Nina Radulović za Telegraf.rs: Nisam ni znala koliki sam patriota, nema tog Pariza koji bi zamenio Rtanj

Foto: ATA Images, Telegraf

Već godinama unazad, Nina Radulović važi za jedno od najprepoznatljivijih TV lica u Srbiji. Trenutno se bavi svojom autorskom emisijom "Srcem kroz ravnicu" (emituje se na televizijama Balkan trip, Agro TV, RTV-u, kao i na Star TV-u, prim. aut), gde zajedno sa kolegom i glumcem Slavišom Čurovićem obilazi različite predele u Srbiji.

U intervjuu za Telegraf.rs, Nina Radulović je govorila o različitim temama - o emisijama "Srcem kroz ravnicu" i "Putevi šampiona" (emisija na kanalu TV Arena Sport koju je radila sa Dejanom Dekijem Pantelićem), saradnji sa Slavišom Čurovićem, koje mesto u Srbiji je na nju ostavilo najveći utisak, koji evropski fudbalski stadionu su je oduševili, da li bi se bavila sportskim novinarstvom, o periodu kada je bila prezenterka vesti.

Preporučujemo

Takođe, otkrila nam je da li sebe vidi u glumačkom poslu, a govorila nam je i o pevanju, kojim se intenzivno bavila tokom studiranja.

Ali, krenimo redom.

• Već uveliko vodite emisiju "Srcem kroz ravnicu" zajedno sa Slavišom Čurovićem. Kako je došlo do ideje da nastane ovaj projekat i šta je, prema Vašem mišljenju, cilj ove emisije?

"Srcem kroz ravnicu" je moj autorski projekat, po strukturi, ali i u produkcionom smislu, najlepši i najteži koji sam radila do sada. Nastao je pre godinu i po dana u sred najžešćeg talasa korone, kada smo svi shvatili da treba da iskoristimo trenutak i upoznamo svoju zemlju. Turizam u Srbiji je napredovao, ali i želja da se sve to usnimi, kako bi narod mogao da uživa u prelepim krajolicima, kojima obiluje ova divna zemlja. Tako su nastale brojne emisije o turizmu. Naša konkretno svedoči o kulturno -istorijskom nasleđu, jača nacionalnu svest sada kada je najpotrebnije, kroz priče o tradiciji i sačuvanim vrednostima srpskog naroda, akcentuje sve ono što je dobro uradjeno u lokalnim zajednicama, ali i edukuje publiku o tome koliko je važno da voli svoju zemlju. Nju jedino imamo i moramo da je čuvamo!

• Bili ste na mnogo mesta u Srbiji. Koje mesto, grad, planina, predeo, specijalitet u našoj zemlji je na Vas ostavio najveći utisak?

Istočna Srbija je biser, ali i ravnica ima svoje draži. Samo uzmite kao primer 17 naseljenih manastira na Fruškoj Gori, to je naša Sveta Gora! Ili salaše na kojima se vidi sav raskoš i mešavina multikulturalizma. Prelepe dvorce, ali i prirodu naše zemlje. Evo nekih lokacija za preporuku: Obedska bara, Prerasti Vratne, Grgeteg manastir, grad Knjaževac, Surduk, Grliško jezero....

• Kakvu saradnju imate sa Slavišom Čurovićem? Šta ste kroz ovu emisiju naučili od njega? Da li mu nešto zamerate?

Slaviša je divan kolega. Njemu zaista ništa niko ne može da zameri. On je veoma blagorodan, vredan i kolega koji uvek hoće da "uskoči" kad je potrebno. Nas dvoje se sve dogovaramo, razumemo i pomažemo. On odlično poznaje istoriju srpskog naroda, što je dragoceno za ovakvu emisiju i sjajan je glumac. Mi smo se do te mere dobro upoznali i uklopili da sve radimo "iz prve", nema ponavljanja. Dosta improvizujemo iako imamo scenario, ali shvatili smo da smo najbolji kada smo prirodni.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Srcem kroz ravnicu🤍 (@srcem.kroz.ravnicu)

• Osim po Srbiji, putovali ste i po Evropi, pre svega kada ste bili deo emisije TV Arena Sport "Putevi šampiona". Kada poredite našu zemlju i evropske metropole, gde Vam je bilo bolje?

Potpuno je drugačije i po strukturi emisije i u odnosu na komplikovanu produkciju emisije u inostranstvu, ali i u odnosu na osećanja koja imate dok snimate o svojoj i tuđoj zemlji. Ja nisam ni znala koliki sam patriota, dok nisam napravila ovu paralelu. U inostranstvu ima lepih mesta, ali nigde nije kao u mojoj Srbijici!

Nigde se tako ne naježim, kao kad slušam o stradanjima našeg naroda, ili kada neko kulturno-umetničko društvo zaigra tradicionalnu srpsku igru. Nema tog Pariza ili Madrida, koji bi zamenio našu reku Neru, ili prelepi Rtanj i to će što se mene tiče, uvek biti tako.

• Vratimo se na emisiju "Putevi šampiona". Da li su u planu nove emisije? Koji evropski grad, stadion Vas je najviše oduševio?

U planu su i ako korona virus ne nastavi da se širi u meri u kojoj je prethodnih godina, sigurno ćemo nastaviti sa serijalom. On je bio vrlo gledan i dan-danas me pitaju gledaoci koji grad i klub su sledeći. Ja sam se oduševila svojevremeno Parkom prinčeva i Lokomotivom iz Moskve. Prvi je ogroman i veoma posećen, a drugi je svakako manjih dimenzija i deluje toplo i nekako humano rađeno, ako tako može da se opiše jedan fudbalski stadion, ali verujte da može, jer su to čitavi mali gradovi, za koje hiljade ljudi živi.

• Kada smo već kod sporta, da li sebe vidite u sportskom novinarstvu?

Nisam mnogo zainteresovana za te teme, ali ako bi mi život nametnuo da se njima intenzivno bavim, dala bih sve od sebe da svoje znanje unapredim. Bavljenje novinarstvom podrazumeva radoznalost i spremnost za učenje i akciju, a ja sam za to uvek spremna!

• Tokom svoje karijere radili ste i kao prezenter vesti. Da li možete da nam otkrije kako teku pripreme za taj posao, šta iz tog posla naučili, ko Vam je pomogao da postanete što bolja prezenterka i da li planirate da se vratite jednog dana tom poslu?

Zlatno pravilo - vežba i priprema su osnov dobrog voditeljskog, novinarskog, a ako hoćete i prezenterskog posla. Spikeri moraju znati o čemu govore, isto koliko i urednici vesti, tako da prirema traje ceo dan, dok ste na smeni, ali i nakon nje. Osim toga, kako se vesti emituju iz sata u sat, vi ste neprekidno pod reflektorima. To je veoma stresan i naporan posao, mada verujem da tako ne izgleda. Drugo, artikulisati svaki glas i dinamikom i pravilnim akcentovanjem prezentovati vest gledaocima, nije lako kao što se čini.

• Da li možete da se prisetite neke zanimljivosti, neke anegdote koje ćete pamtiti celog života, a tiče se emisija "Srcem kroz ravnicu" ili "Putevi šampiona", ili neke druge emisije koje ste radili?

Svako snimanje nosi mnogo lepih i nezaboravnih trenutaka. Nas sedmoro kolega koji putujemo uvek zajedno, predstavljamo jednu porodicu koja se smeje, radi, plače, jede, deli sve tajne. Recimo sećam se u Salzburgu smo Deki i ja bili atrakcija grupi iz Kine, koja je bila fascinirana kada je shvatila da mi snimamo neku emisiju. Svi su zaključili da smo mi TV lica, pa su počeli da se slikaju sa nama i to je potrajalo. Takođe nedavno smo imali priliku da mazimo tek rođeno tele, a svi znamo da na selu rađanje teleta znači veselje, a značilo je i za neke od nas koji su prvi put to doživeli. Jednom nam se skoro prevrnuo čamac u kom smo snimali, pa je kolegi ispao telefon u kanal, u koji je posle zagnjurio i srećom izvukao ga. Nikad nije dosadno....

Nina Radulović i Deki Pantelić Printscreen: Arena sport

• Radili ste na seriji "Zlatni dani", kao producent, ako se ne varam. Da li ima novina kod Nine Radulović kada su u pitanju snimanja novih serija ili filmova?

Dobro ste upoznati sa mojim portfoliom i hvala Vam na tome. U seriju "Zlatni dani" od 30 epizoda, koja se emitovala na Superstar kanalu, uloženo je mnogo ljubavi, rada i truda, pogotovu što je to naš prvenac. Producirati takav format sa preko 150 ljudi koji ga realizuju, ogroman je posao. Snimili smo je za 90 dana, bez dana odlaganja, kada je korona buktala, tako da Anita Lazić, moja partnerka u poslu, ali i kuma i ja, možemo biti zadovoljne. Nas dve volimo da se bavimo produkcijom, a serije i filmovi su kruna tog posla. Volele bismo da nam se desi ponovo dobar tekst i u potrazi smo za istim. Bez dobrog teksta, ali i glumačke podele, nema uspešne serije ni filma.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Serija "Zlatni dani" (@zlatnidaniofficial)

• Da li planirate da se oprobate kao glumica? U kojim žanrovima vidite sebe? Da li Vam je bivši suprug Branislav Lečić, kolega Slaviša Čurović dao neki savet oko glume?

Apsolutno nikad to nisam poželela. Glumačke veštine su poželjne u javnom poslu i ja sam kroz vreme i iskustvo, ali i družeći se sa tim esnafom, "krala" znanje, ali ništa više od toga. Uopšte nemam želju, pogotovu što znam koliko je njihov posao težak. Glumci snimaju noću, na zimi i kiši, ponavljaju beskonačno i gotovo nikad ne pogledaju na kraju svoj film, ili seriju u celini. Do te mere se zasite dok je rade.

• Važite da svestranu ličnost, znate i da pevate. Da li možemo da Vas profesionalno vidimo u muzičkim vodama? Da li priželjkujete nove pesme, novi album? Šta najviše volite da pevate?

Pevanjem sam se intenzivno bavila dok sam studirala, ali sam nastavila i kasnije da pevam sa pojedinim bendovima. Već više od 3, 4 godine to ne radim, ali kad vodim neku proslavu ili događaj, neretko zapevam. Ne bih se više tim intenzitetom bavila "tezgarenjem", ali bih zapevala neku tematsku numeru za seriju, film, ili možda pesmu sa nacionalnim karakterom.

Najviše volim da pevam pesme na španskom, ali i klasike pop muzike.

• Za sam kraj, šta biste najviše voleli da radite? Koji je Vaš neki cilj u Vašoh televizijskoj/glumačkoj/muzičkoj karijeri?

Volela bih da se naša produkcija razvija i da se za 5-10 godina potpuno povučem iza kamera, produciram i realizujem različite televizijske i marketinške sadržaje, učim mladje zanatu i posvetim se sinu, koji će se nadam se, baviti takođe medijima i raditi jednog dana sa mnom.

(Telegraf.rs)