Mogorović: Našim filmskim autorima malo hrabrosti i provokativnosti ne bi bilo na odmet

Programski direktor FEST-a Miroslav Mogorović izjavio je da je bio neophodan novi termin tog festivala kako bi imao aktuelne svetske filmove, da je potrebno njegovo repozicioniranje na evropskoj i svetskoj sceni, i da očekuje u septembru izvanredan FEST.

Mogorović je za Tanjug rekao da se danas "film bori da sačuva svoje mesto i značaj koji je imao nekada" i da se oseti pomeranje pozicije kinematografije, kao nečega od izuzetnog značaja u oblasti kulture.

Preporučujemo

"To je tehnologija 19. veka koja je prebacila do 21. veka, baš zbog značaja za publiku. Direktni kontakt je bioskop. Posledično, filmski festivali su kao avangarda redovnog bioskopskog repertoara", ocenio je Mogorović.

Filmski producent i dugogodišnji učesnik u organizaciji FEST-a i Palićkog festivala, Mogorović kaže da se nada da će film još dugo ostati na dosadašnjim pozicijama.

Podseča da se pitanje opstanka bioskopa kao primarnog mesta eksploatacije filma postavljalo još od pojave televizije, a danas je sigurno da postoji povezanost sudbine festivala i redovne bioskopske distribucije.

"Niko ne getoizira film praveći ga samo za festivale, ali neki filmovi idu da budu prepoznati od strane kritike i da kao primarni stepen eksploatacije imaju filmske festivale. Nastup na velikom festivalu neumitno vodi prodaji filma distributerima", rekao je Mogorović.

Prema njegovim rečima, misija i razlog postojanja festivala jeste da otkrivaju i predstavljaju filmove koji ne nalaze tako lako put do bioskopa.

Govoreći o FEST-u, koji je odnedavno izašao iz tradicionalnog termina februar-mart, Mogorović je rekao da je njegovo pomeranje ka jeseni "pokušaj adaptacije na realne produkcijske tokove" i potreba da festival ima aktuelne naslove.

Mogorović je ocenio da je nemoguće imati ekskluzivnost filmova na festivalu u februaru-martu, a bili su godinu dana pre toga u Berlinu, devet meseci pre toga u Kanu ili šest u Veneciji.

Prema njegovim rečima, nedavno je doneta odluka da septembar bude ovogodišnji termin FEST-a, kao i da bi bilo idealnije da od sledeće godine to bude oktobar.

Podsetivši da je ideja FEST-a da bude "festival festivala", Mogorović je dodao da njegovo održavanje u novom terminu omogućava da budu prikazani nagrađeni i valorizovani novi filmovi iz Berlina, Kana, Venecije i drugih jakih međunarodnih festivala.

Kaže i da smo, usled razvoja interneta i platformi za prikazivanje, svedoci nikada većeg interesovanja i gledanosti filma, i pada odlaska u bioskope.

"I to je to balansiranje koje daju festivali. Živi događaji daju utisak ekskluzivnosti i neophodnosti da budeš tamo, i učestvuješ u nečemu što je deo socijalnog, društvenog i kulturnog kompromisa. To je značaj festivala", ocenio je Mogorović.

Napomenuvši da će predložiti da slogan ovogodišnjeg FEST-a bude "Izvanredni FEST", "zato što je stvarno izvanredan u svim svojim aspektima i okolnostima", Mogorović je rekao da se nada da će takav biti i svojim filmskim dometom.

Prema njegovim rečima, predstoji zajednički napor da se FEST održi na mapi festivala, da se postavi na stabilne noge u novom terminu i da ima prostor da ide dalje.

"To nije mala stvar, to je veliki izazov, da se odatle upusti dalje u eventualno ponovno repozicioniranje na regionalnoj, pa evropskoj, pa svetskoj sceni. Ne postoji način da se preskoče koraci", naglasio je Mogorović.

Podsetivši da su u Odboru FEST-a ličnosti kakve su Duško Kovačević, Miloš Đukelić, Ivica Vidanović, Darja Bajić i drugi, Mogorović je ocenio da je to "telo koje definitivno ima kapacitet, kredibilitet i iskustva u organizovanju takvih manifestacija".

"Nikome nije FEST odskočna daska, niti je nešto što je imponovalo da se radi. Svi smo shvatili da je to mnogo veća obaveza i breme na ramenima nego što je benefit, ali treba u kriznim vremenima pomoći", naveo je Mogorović.

Predlog programa novog FEST-a postoji, i sad su u toku pregovori, a Mogorović je priznao da je to "koncipirao najviše na izuzetno aktuelnim naslovima iz Venecije i Toronta".

Prema njegovim rečima, "sada mora da se ispregovara, u kratkom vremenskom roku, kada žele da prodaju te filmove, ali ne festivalu, nego distributeru".

"Pregovaramo i sa nekim domaćim autorima, kako bismo napravili taj balans, kao kinematografija koja stvarno polaže mnogo na domaći (film). Mi smo jedna od retkih kinematografija gde interes publike dovodi skoro do samoodrživosti", naveo je Mogorović.

Poslednji film reditelja Milorada Milinkovića (1965-2025) "Sedef magla" je u dogovoru sa producentima imao premijeru na nedavnom Palićkom festivalu, a Mogorović je dodao da je bio cilj da odatle krene u ciklus letnjih festivala i dalje u bioskope.

Ocenivši da je prednost FEST-a što je orijentisan na ceo svet, koji je prostor za razvoj gde mogu stvari da se postavljaju i repozicioniraju, Mogorović je dodao da je sada njegov "prioritetni interes da se dogodi FEST kontinuiteta".

Govoreći o stanju u srpskom filmu, Mogorović je ocenio da "nedostaje stepen prepoznavanja domaćih autora na međunarodnoj sceni".

Prema njegovim rečima, to nije samo naš problem, pošto su to izgubili i Rumuni, iako su ranije napravili svoj talas i bili vidljivi na festivalima poput Berlina, Venecije i Kana, gde "ove godine nije bio nijedan film sa Balkana".

Mogorović je upozorio da "teme koje naši autori trenutno obrađuju nemaju aktuelnost za (festivalske) programere da ih izvuku u prvi plan".

"Treba u savremenom trenutku naći temu koja je dovoljno univerzalna, da se izvede u Srbiji i da je aktuelna na svetskom nivou. Postoje perspektive i veliki broj mladih autora. Malo hrabrosti i provokativnosti definitivno ne bi bilo na odmet", zaključio je Mogorović.

(Telegraf.rs/Tanjug)