Sećanje na Ljubišu Samardžića: Slavu pronašao u domovini, umesto u Holivudu

Osam godina je prošlo otkako je srpsko i jugoslovensko glumište izgubilo jednu od svojih najvećih legendi – Ljubišu Samardžića (1936-2017). Iako je otišao, sećanje na njega ostaje neizbrisivo, a njegova impozantna karijera, obeležena izuzetnom svestranošću i jedinstvenim šarmom, i dalje inspiriše generacije.

U emisiji "TV lica" na RTS-u, Samardžić je svojevremeno, između ostalog, otvorio dušu o svojoj filozofiji života i umetnosti, pružajući jedinstven uvid u svoje najznačajnije uloge i, implicitno, o odluci da se posveti domaćoj kinematografiji umesto blistavim stazama Holivuda.

Preporučujemo

Glumačka svestranost: Od heroja do "Šurde" i čoveka sa tri života

Ljubiša Samardžić, poznat pod nadimkom "Smoki", često je sebe opisivao kao glumca "sa tri života" – glumačkim, producentskim i rediteljskim. Njegova sposobnost da se transformiše u širok spektar likova bila je legendarna, čineći ga miljenikom publike i cenjenim kolegom.

"U trenutku kad počnete da razmišljate o godinama u kojima ste ušli i istovremeno kad za sebe imate u stvari jednu karijeru koja sama po sebi ima tri života (glumački, producentski i rediteljski), onda morate da sumirate kompletnu prošlost", rekao je Samardžić, naglašavajući dubinu svog umetničkog puta.

Među njegovim najupečatljivijim ulogama, koje su ga vinule u zvezde i učinile ga delom kolektivne svesti, izdvajaju se:

Šurda u "Vrućem vetru": Lik Slobodana Šurde, večitog optimiste i sanjara, postao je simbol jedne epohe. Njegov unuk Stefan, takođe gost u emisiji "TV lica", potvrdio je koliko je ta uloga bila upečatljiva: "Sad umesto Stefan Šurda. Preimenovali su me. Na primer kad dedu neko pozove Šurda, ja se okrenem i mislim da mene neko zove." Ovo svedoči o tome kako je Samardžićeva gluma prelazila granice ekrana, utičući na svakodnevni život i identitet.

Policajac sa Petlovog brda: Iako je glumio heroje i zavodnike, Samardžić je bio i otac četvoro dece u kultnoj seriji "Policajac sa Petlovog brda". Njegova unuka Marta podelila je dirljivu anegdotu iz detinjstva: "Imala sam možda četiri, pet godina kad je ta serija bila popularna. Ja sam tako sedela i gledala tu seriju i plakala jer sam mislila da deda vara babu sa četiri žene. I nikako nisam mogla to da mu oprostim. Iako nisam tad shvatala da je to samo gluma." Ova priča duhovito ilustruje koliko su njegove uloge bile uverljive i kako je lako brisao granicu između stvarnosti i fikcije.

Ratni filmovi: Uloge u "Kozari", "Bitki na Neretvi" i "Valteru brani Sarajevo" učinile su ga simbolom junaštva i otpora, donoseći mu priznanja na međunarodnoj sceni i status jugoslovenske zvezde.

Svesna odluka: Slavu pronašao u domovini, umesto u Holivudu

Iako je bio glumac globalnog kalibra, sposoban da parira najvećim svetskim zvezdama, Ljubiša Samardžić je svesno odabrao da svoju karijeru razvija na domaćem terenu. Njegov put nije bio obeležen jurnjavom za Holivudom, već dubokom posvećenošću sopstvenoj kulturi, porodici i pričama koje je smatrao važnim da ispriča. Ova odluka, iako nikada eksplicitno formulisana kao "odbijanje Holivuda", proizilazila je iz njegovih duboko ukorenjenih vrednosti:

Lojalnost i identitet: Njegova predanost jugoslovenskoj, a kasnije srpskoj kinematografiji, bila je znak lojalnosti i snažnog osećaja za identitet. On je verovao u snagu domaćih priča i potencijal lokalnih talenata.

Mirjanina perspektiva: Njegova supruga Mirjana, koja je bila uz njega tokom cele karijere, osvetlila je i težinu profesije: "Nije to problem Ljubiše, to je problem profesije kojom se on bavio." Ove reči sugerišu da se njegova posvećenost poslu manifestovala u kontekstu koji je najbolje poznavao i razumeo, daleko od, možda, sterilne komercijalizacije.

Kvalitet stvaranja: Samardžićeva filmska produkcija svedočila je o tome da vrhunski kvalitet nije zahtevao američke studije. Njegov rediteljski debi, film "Nebeska udica", nastao iz "besa" zbog bombardovanja, bio je izuzetno cenjen. Branko Bauer, legenda jugoslovenskog filma i Ljubišin mentor, izrazio je neverovatno divljenje: "Ti znaš kaže Ljubiša da ja strašno prezirem glumce koji stanuju iza kamere. Ali ovaj film ti je veličanstven, potpisao bih ga. Potpisao bih ga u celosti." Ovakve reči od strane jednog od najvećih reditelja tog vremena govore o neupitnom Samardžićevom talentu i umeću, čime je izbor da ostane kod kuće bio potvrda njegove vizije, a ne nedostatka sposobnosti za svetsku scenu.

"Civilizacijski potez": Predaja legata Kinoteci bila je više od ličnog čina. Samardžić je to video kao "civilizacijski potez", što naglašava njegovu svest o dugoročnom značaju doprinosa svojoj zemlji. Ova filozofija je bila u direktnoj suprotnosti sa individualističkim pursuitom holivudske slave, naglašavajući kolektivnu vrednost i baštinu.

Ljubiša Samardžić bio je glumac koji je, uprkos tome što je imao talenat za najviše domete, svesno odabrao da gradi karijeru u svojoj domovini. Njegova odluka da ostane i stvara "kod kuće" nije bila ograničenje, već izbor koji je obogatio domaću kinematografiju i ostavio dubok, neizbrisiv trag u srcima publike, dokazujući da se prave zvezde rađaju i sijaju svuda gde ima strasti i autentičnosti. Osam godina nakon njegovog odlaska, "Smoki" je i dalje prisutan – u sećanjima, delima i srcima svih nas.

(Telegraf.rs/izvor: RTS, TV Lica)