Održana srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ na Balkanskom festivalu filmske režije

U četvrtak, 12. juna u MTS dvorani, održana je srpska premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ reditelja Emira Kapetanovića, u okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ prvog Balkanskog festivala filmske režije.

Na konferenciji za medije Balkanskog festivala filmske režije, o filmu su govorili scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković. Radnja ovog ostvarenja smeštena je u decembar 2023. godine. Glumačka trupa kreće na turneju sa predstavom o Deda Mrazu kako bi proširili praznično veselje u malim mestima postratne Bosne i Hercegovine. Dok su deca oduševljena, pojava Djeda Mraza ponovo rasplamsava stare sukobe među odraslima.

Preporučujemo

Scenarista Vahid Duraković je o ideji za film rekao: „Priča je kreirana na osnovu istinitog događaja koji se desio negde 2000. godine. Mi smo, u stvarnom životu, kao jedna amaterska grupa 2000. napravili priču o Djeda Mrazu. Onda se pojavio problem, pošto su u predstavi igrali uglavnom Bošnjaci, a mi smo trebali da igramo u naselju gde su uglavnom Hrvati. Problem je bio - odakle Bošnjacima pravo da igraju Svetog Nikolu. A kada smo išli gde su većina Bošnjaci, onda je postojao otpor jer to nije u duhu tradicije Bošnjaka i Islama. Zanimljivo je da tu imamo decu na jednoj strani, a ona su željna Deda Mraza, radosti, života, - oni su bili naša podrška. S druge strane imamo odrasle koji su u svojim nekim podelama, i iracionalnim ponašanjem ubijaju radost”.

Producent Jasmin Duraković naveo je da je rad na snimanju filma trajao desetak godina te da „nije bio lak put“. Premda je film zasnovan na istinitoj priči, producent filma je istakao da su se držali toga da ovo ostvarenje bude i road movie, i komedija: „Da te neke teške, bosanske etničke teme, prikažemo na način koji ne mora biti teška drama i tegoba“.

Gost festivala u četvrtak bio je i francuski glumac Žeremi Galiana, koji tumači jednu od glavnih uloga u ostvarenju „Pol i Polet se kupaju“ reditelja Džetra Masija, premijerno prikazanog u Srbiji u okviru Međunarodnog takmičarskog programa „Misterije filma“. U ovom filmu mladi Amerikanac Paul, koji sanja da postane fotograf, živi u Parizu i radi dosadan posao u agenciji za nekretnine. Jednog dana upoznaje Polet, elegantnu Francuskinju opsednutu mračnim aspektima istorije grada. Njihova veza se razvija kroz neobične razgovore i zajedničke trenutke, uključujući i posetu stanu za koji veruju da je nekada pripadao Adolfu Hitleru. Film istražuje granice romantike, identiteta i istorijskog sećanja kroz prizmu neobične ljubavne priče.

„Glavni razlog zbog kojeg sam odlučio da radim sa rediteljem Džetrom Masijem je činjenica da sam se osetio zaista željenim. Trebalo je da snimamo film u septembru, ali već sam imao probe za predstavu za koju sam potpisao ugovor. Nakon što sam mu rekao da sam zauzet u to vreme, uspeo je da pomeri čitavo snimanje za avgust jer je želeo da radi sa mnom. Takođe i činjenica da je sam finansirao svoju viziju, naterala me je da je i ja pratim. To je i jedan od kvaliteta filma – izgleda kao da ima pravi budžet, ali Džetro ga je u potpunosti samostalno finansirao.“

U četvrtak 12. juna, u okviru pratećeg programa BFFR-a u Domu omladine Beograda održan je i tematski masterklas Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu (Being a Woman Director in the Balkans), koji je realizovan u saradnji Balkanskog Festivala Filmske režije, Asocijacije rediteljki Turske (Association of Women Filmmakers, Turkey), kao i fonda European Union’s Sivil Düşün Programme. Na masterklasu su govorile Gulten Taranč, Bugdže Čališkan, Serpil Altin, Gorkem Jeltam, i Ajsim Turkmen. Pre panela održane su Specijalne projekcije dva filma – „Fidan” rediteljke Alcin Jeltan i “Once upon a time in the future: 2121” rediteljke Serpil Altin.

Istog dana održan je i masterklas “Ko je stariji – producent ili reditelj” legendarnog producenta Pjera Spenglera, čija karijera traje više od 50 godina – od originalnog Supermena i Tri musketara, preko Undergrounda Emira Kusturice, do saradnji sa Gajem Ričijem i Likom Besonom. Ovaj specijalni gost BFFR-a predstavio je ekskluzivan uvid u stvaranje velikih evropskih i holivudskih produkcija i kompleksan odnos reditelja i producenta. Razgovor je vodio direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl.

Festival su podržali Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju RS, Elektroprivreda Srbije, Filmski centar Srbije, MTS Dvorana, Dom Omladine Beograda, i Yunus Emre Institut.

Više informacija o programu na sajtu: https://www.bffr.rs/

(Telegraf.rs)