Ispovest Snežane Savić: O tajni koja se krije u "Topolskoj 18", da li se za nju dama rađa ili postaje

Postoje umetnici koji svojim prisustvom boje čitave decenije. Snežana Savić je upravo to - simbol jedne elegancije koja polako iščezava, lice sa malih ekrana uz koje smo odrastali i glas koji decenijama peva o nostalgiji, ljubavi i prolaznosti.

U otvorenom razgovoru za „Beogradsku hroniku“, jedna od naših najlepših glumica evocira uspomene, analizira svoju dvostruku karijeru i otkriva kako je jedna „slučajna“ pesma postala vanvremenska himna.

Preporučujemo

Simbolika povratka: „Sve se nekako vrati na početak“

Malo je onih koji znaju da je Snežana Savić svoje prve ozbiljne glumačke korake napravila upravo na sceni Ateljea 212. Decenijama kasnije, dok hoda istim onim hodnicima, priznaje da oseća neobičnu mešavinu treme i ponosa. Povod za ovaj povratak je predstava „Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“, rađena po tekstu Mire Drljević u režiji Bojane Lazić.

„Eto, tako se krugovi završavaju i sve se nekako nastavlja tamo gde je počelo. Ponovo sam na tim daskama koje život znače,“ kaže Snežana sa setnim osmehom. „Igram u divnoj, ženskoj ekipi sa Anjom Mandić, Aleksandrom Janković, Radom Tomović i Borjankom Ljumović. To je jedna snažna, emotivna predstava koja me je vratila mojim korenima.“

Ipak, u njenom glasu se oseća blaga nota žala. Iako je ostvarila kultne uloge u serijama Siniše Pavića koje su joj donele ogromnu popularnost, pozorište je, priznaje, često ostajalo u drugom planu.

„Pozorište je trpelo zbog filma, televizije i muzike. To je moja neka mala profesionalna rana. Propustila sam neke uloge koje sam želela da odigram, ali sudbina je htela drugačije. Ipak, u ovim godinama, srećna sam što mogu da igram likove koji mi po senzibilitetu i uzrastu odgovaraju.“

Gluma kao poziv, muzika kao sudbinski incident

Pitanje koje Snežanu prati čitavu karijeru jeste - da li je više glumica ili pevačica? Iako su je milioni zavoleli kroz pesmu, ona nema dilemu oko svog identiteta.

„Ja sam glumica po vokaciji, po obrazovanju, po svakom atomu svog bića. Završila sam Fakultet dramskih umetnosti i to je moj zanat. Muzika se dogodila sasvim slučajno. Ja čak nemam ni formalno muzičko obrazovanje; ja sam ono što se zove sluhista. Neki kažu da imam apsolutni sluh, mada ja ne volim da budem neskromna, pa to nikada nisam proveravala. Radim isključivo na osećaj i na sluh,“ objašnjava Snežana, dodajući da je njen izlet u diskografske vode bio potpuno neplaniran, ali da je publika taj „incident“ prihvatila kao najprirodniju stvar na svetu.

Tajna "Topolske 18": Pesma koja je odbila da ode u zaborav

Kada se pomene ime Snežane Savić, nemoguće je ne pomisliti na stihove pesme „Topolska 18“. Nastala za potrebe serije „Srećni ljudi“, ova pesma je odavno prerasla okvire televizijskog ekrana. Snežana nam je otkrila fascinantnu priču o njenom nastanku, koja liči na filmski scenario.

„Ta pesma je čista igra sudbine. Napisao ju je gospodin Dušan Savić, koji je u to vreme živeo u Švajcarskoj. On čovek nije bio tekstopisac, nije imao veze sa estradom. Ali, živeo je nekada u Topolskoj ulici, tu se družio, tu je provodio svoje najlepše mladalačke dane i želeo je da to negde ostane zabeleženo. Pozvali su me na promociju njegove knjige o toj ulici i tako je sve počelo. Čudesno je kako je jedna intimna priča o nekom skromnom početku i prvoj ljubavi postala univerzalna pesma koju danas pevaju sve generacije,“ priča Snežana.

Kao umetnik, ona ističe da je uvek tragala za „potkom“ - kvalitetnim tekstom koji nosi težinu. „Uvek sam bila stroga prema tekstovima. Sarađivala sam sa Radmilom Mudrinić, čija je poezija bila na granici visoke umetnosti. Bežala sam od banalnosti i šunda, čak i kada je to bilo popularno.“

Odgovornost prema tradiciji: Uloga predsednice žirija

Njeno bogato iskustvo dovelo ju je i na čelo žirija Sabora narodne muzike Srbije. Sedeti u istoj klupi sa Slobodanom Markovićem, Radetom Vučkovićem i Vladom Panovićem nije bio mali zadatak.

„Biti predsednik žirija je izuzetno nezahvalan posao. Morate biti objektivni u nečemu što je duboko subjektivno, kao što je muzika. Uvek postoji strah da ćete nekoga nesvesno oštetiti. Sugestivnost izvođača igra veliku ulogu - nekoga prosto više zapamtite, neko vas jače dotakne. Ipak, naš žiri je bio potpuno jednoglasan u najvažnijim odlukama. Trudili smo se da prepoznamo kvalitet kompozicije, aranžmana, ali pre svega autentičnost,“ kaže Snežana.

Definicija dame: Između vaspitanja i prirode

Kada se svetla reflektora ugase, Snežana Savić je žena koja mir pronalazi u krugu porodice, ali ne planira da se povuče u mirnu penziju. Aktivnost je za nju ključ vitalnosti.

„Volim što sam i dalje aktivna. Srećna sam što me posao i dalje zove i što u ovom svom uzrastu imam šta da ponudim publici. Naravno, najlagodnije mi je kod kuće, to je moja oaza, ali scena je ono što me ispunjava,“ iskrena je glumica.

Na kraju, nismo mogli a da je ne pitamo za recept za njenu čuvenu otmenost. Da li se dama rađa ili postaje?

„Verovatno postoji neka prirodna predispozicija, neki gen koji nosite u sebi. Ali, ja duboko verujem da se sve uči. Dama se i postaje kroz vaspitanje, kroz rad na sebi, kroz učenje o tome šta je ukus, a šta neukus. Morate sebe vaspitavati u tom duhu da biste bili dostojni tog epiteta. Sve je stvar truda i želje da budete bolja verzija sebe,“ zaključuje Snežana Savić, ostavljajući nas u uverenju da je njena najveća uloga upravo ona koju igra svakodnevno - uloga žene koja sa neverovatnom lakoćom nosi svoje godine, svoj talenat i svoju legendu.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)