"Diž’te decu iz kolevke da zapamte njegov lik": Ko je bio Svetozar Miletić, koji je sve dao za Srbe?

Pogledao sam film i da nemam predzanje o tim dogadjajima ne bih razumeo zbog cega su Srbi bili toliko ugrozeni da su morali da osnuju Maticu srpsku i Srpsko narodno pozoriste. U filmu je to nagovesteno delom koji govori o Milicinom vereniku, Srbinu sa madjarskim imenom. Pojavljuje se i pomadjareni Slovak iz Tizilastva. Detalje sam otkrio iz prica moje porodice. Moja baba je morala da uci na nemackom i madjarskom u skoli. Otac Bozidar rodjen 7. januara 1921. je u maticne knjige upisan kao Silvester, stric Zlatomir Aurel a tetka Nadezda Esperanca. Kada sam trazio krstenicu za mog sina natuknuh to maticaru a ona mi rece da to nije tacno nego da je upisam kao Bozidar i to cirilicom. Mislim da je neko falsifikovao maticne knjige jer su po Zakonu o vodjenju maticnih knjiga sva srpska imena madjarizovana sve do sredine 1921. jer se taj Zakon primenjivao sve do pocetka primene Trijanonskog sporazuja. Evo detalja: Као почетак мађаризације може се навести Закон о примени мађарског језика у јавној управи (члан XVI2) донет 1790/91. године којим се мађарски језик уводи у гимназије, на факултете и академије и којим се давала могућност учења мађарског језика за странце. Ојачан је Законом о учењу и употреби мађарског језика (члан VII3) издатим 1792. године, према ком су се странци могли примити у државну службу само са знањем мађарског језика.

1867. године се у Угарској, као делу двојне монархије, формира самостално Министарство унутрашњих послова, чији је један од главних задатака био спровођење мађаризације. Први корак у том послу начињен је крајем 1868. године доношењем Закона о народностима (члан XLIV5), првог таквог закона у свету, према ком сви становници Угарске чине „јединствену и недељиву мађарску нацијуˮ. Законом је регулисана употреба језика у земљи, те мађарски језик постаје званичан језик (до тада је то био латински) и користи се у државној управи, судству и образовању на државним универзитетима. У локалној управи и образовању је језик мањине био дозвољен у оним срединама у којим је проценат мањинског становништва прелазио 20%. Иако је закон промовисао право неговања културе и коришћења језика мањина, окрузи су се одређивали тако да мањине скоро нигде не пређу тих 20%. Исто тако, да би се групе мањина разбиле на што већи број, Међумурци, Шокци, Буњевци и други су на основу тзв „језичких разликаˮ исказани као посебне групе. Задатак новооснованих локалних одбора за мађаризацију био је да оправдају именовање великог броја етничких група, да истакну њихову различитост и да укажу на неопходност њихове мађаризације.

На основу Закона о називима насеља и других места (члан IV ) донетог 1898. године, Министарство унутрашњих послова наложило je (масовну) измену назива насеља и других географских одредница, те су на територији Војводине измењени како српски тако и немачки називи места. Што се тиче територије данашње Војводине, према попису из 1720. године на овом простору је живело свега 90.000 људи, од тога у Бачкој чак 72% становништва су били Срби, 22% Буњевци и Шокци, а у Банату (укључујући део који је сада у Румунији) 96% Срби, 4% углавном Румуни. Становништво се удесетостручило до 1787. године, када се број кретао око 950.000 (чак 565.000 у Банату), а 1827. године је достигао број од скоро 1.091.000, од чега су чак 31–33% били Срби. Након спровођења политике мађаризације и колонизација мађарских породица у такозване „Јужне крајевеˮ, етнички састав је постао прилично шаролик. Према попису из 1910. године, у Бачкој су Мађари представљали 45% становништва, 23% Немци, 18% Срби и 9% Буњевци, у Банату 32% Срби, 28% Немци, више од 20% Мађари, близу 14% Румуни, а у Срему 44% Срби, 26% Хрвати, 16% Немци, 7% Мађари и 3% Словаци.