Reditelj Luka Mihailović pred Balkanski festival filmske režije: "Tapija" je priča o osamostaljenju

Reditelj Luka Mihailović izjavio je u Mts dvorani da se, radeći na filmu "Tapija" poigrao sa žanrovima i da je ideja za scenario krenula iz ličnog doživljaja prosečnog čoveka.

Mihailović je na prvoj konferenciji Balkanskog festivala filmske režije, koji počinje večeras, istakao da je njegov rad utemeljen na realnosti i da je "Tapija" priča o ostamostaljenju kroz beg od problema.

Preporučujemo

"Bavimo se temama koje su bitne za srpsko selo i otvaramo film femicidom u mračnoj šumi", istakao je Mihailović, govoreći o ostvaranju koje će biti pretpremijerno prikazano sutra u Domu omladine Beograda.

Mihailović je dodao da je autorska ekipa ista kao u njegovom debitantskom filmu "Indigo kristal".

"Ovo je hibridno ostvarenje, platforma - film koji ima specifičnost da u budućnosti ima festivalski život, a na jesen i distributerski", najavio je Mihailović.

Govoreći o saradnji sa kolegama, naveo je da autoritet uspostavlja tako što jasno pokaže ekipi šta tačno želi i očekuje i dodao da je glumačka postavka slična kao u njegovom prvom filmu u kojem su Denis Murić, Milan Pelivanović, Milos Đurović i drugi.

Hrvatski reditelj Lordan Zafranović istakao je da je svaki festival svečanost filma i "trenutak kada autor izlazi iz svoje intime i prvi put se suočava sa publikom".

"Taj susret može da bude nelagodan, ali i uzvišen. Ovaj festival, po mom mišljenju, otvara i pitanje Evrope, ne samo Balkana. Balkan je uvek bio na ivici, često odbačen i iskorišćen", naveo je, između ostalog, Zafranović, član žirija selekcije "Buđenje Balkana".

Istakao je da je njegova filmska poetika uvek na granici između dokumentarnog i igranog izraza, a mladim autorima je poručio da istražuju i uče, posebno u vremenu kada je sveprisutna "estetika videa".

Članica žirija iz iste selekcije, mađarska rediteljka Agnes Kočiš primetila je da je u svetu savremenog filma veoma prisutno doba masovne produkcije, gde filmovi sve više liče jedni na druge.

"U svom radu pokušavam da zadržim autentičnost kroz vizualnost. Film je pre svega vizuelni medij i volim da ispričam priču na drugačiji način", rekla je Kočiš.

Govoreći o situaciji u filmskoj industriji u Mađarskoj, dodala je da je finansiranje ograničeno i da se podržava mali broj projekata, uglavnom visokobudžetnih i istorijskih filmova.

Jedan od najvećih evropskih producenata, Pjer Spengler, predsednik žirija segmenta "Povratak žanru", podelio je svoja iskustva iz dugogodišnje karijere, osvrnuvši se na rad na filmovima poput "Supermena", "Bitke na Neretvi" i "Underground-a".

"Kada odlučite da snimite film, uvek se dese nepredviđene stvari. Radio sam i uspešne i neuspešne filmove, ali cilj je uvek isti - napraviti dobar film. Pristup radu na filmu "Underground" sa Emirom Kusturicom bio je izuzetan. To je jedno od mojih najlepših profesionalnih iskustava", zaključio je Spengler.

Organizartori su najavili da Balkanski festival filmske režije počinje večeras u Mts dvorani, projekcijom filma "Kontinental 25" reditelja Radua Žudea, a na programu je još 16. premijera koje su na programu do 14. juna na više lokacija u Beogradu.

(Telegraf.rs/Tanjug)