„Običaji“ scenariste Jovice Vučkovića pomeraju granice domaćeg filma pričom o grehu, kazni i samoći

Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, publici i novinarima predstavila se ekipa filma „Običaji“, ostvarenja koje pomera žanrovske granice u domaćoj kinematografiji. Nakon premijerne projekcije, autori i glumci podelili su svoje utiske i otkrili detalje o nastanku ovog napetog filmskog dela, sa posebnim osvrtom na kreativni proces scenariste Jovice Vučkovića, čija je ideja rođena iz specifičnih okolnosti – izolacije tokom pandemije koronavirusa.

Preporučujemo

Na samom početku, Vučković je precizno definisao žanr filma, ističući da se ne radi o klasičnom hororu. „Mi to volimo da nazovemo psihološki triler savijen u kožu horora. Mislim da je to pravi naziv“, objasnio je on.  Motivacija za ovakav pristup proizašla je iz želje da se publici ponudi nešto drugačije. „Mi smo hteli da malo iskočimo iz klasičnih filmova koji se prave na ovim prostorima i da napravimo nešto malo drugačije. Horor film i psihološki triler nisu baš zastupljeni, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu“, naglasio je scenarista.

Ideja rođena tokom izolacije

Ključni momenat za nastanak priče, kako je otkrio Vučković, bila je pandemija koronavirusa i period zaključavanja, koji je pojačao osećaj usamljenosti.

„Ideja za film i većina scenarija nastala je za vreme korone. Za vreme karantina, pogotovo kad smo bili zatvoreni, mi smo bili svi sami“, rekao je Vučković, objašnjavajući kako ga je ta situacija inspirisala.  „I tad je ideja krenula da se razvija. Hajde da vidimo, da se napravi jedan scenario kada je neko iz raznoraznih razloga zatvoren sam usred nedođije. Osnova scenarija je ljudska samoća“, zaključio je autor.

Foto: Danica Đurović

Prema njegovim rečima, priča ima arhetipski, a ne stereotipni karakter, što je čini univerzalnom. „Strah je univerzalan. Ono što vas je uplašilo u ovom filmu, uplašiće i ljude u Japanu ili Africi, za razliku od komedije, gde ono što je smešno nama, nije smešno njima“, istakao je Vučković.

Izazovi snimanja u divljini valjevskog kraja

Glumac Stojan Đorđević, koji tumači glavnu ulogu novinara Saše, dočarao je atmosferu sa snimanja u okolini Valjeva, u selu Gunjaci. Lokacije su bile autentične, ali i nepristupačne, što je predstavljalo veliki produkcijski izazov.

„Sve te vodenice su jako nedostupne, dometa tamo nema. To je divljina“, rekao je Đorđević, odajući posebno priznanje kolegi Branku Jankoviću i meštanima. „Drugi dan snimanja nam je voda odnela mostić i pola obale. Oni su za pola dana, dok smo mi snimali enterijere, uspeli da vrate nazad ceo mostić, balvane, sve živo“, ispričao je glumac, naglašavajući da je ta autentičnost doprinela filmu.

Na surovost ambijenta nadovezao se i direktor fotografije Vladan Janković, koji je objasnio kako je horor žanr posebno inspirativan za vizuelno oblikovanje. On je otkrio zanimljiv detalj iz predprodukcije koji je značajno uticao na vizuelni identitet filma. Umesto moderne baterijske lampe, koja je prvobitno bila u scenariju, uveden je fenjer.

„Fenjer je i psihološki i vizuelno i produkcijski uprostio sve. Dobili smo još jednog glumca, osvetljivača. Bukvalno je Stojan sam sebe osvetljavao dobar deo filma, što je ubrzalo snimanje i donelo do tih nekih rešenja gde on vidi druge u šumi, a i drugi vide njega“, objasnio je Janković.

Tradicija, običaji i ljudsko zlo

Glumci Saša Đurašević, Biljana Zaverla i Teodora Tomašev govorili su o svojim likovima koji, svako na svoj način, predstavljaju deo složene slagalice o sukobu modernog i tradicionalnog, ali i o iskonskom ljudskom zlu. Đurašević je povukao paralelu između filmskih običaja i jezive legende o „lapotu“.

Đorđević je dodatno pojasnio moralnu kompleksnost priče: „Seljaci sebi opravdavaju žrtvovanja time da su tu došli znatiželjni novinari koji hoće da se okoriste ili klinci narkomani koji zaslužuju takvu sudbinu. Ali nigde u filmu nema duhova, demona, vampira. Ljudsko zlo je ono što je najgore“.

Film „Običaji“ je, prema rečima celokupne ekipe, pokušaj da se domaćoj publici ponudi nešto novo i hrabro. Sudeći po prvim reakcijama, u tome su i uspeli, stvorivši delo koje ne ostavlja ravnodušnim i koje gledaoca tera da se suoči sa sopstvenim strahovima, onim koji se bude kada ostane sam sa sobom.

(Telegraf.rs)