"Diž’te decu iz kolevke da zapamte njegov lik": Ko je bio Svetozar Miletić, koji je sve dao za Srbe?

Svetozar Miletić / Foto: Arhiva

Reči kojima se Jovan Jovanović Zmaj opraštao od svog prijatelja Svetozara Miletića 4. februara 1901. na Uspenskom groblju u Novom Sadu slavile su ovozemaljski život i legat koji je Miletić ostavio "srpskoj Atini", Vojvodini i Srbiji.

Preporučujemo

- Nije to ukop Okante s' toga, lјudi ozbilјni, mante se detinjarije! Našto vam les, a našto grobnica? On je izgoreo. Od njeg nema plena truležu, od Miletića j' osto pepo čist; izgoreo j' na ognju velikom, Na ognju što se s njime rodio.

Foto: RTS/Promo

Vaše je: ovaj oganj negovat', a pepo mante, nek se razveje, neka se grli, nek se združuje s pepelom svetim Save Nemanje. Pa duhni vetre naših uzdaha, dugo ćeš, dugo Srpstvom pirlati sipaćeš ove svete čestice na našu daću, našu nedaću. Deca će naša biti jedrija, unuci naši biće svetliji, na koga padne zrno majušno da ga ozari, oSvetozari - reči su čika Jova.

Film "Ime naroda", a koji govori o životu Svetozara Miletića, večeras se premijerno prikazuje na malim ekranima od 21 sat, na Prvom programu Radio-televizije Srbije.

A legat Miletića nije mali i slobodno se može reći, možda čak ni dovoljno slavljen u modernoj istoriji Vojvodine i Srbije.

Jer ovaj pisac, novinar, advokat, političar i najmlađi gradonačelnik u istoriji Novog Sada, bio je jedan od onih koji su odlučili da kažu hrabro "ne" Austroguarskoj monarhiji.

Svetozar Miletić je rođen 22. 2. 1826. kao najstariji od sedmoro dece čizmara Sime i majke, domaćice Teodosije u Mošorinu.

Od najranijeg školovanja je važio za mudrog mladića. Da je bio veoma nadarena osoba svedoči zapis da je bio najbolji đak koji je ikada pohađao tu školu, kao i da je dobio stipendije od tadašnjih srpskih imućnih porodica i privrednika.

Nakon srednje škole upisuje Evangelistički licej u Bratislavi 1844. godine. Upravo tu je započeo i svoju karijeru književnika i pisca, objavljivanjem prvih političkih tekstova u časopisu "Srpski Soko".

"Ime naroda"

"Ime naroda" je istorijska saga o Svetozaru Miletiću (igra ga Ljubomir Bandović), uglednom advokatu, piscu, gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka.

Ime naroda Foto: RTS/Promo

Film koji je rađen po scenariju Milovana Vitezovića, osim priče o jednoj od ključnih ličnosti srpske istorije, govori i o Miletićevoj ćerki Milici, prvoj novinarki u Srbiji koja se borila za rodnu ravnopravnost i nastavila borbu svog više puta osuđivanog oca (tumači je mlada glumica Anja Pavićević).

Ljubomir Bandović ponosan je što igra čoveka koji traži pravdu za svoj narod. On kaže da ga fascinira mnogo toga vezanog za Miletića i njegovu porodicu:

- Pre svega odnos sa ćerkom Milicom, njegova vera u nju i njene potencijale, ogromna ljubav prema njenom nekonvencionalnom, a opet čistom načinu življenja... Vera u ideju, prijatelje Jovu Zmaja i Polita. Odlučnost i snaga. Nepotkupljivost. Vrednosti koje danas gladuju u podrumu.

Film oslikava i poseban odnos Svetozara Miletića i supruge Anke – njih dvoje su izgubili više dece, delili tugu, ali i bezuslovnu ljubav. Ženu iz senke, suprugu uspešnog političara i majku hrabre mlade žene oživela je Ana Franić:

- Bilo je zanimljivo biti neko ko je stožer, ko okuplja, ko podržava i ko voli. A to je najbitnije. Bez njene suštinske majčinske i porodične ljubavi, niti bi Svetozar mogao da nosi taj svoj barjak, takav kakav je bio svih tih godina, niti bi njena ćerka bila takva i nastavila očevu borbu.

Reditelj Darko Bajić kaže da je "Ime naroda" priča o borcu koji traži pravdu za svoj narod, ali i o uticaju moćnih da stvaraju i prekrajaju istoriju Balkana:

- Ključno pitanje koji ovaj film postavlja je da li danas sa podsmehom i nevericom pričamo o ljudima koji su spremni da se žrtvuju za svoje ideale. Istorijska i politička scena na ovim prostorima se vekovima ponavlja i zato Svetozar Miletić deluje kao savremeni junak koji se suočava sa pritiscima koji sprečavaju slobodu mišljenja, različitost.

Svetozar Miletić je imao jako buran život. Međutim kažu da je poslednje godine proveo mirno.

Iako je imao burak život, kažu da je poslednje godine proveo mirno. Umro je u Vršcu, 4. februara 1901. u 75. godini života. Na večni počinak na Uspenskom groblju u Novom Sadu ispratile su ga hiljade ljudi.

Upravo tu su odjeknule i reči Jovan Jovanović Zmaja sa početka teksta. Reči koje najbolje opisuju život jednog čoveka, stradalnika, neumornog borca koji je čitav svoj vek posvetio onome što je najviše voleo, svom rodu i njegovoj bici za slobodu.

(Telegraf.rs)