Tajna "Izolacije": Umesto Kijanu Rivsa, dobili smo srpski film koji je predvideo mračnu budućnost rijalitija

U okviru 49. Festivala filmskog scenarija, film "Izolacija" predstavljen je kao kompleksno delo koje prevazilazi granice žanra, nudeći napetu psihološku dramu upakovanu u ruho trilera. Na konferenciji za medije, koscenarista i producent Marko Jocić i glumica Milena Predić otkrili su fascinantne detalje o mukotrpnom, sedmogodišnjem putu stvaranja filma, njegovoj neočekivanoj društvenoj relevantnosti i marketinškim izazovima sa kojima su se suočili.

Projekat koji je započeo kao ambiciozna ideja zasnovana na istinitom događaju, sa potencijalom za međunarodnu produkciju, evoluirao je u oštru kritiku savremenog društva, a pre svega fenomena rijaliti programa.

Preporučujemo

Dva filma, sedam godina i san o Holivudu

Marko Jocić je na samom početku iznenadio prisutne otkrićem koliko je dug bio razvojni put "Izolacije".

"Praktično, taj projekat ima više od sedam godina, koliko je otprilike prošlo od neke prve, inicijalne ideje koja se desila", započeo je Jocić. On je objasnio da je rad na ovom scenariju tekao paralelno sa stvaranjem velikog bioskopskog hita "Taksi Bluz", koji je takođe pisao sa Markom Backovićem. Rad na dva dijametralno suprotna žanra – komediji i psihološkom trileru – pokazao se kao neočekivano koristan.

"Pomagalo nam je to što radimo dva filma paralelno, jer iz iskustva kao scenariste, kada čovek napiše neku ruku scenarija, mora da napravi pauzu da bi, kad ponovo pročita, uvideo neke greške. Mi smo imali te momente, prebacivali smo se sa scenarija na scenario, pa smo se šalili: 'Ko nam krade scenario preko noći i piše neke gluposti?'", duhovito je opisao Jocić kreativni proces.

Originalna zamisao za film bila je još ambicioznija i vezana za globalnu scenu. "Imao sam neku ideju po istinitom događaju koji se desio u Africi. Korejski producenti su bili oduševljeni, kao: 'Fantastična ideja, hoćemo da uložimo velike pare, imamo ideju da Kijanu Rivs glumi!' Ja sam se već video kako primam Oskara, spremio sam govor... Međutim, kako to biva, čovek pravi planove, a Bog se smeje. Sve je to propalo", sa osmehom je ispričao Jocić, dodajući da ga je taj neuspeh podstakao da sa Backovićem krene u komercijalniji, ali i ličniji projekat.

Foto: Telegraf.rs

Film koji je predvideo mračnu stvarnost

Jedna od centralnih tema razgovora bila je kako je film, pisan godinama, postao gotovo proročki. U periodu od sedam godina, rijaliti programi su u Srbiji doživeli drastičnu degradaciju, a film je, kako se ispostavilo, anticipirao mračne putanje ovog formata.

Milena Predić, koja tumači lik odlučne psihijatrice Eme, podelila je snažan utisak o tome kako je film odjeknuo u svetlu tragičnih događaja koji su pokrenuli proteste "Srbija protiv nasilja".

"Kada su bili događaji vezani za 'Srbiju protiv nasilja', svi znamo ko su vlasnici televizija i koji su ti koji promovišu rijaliti. Sećam se trenutka kada je javno izgovoreno: 'Sada ćemo da rebrendiramo, i publika će zaboraviti sve ovo'. Tako se i desilo. Sećam se da smo mi, zajedno sa Milošem, komentarisali tu situaciju. Nama je tad film bio pred premijeru i sećam se da smo se naježili, zato što smo mi na neki način, s tom replikom, bili vironici tog nekog događaja koji je strašan", istakla je Predić, naglašavajući angažovanu crtu filma.

Psihološka igra mačke i miša

Lik Milene Predić, psihijatrica Ema, ima ključnu ulogu u strukturi filma. Njene scene sa glavnim junakom, kog igra Miloš Biković, predstavljaju pauzu od klaustrofobične atmosfere šume i istovremeno produbljuju psihološku napetost.

"Ono što se znalo jeste da je ta moja uloga i sve što se dešava u toj zatvorskoj ćeliji neka vrsta kontrapunkta. To je mesto gde se mi odmorimo od šume, od tog suspensa koji se stvara sa našim glavnim glumcem. U samoj igri između mene i Miloša Bikovića dešava se ta neka vrsta ispitivanja, koliko se zna, koliko se ne zna", objasnila je glumica.

Na sugestiju novinara da njen lik funkcioniše kao personifikovani "super-ego" rijalitija – poput glasa Velikog brata koji sve kontroliše – Predić se složila da je analogija dobra. "To je samo jedna vrsta poluge te ispervertirane slike u koju se taj naš glavni junak stavlja. To jeste kao neka simbolika, ali za naše društvo, gde je prisustvo tolikog broja rijalitija opominjuće, ovaj film je i žanr, ali i angažovan."

Izazov marketinga i moć glumačke zvezde

Zbog centralnog zapleta koji je predstavljao "spojler", marketinška kampanja za "Izolaciju" bila je ogroman izazov. Autori nisu smeli da otkriju da je reč o rijalitiju, pa je film promovisan prvenstveno kao horor.

"Naš film je težak za komunikaciju i teški za marketing bio, jer mi nismo smeli da otkrivamo tvist filma. Zato je marketing išao na to da je to više horor, što je neke ljude koji vole horore privuklo, ali možda i razočaralo kad su videli da to nije samo to, već i kritika društva. A ljudi koji vole dramu su se plašili da idu, misleći da je horor", objasnio je Jocić.

U takvoj situaciji, izbor Miloša Bikovića za glavnu ulogu bio je presudan. Njegov status velike zvezde omogućio je da film, uprkos marketinškim preprekama, dođe do široke publike. "Izbor glumca je bio velika stvar, da velika zvezda kao što je Miloš Biković izađe iz toga i otvori se ka većem auditorijumu. I mislim da je to uspelo", zaključio je Jocić, dodajući da film uskoro očekuje i bioskopska distribucija u Rusiji, što je retkost za domaći film.

"Izolacija" je, na kraju, dokaz da se upornost isplati. Film koji je preživeo sedam godina kreativnih borbi, promena i suočavanja sa stvarnošću koja ga je sustizala, stigao je pred publiku kao zrelo i provokativno delo koje postavlja teška pitanja i dugo ostaje u mislima.

(Telegraf.rs)