Zašto je 3.500 evra u kvizu vrednije od 50.000 u rijalitiju? Tragač otkriva šta je za njega najveća nagrada

Žarko Stevanović, Tragač iz popularnog kviza "Potera" je nedavno za TV Nova S podelio svoje promišljanje o vrednostima, nagradama i etičkim dilemama u medijskoj industriji. Njegova izjava nije samo osvrt na lično iskustvo, već i snažna kritika sistema vrednosti koji se često nameće kroz popularne formate.

Sećanje na "Slagalicu": Kada je znanje manje cenjeno od kontroverze

Stevanović je svoju priču započeo prisećanjem na period pre osam i po godina, kada je trijumfovao u Superfinalu kviza "Slagalica". Iako je reč o vrhuncu intelektualnog takmičenja, tadašnje okolnosti izazvale su široku polemiku i postale "viralna tema" na internetu, kako sam kaže.

Preporučujemo

"Upravo tada kad sam osvojio to superfinale, pre nekih osam, osam i po godina, upravo, upravo je bilo viralno ta tema na internetu kao kako to da ja kao pobednik superfinala "Slagalice" sam dobio 3.500 evra, a pobednica, da li "Parova" ili čega već, je dobila 50.000 evra", objasnio je Stevanović, otkrivajući suštinu problema.

Ova drastična disproporcija - 3.500 evra za pobedu u kvizu znanja naspram 50.000 evra za učesnicu rijaliti programa - šokirala je mnoge i pokrenula pitanja o tome šta društvo zaista vrednuje.

Stevanović je svedočio da su takva pitanja bila neizbežna tokom intervjua koje je davao, a rezonovanje javnosti je bilo jasno: "kako je to moguće i kako to nije fer?" U pitanju nije bila samo finansijska razlika, već i simbolička poruka o statusu znanja i intelektualnog truda u odnosu na zabavu koja često počiva na eksponiranju privatnosti i konflikata.

Rijaliti: Između osude i iznenađujućeg "divljenja"

Iako je Stevanovićev stav o rijaliti programima jasan, on pokazuje i složenu perspektivu. Ne osuđuje olako učesnike, već priznaje da boravak u takvim formatima zahteva specifičnu vrstu "hrabrosti" ili, kako on to formuliše, spremnosti na kompromis s ličnim integritetom.

"Prosto ne mogu da kažem da je zasluženo", počinje Tragač, misleći na visoke nagrade u rijalitijima, "ali to što ti ljudi rade po rijalitijima, nema mnogo ljudi koji bi, koji bi tako nešto radili. Ja ja prvi ne bih imao šanse."

Stevanović ide i korak dalje u svojoj analizi, izražavajući kompleksno "divljenje" prema rijaliti učesnicima, ali s važnom moralnom rezervom.

"Ja se u tim nekim slučajevima ja se čak i divim ljudima koji koji imaju tu, koji, koji nemaju ni morala ni časti da odu u rijaliti i da oslove toliki pare", rekao je Stevanović i dodaje:"Svaka im čast kako to mogu, ja ja znam da ja ne bih mogao", kategoričan je Tragač, ističući da se lično ne bi mogao da se nosi sa pritiskom i kompromisima koje takav angažman podrazumeva.

Najveća nagrada: Prepoznatljivost, integritet i ponos

U svetlu rasprave o materijalnim dobicima i "fer-pleju" tržišta zabave, Žarko Stevanović jasno definiše šta za njega predstavlja najveću nagradu u kvizovima i, šire posmatrano, u životu. Njegov odgovor na pitanje o najvećoj nagradi za kvizove ne leži u novčanoj vrednosti.

"Pa za mene je najveća nagrada to što me ljudi danas poznaju po nečemu dobrom", poručio je Stevanović, prebacujući fokus sa finansijskih na nematerijalne vrednosti.

"Što se nikad ne krijem, što uh mislim nemam potrebe da se krijem, što mogu da stanem iza svog imena i za svojih rezultata i što mogu u tome da se ponosim", detaljno je objasnio Tragač, sumirajući suštinu ličnog integriteta.

Za njega, istinski uspeh se ne meri bankovnim računom, već mogućnošću da se s ponosom pogleda u ogledalo i osećajem da je život građen na čvrstim temeljima. Iako je svestan da takav stav može zvučati "malo egoistično", on s ponosom dodaje: "ali prosto mogu."

(Telegraf.rs/izvor: TV Nova S)