Legendarna Meri Popins puni 90 godina: Rođena u bedi, očuh je bio alkoholičar, ali uspela je da zadivi svet

Čudo od deteta, koja je očarala britansku pozorišnu publiku i kojoj je Holivud gotovo odmah otvorio svoja vrata, da bi je učinio jednom od najznačajnijih glumica porodičnih filmova. Iskoristili su njen retki prirodni dar, optimizam i pozitivnu energiju koju je zračila. Reč je o Džuli Endruz, sjajnoj glumici koja je predivno pevala, plesala, glumila, radila sve i koja je svojom jednostavnom interpretacijom uspela da nas uveri da je rođena za ulogu dadilje, glumeći u dva klasična Diznijeva mjuzikla „Meri Popins“ i „Moje pesme, moji snovi“.

Njena zvezda je zasijala još u tinejdžerskim danima, kada se pojavila u londonskom Vest Endu 1948. godine, a njena uloga Pepeljuge u istoimenoj predstavi oduševila je sve i otvorila joj put ka slavi na Brodveju, pre nego što je napunila 19 godina.

Preporučujemo

Džuli Endruz, koja će za nekoliko dana proslaviti svoj 90. rođendan, bila je neosporna zvezda porodičnih filmova. Svoje ime je povezala sa pronicljivim majstorom uspeha („Pink Panter“, „Žurka“, „Doručak kod Tifanija“) Blejkom Edvardsom, sa kojim se udala i provela miran život, daleko od skandala i žute štampe. Iako je i sama bila „plod zabranjene ljubavi“.

Dete zabranjene ljubavne veze

Džuli Endruz je rođena 1. oktobra 1935. godine u Sereju u Engleskoj. U 15. godini je saznala da joj pravi otac nije bio Edvard Čarls Vels, profesor metalurgije, već da je plod zabranjene ljubavne veze njene majke, bez otkrivanja drugih detalja. S izbijanjem Drugog svetskog rata, njeni roditelji su se razveli, a majka se preudala za Teda Endruza. Njih dvoje su učestvovali u zabavljanju vojnika tokom rata. Porodica Endruz, koja je bila veoma siromašna i živela u faveli Londona, prolazila je kroz veoma teške trenutke. Mala Džuli je morala da se suoči, osim sa glađu, i sa svojim očuhom, nasilnim alkoholičarem koji je pokušao da je napadne dok je bio pijan.

Glas

Pozorišna karijera njene majke i očuha se popravila, kao i njihove finansije, a Džuli je počela da ide na časove u umetničkoj i vokalnoj školi. Njena profesorka pevanja i sopran, Lilijan Stajls Alen, kasnije će reći da je „raspon, preciznost i ton Džulinog glasa bio neverovatan, posedujući redak dar apsolutne intonacije“.

Od trkališta do Brodveja

Svoj talenat pokazala je još kao devojčica, kada je spontano izlazila na scenu pored svojih roditelja. Iako je brinuo o svojoj budućnosti, jer nije imala potpuno školsko obrazovanje, pronašla se pevajući solo na Londonskom trkalištu, tešku ariju „Minjon“. Godine 1948, sa 13 godina, nastupila je pred kraljem Đorđem VI i kraljicom Elizabetom. Usledio je ogroman uspeh sa Pepeljugom i njen trijumfalni debi na Brodveju sa kultnim mjuziklom „Moja lepa gospođice“. Međutim, taj ogroman uspeh će biti prebačen na veliko platno sa Odri Hepbern u glavnoj ulozi, koja nije znala da peva. Endruz će zauvek ostati u nedoumici zašto je izgubila tu ulogu.

Meri Popins i Oskar

Nesreća nije potrajala dugo, jer joj je kasnije ponuđeno da debituje na filmu kao Meri Popins u istoimenom filmu. Bio je to ogroman uspeh koji će Endruz učiniti zvezdom prve klase, uticati na svetsku dečju publiku i doneti joj Oskara za najbolju glavnu glumicu. Mjuzikl sposobnog Roberta Stivensona, u produkciji Diznija, koji harmonično kombinuje fantaziju sa slatkoćom i pozitivnom energijom Endruzove, oborio je rekorde na blagajnama i nominovan je za još 12 Oskara.

„Moje pesme, moji snovi“ i duh Hajnriha Himlera

Pre nego što su se reflektori koji su obasjavali mladu englesku glumicu ugasili, sledeće godine će doći još jedan ogroman uspeh, „Moje pesme, moji snovi“, u kojem Džuli Endruz ponovo igra ulogu guvernante u 30-im godinama, kada je nacizam jačao. Priča je manje-više poznata, ali ne i Endruzino iskustvo sa snimanja.

Bilo je to neprijatno iskustvo, jer je vila u kojoj se snimalo bila nekadašnja rezidencija šefa SS-a Hajnriha Himlera. Kako je Endruz otkrila u svojoj biografiji, „mogao si doslovno da osetiš zlo koje je proželo zidove“. Uprkos tome, film Roberta Vajza će premašiti u zaradi čak i „Prohujalo sa vihorom“ tokom nekoliko godina. Nominovan je za deset Oskara (osvojivši, između ostalog, one za najbolji film i režiju), a Endruz će izgubiti Oskara za najbolju glavnu glumicu od Džuli Kristi. Vredi napomenuti da je saundtrek filma, sa pesmama Hammersteina koje je Endruz otpevala, prodat u više od 11 miliona primeraka širom sveta, što je bio neviđen rekord za filmsku muziku.

Pad

Pošto je sa samo dva filma osvojila vrhunac Holivuda, Endruz će pokušati da se odvoji od oznake „filmske dadilje“ i da se prizemlji u neglamurozni svet pravog filma. Sa dobrim i skupim produkcijama („Havaji“, „Slatka Mili“, „Zvezda“ i „Draga Lili“), ali bez očekivanog uspeha, jer je publika želela da je vidi kao novu Meri Popins, Endruz će se naći spremna za povlačenje. Uostalom, Holivudu ne treba mnogo da sruši zvezdu ako prestane da donosi novac.

Preporod preko Edvardsa

Međutim, njen drugi brak 1968. godine sa priznatim rediteljem Blejkom Edvardsom – prethodio mu je brak sa scenografom Tonijem Voltonom – drastično će oživeti njenu karijeru, iako nije uspela da dostigne trijumfalne nivoe svog početka. Prethodno je napravila hrabar i sanjiv korak, glumeći u Hičkokovom trileru iz Hladnog rata „Poderana zavesa“, i to pored Pola Njumen. Bio je to osrednji film za Hičkoka, a Endruzova nije mogla da se uklopi u „majstorov“ univerzum, niti da se poveže sa zavodljivim glumcem.

Edvards će je koristiti u staromodnom, ali šarmantnom filmu „Voleo sam špijuna“, pored Omara Šarifa. Daće joj glavnu ulogu u gigantskom hitu „Desetka“, iako se svi sećaju Bo Derek. Takođe, glumiće i u veoma simpatičnom filmu „S.O.B.“, a imaće i neka pojavljivanja u nenadmašnoj seriji filmova „Pink Panter“. Godine 1995. snimiće svoj poslednji značajan film, glumeći u simpatičnoj i pikantnoj komediji „Viktor – Viktorija“, igrajući dvostruku ulogu o sukobu polova, film koji će dobiti sjajne kritike i nagrade, ali će imati osrednji uspeh na blagajnama.

Penzionisanje

Uslediće još neki dobri filmovi, od kojih su najznačajniji Edvardskovi, „Muškarac koji je voleo žene“, pored Barta Rejnoldsa, i „Takav je život“ zajedno sa Džekom Lemonom, koji su međutim propali na blagajnama, te je Endruz odlučila da se povuče sa velikog platna. Tako, osim kratkog ponovnog pojavljivanja u „Princezinim dnevnicima“, gde sumira svoju ličnost glumice koju smo voleli, daće svoj harizmatični glas u nekoliko animiranih filmova, uprkos zdravstvenim problemima koje je imala.

Dobronamerna devojka zauvek

Endruz, koja je ostala pored Edvardsa do njegovog poslednjeg daha 2010. godine, danas živi mirno u Sag Harboru, u Njujorku. Ima devetoro unučadi i troje praunučadi, dok za širu publiku ostaje dadilja dobroćudnog karaktera, devojka sa predivnim glasom, koja će nam praviti društvo zauvek.

(Telegraf.rs / Prototema)