Zanimljiva priča o kultnom klasiku Mela Bruksa "Robin Hud: Muškarci u hulahopkama"

Pre više od tri decenije, Mel Bruks, maestro komedije, uzeo je vekovnu legendu o Robinu Hudu, obukao je u drečavo zelene hulahopke i poslao je da pleše, peva i sapliće se pravo kroz četvrti zid filmske umetnosti. Film ""Robin Hud: Muškarci u hulahopkama" (1993) nije bio samo parodija; bio je to haotični festival apsurda, pun muzike, gegova i šala koje su bile oštrije od mača. Iako su ga kritičari isprva dočekali mlako, publika ga je prigrlila i pretvorila u besmrtni kultni klasik koji se i danas citira. Priča o njegovom nastanku, međutim, podjednako je smešna i zanimljiva kao i sam film.

1. Inspiracija iz zubarske stolice: Kako je tinejdžerski bes pokrenuo holivudsku mašinu

Preporučujemo

Verovali ili ne, ideja za film nije rođena na blistavom holivudskom sastanku, već u zubarskoj ordinaciji. Sve je počelo sa filmom Robin Hud: Princ lopova (1991) Kevina Kostnera. Sin Mela Bruksa, Maks, imao je prijatelja, Džordija Čendlera, čiji je otac bio Bruksov zubar. Mladi Džordi je bio toliko besan na ozbiljnost i nedostatak humora u Kostnerovom filmu – a posebno na njegov upadljivo američki akcenat – da se strastveno požalio svom ocu.

Tokom rutinskog pregleda, zubar je preneo ovu vatrenu tinejdžersku kritiku Melu Bruksu. Majstor parodije je odmah prepoznao "komično zlato". Shvatio je da publika, baš kao i taj tinejdžer, želi duhovitiju, apsurdniju verziju legende. I tako je, zahvaljujući gnevu jednog dečaka, rođena jedna od najvećih komedija 90-ih.

2. Stvaranje Vesele družine: Srećni slučajevi i propuštene prilike

Casting za film bio je priča za sebe, puna obrta:

Skoro propušteni heroj - Keri Elves: Već zvezda kultnog filma Princeza nevesta, Keri Elves bio je u kreativnoj i fizičkoj krizi, oporavljajući se od povrede leđa. Kada je telefon zazvonio i promukli glas rekao "Ovde Mel Bruks," Elves je bio ubeđen da ga prijatelj zeza i – prekinuo je vezu. Srećom, Bruks je pozvao ponovo. "Savršen si! Igrao si heroja s mačem, sad ćemo da se šalimo s tim," rekao mu je, i tako je Robin od Lokslija dobio svoje lice. Decenijama kasnije, Elves ovu ulogu i dalje smatra jednom od najdražih u karijeri.

Otkriće legende - Dejv Šapel: Pre nego što je postao globalna ikona, Dejv Šapel je bio mladi stend-ap komičar. Bruks i Elves su videli njegovu audicijsku traku i, impresionirani njegovom prirodnom harizmom i nekonvencionalnim stilom, odmah su mu dali ulogu Aćua – bez dodatnih audicija. Bio je to njegov filmski debi koji je zapalio fitilj jedne neverovatne karijere.

Šta bi bilo kad bi bilo: Hulk Hogan i Madlin Kan: U jednom trenutku, rvačka legenda Hulk Hogan bio je ozbiljno razmatran za ulogu Malog Džona. Bruks je na kraju odustao, shvativši da ulozi treba više šarma i komičarskog tajminga nego sirove snage. Istovremeno, Bruksova dugogodišnja muza, briljantna Madlin Kan, bila je prvi izbor za ulogu proročice Latrine. Nažalost, pregovori oko plate su propali, a uloga je pripala sjajnoj Trejsi Ulman.

Meta-Veza: Dik Van Paten: Angažovanje Dika Van Patena kao opata nije bilo slučajno. On je glumio u Bruksovoj ranijoj, kratkotrajnoj TV parodiji na Robina Huda iz 1975. godine, When Things Were Rotten. Njegovim angažovanjem, Bruks je stvorio pametnu "meta" vezu između svoja dva komična univerzuma, odajući počast sopstvenom radu.

3. Umetnost apsurdne šale: Od pokretnog mladeža do improvizacije

Humor u filmu bio je slojevit, pametan i potpuno neobuzdan:

Direktan udar na Kostnera: Čuvena rečenica Kerija Elvesa, "Za razliku od nekih drugih Robina Hudova, ja umem da govorim sa engleskim akcentom," bila je direktna i urnebesna prozivka Kevina Kostnera, koju je publika odmah prepoznala i pozdravila.

Humor koji probija granice (i četvrti zid): Bruks je u ovom filmu uništio četvrti zid. Kamera se zabija u prozor tokom Marijaninog kupanja, likovi traže scenario kad im se ne sviđa ishod scene, a Robin se izvinjava nakon što mačem preseče krofnu svog protivnika. Publika nije samo posmatrač; ona je saučesnik u haosu.

Pokretni mladež i omaži: Mladež princa Džona koji se pomera iz scene u scenu je direktan omaž Bruksovom ranijem filmu "Mladi Frankenštajn", gde je Ajgorova grba takođe menjala mesto. To je interna šala za poznavaoce Bruksovog opusa.

Genijalnost improvizacije: Scena u kojoj Trejsi Ulman, nakon što joj šerif proleti kroz krov kolibe, pogleda gore i kaže "Hvala ti!", bila je čista improvizacija. Bruks se toliko smejao da je morao da napusti set, a scena je, naravno, ostala u filmu.

Ime kao šala: Likovi nose imena koja su sama po sebi šale. Šerif od "Rottinghama" (eng. rotten - truo) i Vil Skarlet "O'Hara" (aluzija na Prohujalo sa vihorom) primeri su Bruksovog slojevitog humora koji spaja pop kulturu i apsurd.

4. Muzika kao oružje smeha: "Bez muzike, nema ni Bruksa"

Muzika je srce filma, a Mel Bruks je lično napisao sve pesme – od urnebesne himne "Muškarci u hulahopkama" do balade o pojasu nevinosti. Kada je studio, usred produkcije, pokušao da izbaci muzičke numere smatrajući ih "previše blesavim", Bruks je postavio ultimatum: "Bez muzike, nema ni Bruksa." Studio je popustio. Bruks je znao da muzika nije samo pratnja; ona jeste šala, oružje koje pojačava apsurd i čini komediju nezaboravnom.

5. Od kritičkog neuspeha do besmrtnog kulta: Kako je publika spasila film

Po izlasku 1993. godine, "Muškarci u hulahopkama" zaradili su solidnih 72 miliona dolara, ali su kritičari bili uglavnom ravnodušni. Ocenili su ga kao previše detinjastog i preširokog. Ali publika je imala poslednju reč. Kroz eru VHS kaseta i usmenu preporuku, film je postao kulturni fenomen. Ljudi su ga iznajmljivali dok se traka ne bi izlizala, citirali ga u svakodnevnom životu i prenosili ljubav na nove generacije. Film nije uspeo zbog kritika, već zbog iskrenog smeha i publike koja je bila voljna da prigrli čistu, nepatvorenu glupost. Njegova trajna privlačnost leži u neustrašivosti – on se ne izvinjava za svoju apsurdnost.

Na kraju, čak i naslov, "Men in Tights" ("Muškarci u hulahopkama"), predstavlja dvostruku igru reči, suptilno se poigravajući sa frazom "men in rights" (ljudi sa pravima) i ismevajući mačo stereotipe oblačenjem heroja u ženske čarape. To je čisti Mel Bruks – drzak, pametan i genijalan.

Više od filma"Robin Hud: Muškarci u hulahopkama" je više od filma; to je radosna pobuna protiv ozbiljnosti. To je dokaz da komediji ne treba dozvola, već samo dobar tajming i hrabrost da bude apsolutno neustrašiva. Mel Bruks nije samo napravio parodiju; stvorio je zaraznu proslavu blesavosti koja, i trideset godina kasnije, nastavlja da krade od dosadnih da bi dala onima koji se ne boje da budu čudni.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Iconic Star Rewind)