Smeh kao oružje, dobrota kao štit: Priče kolega koje otkrivaju pravo lice Robina Vilijamsa

Godinama nakon njegovog odlaska, sećanje na Robina Vilijamsa živi ne samo kroz njegove kultne filmske uloge, već i kroz dirljive i neverovatne priče koje njegove kolege i prijatelji i dalje dele sa svetom. Ove anegdote, ispričane od strane zvezda poput Konana O'Brajana, Pirsa Brosnana i Meta Dejmona, slikaju portret čoveka čija su genijalnost, empatija i velikodušnost bili jednako impresivni kao i njegov komičarski talenat.

Iako je bio poznat kao nezaustavljiva sila komedije, Robin Vilijams je iza kulisa bio čovek duboke osećajnosti i neverovatne pažnje prema drugima. Njegova sposobnost da nasmeje milione bila je samo deo priče; druga, možda i važnija, bila je njegova potreba da pomogne, zaštiti i obraduje one oko sebe.

Preporučujemo

Neočekivani pokloni i lekcije o humanosti

Jedna od najpoznatijih priča o njegovoj dobroti dolazi od voditelja Konana O'Brajana. Nakon teškog perioda u karijeri i odlaska iz emisije "The Tonight Show", Konan se osećao loše. "Iz vedra neba", priča on, "Robin Vilijams mi je kupio bicikl." Ali to nije bio običan bicikl. Bio je drečavo narandžaste i zelene boje, prekriven detelinama sa četiri lista, izgledajući kao "parada Mardi Gras". Bio je to apsurdan, ali neverovatno promišljen gest da se neko oraspoloži na jedinstven način – kombinacijom velikodušnosti i humora.

Slično iskustvo imao je i glumac Itan Hok na snimanju filma "Društvo mrtvih pesnika". Kao mladi i preozbiljni glumac, Hok je bio stalna meta Vilijamsovih improvizovanih šala. Mislio je da ga Robin ne podnosi. Međutim, na kraju snimanja, Vilijams je pozvao svog agenta i rekao mu: "Ovaj klinac će postati neko, moraš da ga potpišeš." Taj agent je godinama zastupao Hoka, dokazujući da je Vilijams bio ne samo kolega, već i mentor koji je prepoznavao i gurao talente napred.

Zaštitnik na delu: Priča sa Oprom

Možda najdirljivija priča o njegovoj zaštitničkoj prirodi dolazi od glumca Nejtana Lejna. Tokom promocije filma "Kavez za ludake" 1996. godine, gostovali su kod Opre Vinfri. Lejn, koji tada još nije javno govorio o svojoj seksualnosti, bio je nervozan da će ga Opra pitati o tome. Kada je voditeljka počela da postavlja pitanja koja su išla u tom smeru, Vilijams je preuzeo stvar u svoje ruke. Krenuo je sa urnebesnom, haotičnom improvizacijom, skrećući svu pažnju na sebe, praveći šale i menjajući temu. Na taj način je, koristeći svoj komičarski arsenal, zaštitio prijatelja od neprijatne situacije. Lejn je kasnije sa suzama u očima rekao: "Robin je bio najdivnija, najosetljivija i najplemenitija duša."

Humor na snimanjima i van njih

Njegova energija na setu bila je legendarna. Pirs Brosnan se priseća snimanja večere u filmu "Gospođa Dautfajer". Tokom snimanja njegovih krupnih kadrova, kada kamera nije bila na Robinu, on bi započinjao salvu najprljavijih i najsmešnijih improvizovanih šala kako bi izmamio iskrenu reakciju od Brosnana. "Jednostavno je pustio sve sa lanca, bio je neverovatno vulgaran i urnebesan", priseća se Brosnan.

S druge strane, Met Dejmon pamti snimanje "Dobrog Vila Hantinga" u Bostonu. Iako je to bila jedna od njegovih najozbiljnijih uloga, ljudi na ulici nisu vikali ime njegovog lika, već su mu dobacivali: "Mork! Mork!", aludirajući na njegovu prvu veliku TV ulogu iz serije "Mork i Mindi".

Tu je i priča Martina Šorta, koji se seća kako mu je Vilijams došao u posetu u Toronto bez prtljaga i novca. Nakon što je pao sa scene i isprljao svoje lanene pantalone, Šortova supruga ih je oprala, ali su se skupile. Vilijamsova reakcija je bila: "Kunem se da nisam imao seks ni sa kim, ne znam zašto su mi pantalone kraće za deset centimetara."

Brzina uma i samokritičnost

Njegov um je radio brzinom svetlosti. Bili Kristal je ispričao anegdotu sa zajedničkog putovanja autobusom, kada je ušao pas tragač za bombe. Vilijams je bez pauze dobacio: "Nadam se da na ovom autobusu nema kopija mojih filmova."

Dejvid Leterman ga je opisao kao "nešto što nikada ranije nismo videli" kada se prvi put pojavio u komičarskom klubu, ostavljajući sve druge komičare u prašini. Džef Bridžis se seća scene iz filma "Kralj ribara" snimane u 4 ujutru u Central Parku, gde je Vilijams go improvizovao, pokazujući potpunu posvećenost i neustrašivost.

Na kraju, tu je i priča komičara Rona Vajta, koji se borio sa zavisnošću. Vilijams, koga jedva da je poznavao, pozvao ga je na ručak. Nije mu držao predavanja o trezvenosti, već su satima pričali o vicevima i komediji. Taj gest podrške, bez osuđivanja, duboko je dirnuo Vajta.

Svaka od ovih priča, od luckastih do duboko emotivnih, gradi mozaik čoveka koji je bio mnogo više od komičara. Bio je prijatelj, mentor i tihi čuvar, čija je najveća uloga, čini se, bila uloga dobrog čoveka. Njegova zaostavština nisu samo filmovi, već i bezbrojni trenuci ljudskosti koji i danas inspirišu.

(Telegraf.rs)