Od predstave do filma: Nela Mihailović o "Sportskom srcu", prijateljstvu i glumačkoj slobodi

Nakon velikog uspeha predstave u "Zvezdara teatru", ekipa kultnog "Sportskog srca" preselila je ovu toplu ljudsku priču na filmsko platno. Glumica Nela Mihailović, koja u ovom ostvarenju tumači lik profesorke, u razgovoru je otkrila kako je izgledao proces transformacije lika iz pozorišnog kontinuiteta u filmske kadrove, ali i koliko je privatna bliskost glumačke ekipe ključna za magiju koju publika oseća.

Za Nelu je ovo bilo jedinstveno iskustvo, s obzirom na to da je prvi put imala priliku da isti lik, nakon mnogo izvođenja u pozorištu, oživi i pred kamerama.

"Zanimljivo pitanje, zato što to jeste prvi put da imam takvo iskustvo. Pozorište podrazumeva i predstava jedan kontinuitet i kad uđeš u taj lik, kad ja uđem u svoju profesorku, to ide u jednom dahu do kraja. Ovde se to secka, prvo se snima... uopšte se ne snima redom, nego često se prvo snimi kraj pa početak," objašnjava Nela proces rada na filmu.

Ona dodaje da je film zahtevao i određena prilagođavanja samog teksta, ali i uvođenje novih elemenata koji su u pozorištu bili samo deo naracije:

"Bilo je čak i određenog prilagođavanja teksta samom filmu, što i mora. Na kraju krajeva, tu su prisutne i kelnerice i kuvarice o kojima samo pričamo u predstavi, u filmu su tu. Tako da jeste bilo uzbudljivo, morali smo se prilagoditi."

Ipak, dugogodišnje igranje iste uloge u teatru donelo je ekipi prednost koju retko koji filmski set ima – apsolutnu sigurnost u materiju.

"Vrlina toga što mi toliko vladamo tim tekstom je podrazumevala da jedan kadar može da traje i pet i šest minuta, zato što glumci vladaju tekstom i onda smo u cugu mogli snimati dugačke kadrove, što je i uzbudljivo nama, a negde može biti vrlo dragoceno i za film," ističe glumica.

Jedna od najprepoznatljivijih odlika ovog projekta je neverovatna hemija među glumcima, koja potiče iz decenijskog prijateljstva. Nela naglašava da je taj odnos bio temelj na kojem je izgrađena i filmska priča.

"Zaista, to naše prijateljstvo van posla, koje je nekako i iskreno i duboko i traje već godinama... prosto daju jedan prostor u kome se mi zaigramo u ovom našem poslu, što jeste, ja mislim, krajnji cilj u glumačkom poslu – da se do kraja zaigraš, da toliko veruješ partnerima da možeš da istražuješ neke svoje granice, što je jako lepo. Mi prosto ta ekipa je evo, četiri godine samo igramo ovaj tekst, sad je tu i film, a prijateljstvo datira puno unazad, to se sad već broji na decenije. Tako da je onda nemoguće ne prebaciti tu emociju, čini mi se, i sa ekrana na publiku."

Na pitanje o strogoći njenog lika i povezanosti sa privatnim životom, Nela je kroz smeh prokomentarisala svoj odnos sa kolegom Milutinom Mimom Karadžićem:"Stroga sam ja prema Mimi i privatno, ali samo prema Mimi. Šalim se, naravno, naš odnos, Mime i mene, je potpuno drugačiji od odnosa Macure i profesorke. Ali u tome je draž što uvek volim da igram uloge koje su što dalje od mene u karakteru. Uvek mi je uzbudljivije jer mi je onda kreativnost nekako mnogo potentnija – da pobegnem od sebe i da gradim neke likove koje ja suštinski ne prepoznajem u sebi."

Opisujući svoj lik, Nela dodaje: "Profesorku svi doživljavaju strogo. Jeste, a s druge strane ona je jedna, čini mi se, kao što su i svi likovi ovde, vrlo srčana žena. I nije slučajno što ovaj film ima i tu simboliku – to su neki srčani ljudi koji su se susreli u nekoj specifičnoj situaciji, u nekom trenutku iz koga pršti na sve strane."

Ovaj film označava i Nelin debi u ulozi koproducenta, što je, kako kaže, bio prirodan sled događaja zasnovan na poverenju prema producentu Gagi Đurkoviću.

"Poverenje i prijateljstvo, baš tako. To je isto prevazišlo poslovne granice, prešlo u jedno druženje i iz te vrste naših odnosa nije nam trebalo mnogo da se odlučimo da na taj način uđemo u film. Poenta je bila da smo mi želeli da se ta predstava i ta priča, i sve ovo što sam do sad ispričala, da se to prenese i zabeleži na ekranu i da to zauvek ostane. Jer predstava kad završi svoj život – nema je. Ako je i snimljena, to nije to. Tako da je iz te neke želje i ljubavi prema čitavoj priči izašlo sve to, pa i činjenica da smo koproducenti."

Iako se oprobala kao koproducent, Nela je kategorična po pitanju režije.

"Što se mene tiče – ne, nikad. Ja sam glumica sa velikim 'G'. Zato što nemam tu želju. Ja funkcionišem ispred kamere i na sceni, i to je moj prostor slobode u kome ja živim i u kome sam kreativna. Mislim da iza kamere... prosto nemam taj dar koji imaju neki veliki reditelji. Ja volim da se bavim onim u čemu sam najbolja, a mislim da je to gluma."

Za kraj, Nela se osvrnula na svoje glumačke snove, ističući da više ne priželjkuje konkretne uloge."Kao mlada sam možda imala neke snove, ali sam brzo shvatila da ne idem ja ka ulogama, nego uloge dođu meni i mene biraju uloge. Zapravo i nismo odigrala to što sam kao mlada želela, a odigrala sam neke uloge o kojima nisam sanjala, a koje su mi donele mnogo, mnogo radosti."

(Telegraf.rs)