinskom festivalu u Subotici, gde pokazuju sav svoj talenat i instrumentalnu virtouznost. No treba napomenuti da je u to vreme već objavljen, naširoko priznat i hvaljen, prvi album grupe Leb i sol.

Takođe, čini se da šira javnost kao da nije bila spremna da prihvati dva izuzetna džez rok sastava koja su u kratkom vremenskom roku došla iz Makedonije.

Slučaj je hteo, da u Subotici te godine nastupa i skopska grupa PU. To je ujedno bio i poslednji nastup njihovog gitariste Arijana Deme Ljanija sa ovim bendom. Nedugo potom i Siniša Stojanovski napušta DEN ZA DEN, pa Arijan Dema zauzima njegovo mesto.

Bilo je to ogromno pojačanje za grupu, jer Demu i dan-danas mnogi smatraju za najboljeg gitaristu koji je se ikada pojavio na makedonskoj sceni, a samim tim i muzičara koji je na samom jugoslovenskom vrhu.

Autor ovog teksta deli isto mišljenje.

U toj postavi nastupaju i na BOOM 78 festivalu, koji je te godine održan u Novom Sadu, a potom u studiju Radio Skoplja prave nove snimke: "Vodopad", "Svadba" i "Ciganka".

Sledi još nekoliko bitnih nastupa tokom '79. godine, ali ono što ih je istinski radovalo jeste odlazak u Ljubljanu i tamošnji studio "Akademik", kako bi snimili kompozicije za svoj prvi album. Snimanje je bilo zakazano za jun mesec te godine.

No ubrzo dobijaju razočaravajuće vesti - sve se odlaže se za novembar mesec.

I to odlaganje će biti u mnogo čemu kobno po grupu.

U novembru mesecu konačno putuju u Ljubljanu, gde za 100 sati snimaju svoj prvenac i jedini album u karijeri.

No kao da nije bilo dosta odlaganja, pojavljivanje njihovog albuma će se otegnuti sve do jula naredne, 1980. godine.

A do tada, na muzičkoj sceni bivše zemlje više ništa nije bilo isto.

Pojavom panka, odnosno novog talasa, koji je u tom periodu već uzeo ogroman zamah, mnogi bendovi ovakvog i sličnog usmerenja jednostavno ispadaju iz igre.

Njihov album se slabo prodavao, a o nekoj većoj promotivnoj turneji kojom bi ga reklamirali, u takvim okolnostima nije bilo ni govora.

Ipak, bilo je i onih koji su prepoznali njihov istinski kvalitet, a među njima je bio i čuveni zagrebački džez vibrafonista Boško Petrović koji ih poziva da učestvuju, na tamošnjem "Jazz Fair" festivalu.

Na duplom, propratnom albumu, koji se potom pojavio, našla se i jedna njihova live kompozicija ("Den za den"), koju su tom prilikom izveli.

Pored toga, njihove dve kompozicije ("Ciganka", "Vodopad"), mogu se naći i na kompilacijskom LP-iju, "Dani jugoslovenske zabavne muzike JRT (Rock veče) - Opatija '79" i to su ustvari prvi snimci grupe koji su objavljeni na vinilu. Rock veče na pomenutom festivalu održano je i sledeće godine, a kako je Radio Skoplje opet predstavljala grupa DEN ZA DEN, na propratnoj ploči takođe se našla njihova kompozicija "Jutro i noć".

Novembra meseca, 1980. godine, grupa je imala svoj poslednji nastup u okviru četvrtog festivala akustičarske muzike "Famus", koji se održava u Sivcu.

Sve ono što se dešavalo nakakon raspada grupe, ipak nije imalo takav potencijal kao DEN ZA DEN, a razloga za to bilo je svakako više. Dva ključna su - da te postave nisu uspele dobaciti do albuma, ili su isuviše kratko trajale da bi izašle iz okvira Makedonije i eventualno ostavile značajniji trag.

Dragiša Soldatović Labiš i Dimitrije Čočorovski Čočor krajem 1980. godine osnovali su latino-džez sastav Paskvelija, ali se Čočorovski nakon nekoliko meseci pridružuje novoformiranoj grupi Avtogram. Paskvelija je radila do 1985. godine, pa uprkos tome što su imali sopstvene kompozicije, nije im pošlo za rukom da objave svoj autorski materijal, što je svakako velika šteta Nakon duže pauze, Soldatović će 1995. oformiti svoj novi sastav koji je nazvao Labish Trio.

Preminuo je u martu 2008. godine.

Arian Dema se pridružuje izuzetnoj ali kratkotrajnoj grupi Izlez koju će 1981. godine formirati klavijaturista Kokan Dimuševski i bubnjar Garabet Tavitijan nakon što su obojica napustili grupu Leb i sol. Pa iako je i ovaj sastav imao izvanredan potencijal, ni oni nisu uspeli objaviti album, mada je ostao zabležen njihov izvanredan nastup na gradskom trgu u Skoplju, koji je održan 7. juna 1982. godine. Autor ovog teksta imao je priliku da presluša te snimke i zaista je velika šteta što je taj materijal ostao nedostupan široj publici. Iste godine, Izlez je nastupao kao predgrupa Bijelom dugmetu na njihovoj četrdesetpetodnevnoj turneji po Bugarskoj, a nakon tog angažmana prestali su sa radom. Arian Dema započinje rad na svom solo materijalu, ali ubrzo diže ruke od svega i odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim životom.

Preminuo je pre nekoliko godina.

Nakon raspada DEN ZA DEN, basista Vladimir Jankulovski Cane nije više radio ni u jednoj grupi.

Iz svega ovog se može zaključiti da su se DEN ZA DEN, kako to već život zna da namesti, našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, što je zaista velika šteta, jer je njihov potencijal bio zaista izuzetan.

Ipak, od potpunog zaborava čuva ih njihov više nego sjajan album, ali i rad Toša Filipovskog, makedonskog rock hroničara, u čijim knjigama su dobili zasluženo mesto.