"To je nešto što nikad nisam zaboravio": Nikola Kojo se prisetio Gidrinog divnog gesta

@Riki

Nee bih se složila u potpunosti. Svaki glumac ima svoje visine i svaki od njih je dobar na svoj način.

@Vjera

Uvek si bila emotivna...

@Mićo

У праву сте... Приде: лепо је и што се сећа колико времена је било потребно за путовање од Београда до Рашке “у то”, назовимо га, “Гидрино време”, само што не испуњава типичност наше језичке фразеологије тако што би додао и оно одговарајуће “а данас се путује”... Не може, тада би се сукобио сам са собом, односно затупио би му мач друштвено - политичког критизерства па би, је л’ те, не дај Боже, заличио на апологету актуелне српске власти, што би му, опет, створило специфичан хендикеп у “еснафу”, тако полтички промискуитетном... Бај д веј, кад смо код политичког промискуитета и либералног мејнстрима, замишљам како га, угледавши му грех, промптно назива Цеца Мамурна и у маниру Весне Пешић све му припрећује будућом “расподелом”; Бијела, у сасвим сицилијанском маниру, промукло му и езоповски сугерише да се не самоповређује; Воја Тихи мудрира као да је члан црногорске делегације на седници ЦК СКЈ ал’ му се свиђа живети на Дедињу као, уосталом, и сваком успешном Брозовом “Црногорцу” у Београду; док се, тек протеком времена довољног за “повјесну дис(ш)танцу, са “Бријуна” јавља Фрицов Раде Премудри и прекорева “талентираног” несташка Николицу, несуђеног загрепчанина.... А једноставни Гидра гледа одозго и као да вели:”Мудросери, да знате само колико сам на том путовању од Београда до Рашке срео малих, обичних, једноставних људи, а бољих од вас!?”... Ови ћуте, а и пленуми ћуте... Остало им још нешто пијетета према горостасима професије несклоним промискуитету...

@Mićo

Kad sam bio u vojsci u Kraljevu, stalno su nam starešine pretile, " ne budeš li dobar, ići ćeš ti meni u prekomandu u Rašku "! A kako si ti Kojo dospeo u Rašku ?

@Mićo

Zato ga je Gidra i obisao.