Predrag Milinković je bio više od sporednog glumca: Sjajan igrač flamenka, u jednom filmu je mogao da pogine

U bogatoj riznici jugoslovenske kinematografije, malo je lica tako prepoznatljivih, a imena tako često zaboravljenih, kao što je lice Predraga Milinkovića, legendarnog glumca poznatijeg po nadimku Preža.

Sećamo ga se po raznim ulogama, mahom onim sporednim, ali značajnim i jakim. U "Srećnim ljudima" je igrao lik Sofronija, u "Stripomaniji" Dezmonda... Uloga je baš mnogo, a Milinković je igrao savršeno.

Preporučujemo

Kroz dokumentarnu emisiju iz serijala "Trezor", dobili smo redak uvid u život čoveka koji je u preko 150 domaćih i stranih filmova bio tiha, ali nezamenljiva podrška, večiti epizodista čiji je talenat prevazilazio okvire sporednih uloga.

Pobuna protiv sudbine: Tajio je od oca da je upisao časove glume do flamenko plesača

Rođen u Beogradu 1933. godine, u porodici zlatiborskog porekla, Preža je odrastao uz oca koji je za njega priželjkivao "siguran posao" i stabilan život. "On je uvek želeo da se bavim nečim sigurnijim u životu," prisetio se svojevremeno Preža. Međutim, mladi Predrag je imao drugačije snove. Upisao je školu glume, što je tajio od oca, ali i, što je mnogima nepoznato, školu španskih igara. "Ja sam sam napisao dozvolu, potpisao oca," priznao je kroz smeh, dodajući: "Poznavajući njega i njegovu strogost, ja verujem da bi imali neprijatnosti."

Njegova strast prema flamenku odvela ga je čak na američku turneju, gde su ga prozvali "El Caballero" (Vitez), verujući da je reč o pravom Špancu, dok je majka bila ta koja je imala razumevanja za njegovu umetničku dušu.

Karijera ispisana opasnostima i profesionalizmom

Prežina filmografija je impresivna, ali njegov put nije bio bez opasnosti. U razgovoru se prisetio dva dramatična događaja sa snimanja koja su mogla da ga koštaju života. Tokom snimanja filma "Gazija" mogao je da izgubi život. "Ja sam mogao da poginem, jer iza mene u galopu juri konjica koja je mogla da me izgazi," rekao je, dočaravajući napetost trenutka.

Uprkos ovim opasnostima, Preža je uvek bio vrhunski profesionalac. Radio je sa najvećim imenima jugoslovenskog filma, poput Žike Pavlovića i Puriše Đorđevića, ali i sa svetskim zvezdama kao što je francuska glumica Emanijel Riva. O radu sa njom u Dubrovniku, ispričao je anegdotu kako je zahtevala da cela ekipa napusti set zbog snimanja nage scene.

Lik negativaca, a duša od čoveka

Iako je igrao najrazličitije uloge – od običnog redova do francuskog pukovnika – Preža je publici ostao upamćen i po ulogama negativaca. Njegov lik nemačkog okupatora u kultnoj seriji "Otpisani" bio je toliko uverljiv da su ga deca na ulici mrzela. "Izađem da kupim nešto, a oni viču za mnom: 'Okupator!'" sećao se sa osmehom. Ipak, publika ga je volela. "Srećan sam jer bez obzira što tumačim negativne uloge, da me publika voli," govorio je.

Kada je govorio o statusu epizodista, istakao je da se u domaćem filmu glumci često stavljaju u kalupe. "U domaćem filmu postoji jedna šema," objasnio je. "Ako ste igrali epizodu, vi igrate epizodu. Ja stagniram. Ja treba da se oprobam i u drugoj ulozi, a ne da budem recimo kelner u pet ili šest filmova." Publika je to osećala, pa je najčešće pitanje koje su mu postavljali na ulici bilo: "A zašto vam ne daju da nešto više igrate?"

Dobijao je Preža kasnije likove koji su bili pozitivni, a svojim glumačkim umećem uspeo da osvoji gledaoce.

Životna priča Predraga Milinkovića Preže, obeležena tragedijom gubitka oca, opasnostima na snimanju i neprekidnom borbom za umetnički izraz, priča je o skromnosti, posvećenosti i ljubavi prema filmu. Njegova životna filozofija bila je jednostavna, a opet duboka. "Bilo je dosta teških trenutaka, ali čovek se uvek seća ono što je lepo," rekao je Preža. On je bio više od sporednog glumca; bio je temelj na kojem su mnogi filmovi izgrađeni.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/emisija "Trezor")