Bili smo na snimanju filma "Linija" o Miodragu Laziću: Ispovest Aleksandra Lazića o ulozi doktora heroja

Bio sam savremenik i učesnik tih burnih ratnih strahota na Ilidžanskom ratištu od "92. do "95. kada smo branili Srpski rod. "Žica" koju nazivate bolnicom pre rata bila je u sastavu Zeničke čeličane gde se proveravali armaturni čelični proizvodi i kancelarijski prostori za zaposlene u Blažuju (u tom mestu se i pravila prava daska "blažujka") a ne nekakav zdravstveni objekat. Za potrebe zdravstvenog i bolničkog zbrinavljavanja ranjenika preuređene su unutrašnje prostorije u hiruški blok i bolnički smeštaj teško ranjenih boraca kao i civila. Nije se gledalo koje nacionalnosti, bilo je nužno spasiti život. Sećam se dr.Laze , jer tako smo ga od milja zvali, da je golim prstima vadio gelere iz leđa borcu sa linije dok je još na nosilima prenošen u operacionu sobu govoreći ranjenika, citiram(bio sam prisutan kao nosač nosila) : " Tvoje je da vrištiš i urličeš a moje je da ti spašavam život svim sredstvima a posle ćemo sve to da uz meze zalijemo šljivom mučenicom." Samo saznanje da se snima film o heroju doktoru i čoveku koji je ostavio toliki trag među nama Sarajevskim Srbima mene čini ponosnim da sam lično poznavao ratnog hirurga i imam njegovu knjigu žutih korica sa crvenim slovima koje je izdala SRNA 1995. u 2000 primeraka ,i to meni sa posvetom. Valjda ću stići da taj film pogledam kada bude snimljen jer Azrail ne bira, uzima i preko reda.