Pušku nije zakočio, a zbog svoje spoljašnosti nije mogao da glumi ljubavnike: Ovako je govorio Taško Načić

Na današnji dan 1993. godine preminuo je Taško Načić, istaknuti pozorišni i filmski umetnik, čije su komične uloge obeležile epohe i osvojile publiku različitih generacija. Njegovo ime ostalo je trajno vezano za Atelje 212, gde je ostvario niz nezaboravnih rola – u predstavama poput „Kralj Ibi“, „Radovan III“, „Čudo u Šarganu“ i „Kafanica, sudnica, ludnica“. Na filmu je ostavio dubok trag, a posebno se izdvojila njegova upečatljiva interpretacija u ostvarenju Davitelj protiv davitelja.

Rođen u Kruševac 7. aprila 1934. godine, Načić je preminuo u 58. godini života. Iako je nesumnjivo obeležio domaću kinematografiju, njegova karijera bila je obeležena i ograničenjima – često nije dobijao uloge koje je priželjkivao. Ostao je upamćen po svega jednoj glavnoj filmskoj ulozi, ali upravo toj – ulozi Pere Micića u „Davitelju protiv davitelja“ – koja je postala kultna.

Preporučujemo

Kako su svojevremeno beležili mediji, prepreku je često predstavljala njegova visina od čak 192 centimetra. Zbog toga se nije lako uklapao u standardne podele, pa su ga pojedini reditelji zaobilazili ili mu dodeljivali drugačije, specifične likove. I sam Načić bio je svestan tog paradoksa, o čemu je govorio bez zadrške:

- Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet. Važnije je šta čovek iznutra može da uradi. Dobro, ne kažem da izgled ne može pomoći, ali dobro se sećam kad sam, kao student akademije, gledao Hudožestveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karenjinu. Tarasovoj je tada bilo oko šezdeset i nešto godina, bila je golema, debela. No, posle jednog minuta predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karenjinu - ispričao je Taško početkom devedesetih.

Uprkos svemu, upravo je scenario za film „Davitelj protiv davitelja“ pisan sa mišlju o njemu. Reč je o neobičnoj priči o infantilnom prodavcu karanfila koji noću postaje ubica onih koji ne vole cveće. U filmu, pored Načića, zapažene uloge ostvarili su Rahela Ferari, Srđan Šaper, Sonja Savić i Nikola Simić.

O nastanku filma i poverenju koje mu je ukazano, Načić je ostavio i dragoceno svedočenje:

- Slobodan Šijan je u pisanju scenarija sa Nebojšom Pajkićem, čini mi se, mislio na mene. Davši mi ga na čitanje, pitao me kako mi se sviđa. Rekao sam da je izuzetan, na šta je on uzdahnuo i rekao: "Znaš, da ga nisi prihvatio, ne bih ga ni radio - otkrio je Načić u jednom intervjuu.

Upravo ta uloga, nastala gotovo kao lični projekat, obezbedila je Tašku Načiću mesto u istoriji domaćeg filma. Iako je često bio izvan „glavnih tokova“, njegov dar, autentičnost i prepoznatljiva pojava učinili su da zauvek ostane upamćen kao jedan od najoriginalnijih glumaca svog vremena.

(Telegraf.rs)