"Gering je voleo svoju decu. To je ono što je zastrašujuće“: Vonderbilt, Rami Malek, Majkl Šenon o "Nirnbergu"

Rasel Krou ima zlonamerni šarm kao nacista na suđenju u upečatljivom novom filmu. Njegove kolege glumci i reditelj objašnjavaju kako su razumeli ovo čudovište – i postojanost zla danas.

Među nacistima koji su bili procesuirani tokom Nirnberških procesa 1945. i 1946. godine bio je Hitlerov zamenik, Herman Gering. Manje je poznato, međutim, učešće američkog psihijatra Daglasa Kelija, koji je proveo više od 80 sati intervjuišući i procenjujući Geringa i 21 drugog nacističkog zvaničnika pre suđenja. Kako je opisano u knjizi Džeka El-Haja „Nacista i psihijatar“ iz 2013. godine, Kelija je Gering šarmirao, ali ga je proganjao i sopstveni zaključak da nacističke grozote nisu bile specifične za to vreme i mesto ili za te ljude: one su se, zapravo, mogle dogoditi bilo gde. On je na kraju uništen ovim otkrićem, i onim što je video kao nespremnost sveta da obrati pažnju na to.

Preporučujemo

Scenarista i reditelj Džejms Vonderbilt, čiji je scenario za zagonetnu dramu o serijskom ubici „Zodijak“ Dejvida Finčera na sličan način istraživao stvarni slučaj profesionalca nagrizenog potragom za istinom, koristio je „Nacistu i psihijatra“ kao osnovu za svoj novi film, „Nirnberg“. Rasel Krou igra nadmenog, harizmatičnog Geringa, Rami Malek igra Kelija, a Majkl Šenon je Robert Džekson, američki sudija Vrhovnog suda koji nije bio samo instrumentalan u organizovanju suđenja, već se i direktno suočio sa Geringom na sudu. Svi oni govorili su o filmu u intervjuu za "The Guardian".

Rasel Krou kao Herman Gering u filmu "Nirnberg" Foto: Tanjug/AP/Scott Garfield/Sony Pictures Classics

Za Maleka, to mu je omogućilo da ponovo preispita ideje o zlu koje su mu bile na umu otkako je igrao Safina – čoveka koji je ubio Džejmsa Bonda, ni manje ni više – u filmu „Nema vremena za umiranje“. „Kada sam igrao Bondovog negativca, podsećao sam se: ’On je zao čovek.’ Onda sam počeo da preispitujem te misli.“ Želeo je da veruje u zlo, kaže, ali mu je empatija stalno smetala. „Banalnost svega toga pogodila me je, kao i Daglasa Kelija. Mora da je bilo prilično uznemirujuće za njega da zna da se to može dogoditi u bilo koje vreme, pod bilo kojim političkim režimom, i da nije bilo ograničeno na grupu ljudi u tom periodu. Sada vidimo, i nastavićemo da vidimo, da se zverstvo može pojaviti besno i energično u samo nekoliko trenutaka. Ponekad je to zato što smo spremni da zažmurimo pred njim.“

Rami Malek kao Daglas Keli u filmu "Nirnberg" Foto: Tanjug/AP/Scott Garfield/Sony Pictures Classics

Vonderbilt je u ovom materijalu prepoznao neku vrstu realističnog kvaliteta „Kad jaganjci utihnu“, sa Kelijem uvučenim u zavodljivi ples sa psihopatom. „Jedna od fascinantnih stvari o Geringu bila je ta što je bio zabavan, društven, šarmantan“, kaže reditelj. „Voleo je svoju ženu i decu – što ga meni čini još zastrašujućijim. Nije bio Dart Vejder, znate? Ali je žudeo za moći i bilo mu je prijatno dok su drugi ljudi patili, sve dok je mogao da održi tu moć.“

Šenon je svedočio naelektrisanoj harizmi svog kolege glumca u ulozi. „Rasel je zaista prihvatio ideju da je Gering šarmantan čovek“, kaže on. „Neki od ljudi koji su igrali druge članove nacističke vrhovne komande nisu imali ni replike, ali on ih je uvek činio da se osećaju kao grupa. Dolazili su zajedno pevajući pesme, a Rasel ih je predvodio.“

Majkl Šenon kao Robert Džekson u filmu "Nirnberg" Foto: Tanjug/AP/Scott Garfield/Sony Pictures Classics

Krou je bio vezan za film od 2019. godine, a Vonderbilt je do tada već pet godina radio na njemu. Ali pre nego što je snimanje počelo, pojavio se još jedan film o Holokaustu koji je usvojio radikalno novi pristup temi: užasi u Oskarom nagrađivanom filmu Džonatana Glejzera „Zona interesa“, koji je smešten uglavnom u kući i bašti pored koncentracionog logora Aušvic, čuju se i nagoveštavaju, ali nikada ne prikazuju.

„Video sam ‘Zonu interesa’ dok smo bili u preprodukciji“, priseća se Vonderbilt. „To je sjajan film. Svidela mi se njegova tačka gledišta.“ Koliko je bio zabrinut da bi mogao učiniti da tradicionalniji „Nirnberg“ izgleda arhaično, ili čak zastarelo? „Mislim da ima mesta za različite pristupe“, kaže on. „Naš film je malo klasičniji. Moj prijatelj naziva određeni tip filma – a ‘Zona interesa’ nije jedan od njih – ’filmovima-spanać’. Znate: morate da jedete svoje povrće, da uradite svoj domaći, da popijete svoj lek. Trudio sam se da ‘Nirnberg’ ne izgleda tako.“

Šenon, međutim, veruje da publika treba da „uzme svoju dozu“ „Nirnberga“. „To bi trebalo da bude obavezno gledanje“, kaže on. „Svi bi trebalo da vide film, i svi bi trebalo da razmisle o tome šta se dogodilo, jer ima ogromnu važnost za ono što se dešava sada. Ali takođe, to je i deo zabave. I to je čudna stvar, napraviti deo zabave o tako ozbiljnoj temi. To je film u velikom, staromodnom smislu te reči.“

I on se divi „Zoni interesa“. „Stavlja publiku u poziciju gde moraju da zamisle ono što ne mogu da vide“, kaže on. „Tada ste ih zaista angažovali.“ Ali dok Glejzerov film ne pokazuje gotovo ništa, „Nirnberg“ zauzima suprotan pristup: uključuje petominutni odlomak iz dokumentarnih snimaka koncentracionih logora koji su bili projektovani tokom suđenja.

Snimanje scene u kojoj se to prikazuje na sudu učinilo je da se Šenon oseća mučno. „Dok su me snimali kako gledam snimak, bilo mi je veoma neprijatno sa idejom takozvane ‘glume’. Nisam želeo da kamera bude na meni. Nešto u vezi s tim mi se činilo profanim, a ipak razumem zašto je to u filmu. Primetićete da ja uvodim snimak i onda se ne vraćaju na mene. Mislim da je to odraz toga koliko mi je bilo neprijatno. Verovatno su rekli: ‘Hajde da ne sečemo nazad na Šenona. Izgleda smešno.’“

Kada ovo prenesem Vonderbiltu, on se smeje i poriče bilo šta slično. „Majkl je bio briljantan. I ne bi uvek trebalo da nam bude prijatno kada radimo svoj posao, zar ne? Zamolio sam glumce da ne gledaju snimke iz logora pre snimanja jer sam želeo da budu sveži tog dana. Doneli smo pravi projektor. Imali smo 300 statista na sudu. Ušao sam i rekao: ‘Ovo će biti težak dan, ali mislim da je veoma važno za priču koju pričamo.’ Imali smo trenutak tišine, a zatim smo pustili film. Ne želim da kažem da gluma nije bila potrebna, ali vidite mnogo pravih emocija na tim licima.“

Jedno područje koje reditelj izgleda manje želi da istraži je pitanje šta znači objavljivanje „Nirnberga“ u svetu u kojem fašističke ideje postaju sve više mejnstrim, pa čak i detoksikovane, i u kojem jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi na svetu može javno da daje ono što izgleda kao fašistički pozdrav i ipak biti bogato nagrađen.

Veliki deo dijaloga u „Nirnbergu“ rezonuje sa našim vremenom. Naročito trenutak kada Gering s divljenjem kaže o Hitleru da ih je „ponovo učinio Nemcima“. Vonderbilt poriče bilo kakve namerne odjeke nedavnog američkog političkog slogana. „Tu rečenicu sam napisao 2014. godine“, ističe on. Možda je tako, ali je takođe odlučio da je zadrži u scenariju čak i kada je MAGA pokret stekao ne samo pristalice, već i sveprisutnost. „Naravno. Gledajte, razumem želju da se to poveže sa današnjicom, i ne kažem da ljudi ne bi trebalo. Ne pokušavam da budem nejasan. Samo mislim da sva dobra drama govori o tome gde smo sada.“

Malek je, međutim, manje oprezan. „‘Hitler nas je ponovo učinio Nemcima’ je proganjajuća rečenica koja je razorna u svojoj jednostavnosti“, kaže on. „I veoma podseća na rečenicu koju danas čujemo, a koja se završava istom rečju.“ On namerno ne ponavlja slogan MAGA na koji se odnosi. Međutim: „Mislim da će svi koji čitaju vaše novine tačno znati na šta mislim.“

Šenon ide još dalje. „Opasnost postoji izvan ovog filma“, kaže on ozbiljno kada ga pitam da li davanje toliko vremena na ekranu Geringu znači igranje vatrom. „Opasnost je svuda oko nas. Mi smo lakoverni na ovaj šarm. To će biti naša propast, čini se. Radije bismo se zabavljali nego bili zbrinuti. To je zaista tragično.“

On opisuje iskustvo života u SAD danas kao „noćnu moru. Amerika je noćna mora trenutno. Zemlja je mentalno bolesna. Potrebna joj je pomoć. Čini se da postoje deluzije veličine i samoprezir u jednakoj meri. Svakog dana postaje sve sumornije. Nikada u životu nisam video takvu disfunkciju. To je stvarno sramotno.“

Na kraju filma, Keli je ukoren zbog napadanja SAD dok je promovisao svoju knjigu o nacistima. Možda će se PR-ovci za „Nirnberg“ čupati za kosu kada čuju Šenonove primedbe. „Siguran sam da će svako ko je povezan sa promocijom i prodajom ovog filma svetu biti užasnut svime što sam rekao u ovom intervjuu“, slaže se on. „Ali me to zaista ne zanima.“

„Nirnberg“ je već imao premijeru u Americi, u bioskopima u Ujedinjenom Kraljevstvu je od 14. novembra, a od 4. decembra u Australiji. Za sada nije poznato kada će ostalim evropskim bioskopima.

(Telegraf.rs/izvor: The Guardian/Ryan Gibley)