Sećanje na Ivana Bekjareva: Maestro koji je svaki trenutak pretvarao u umetnost

Na današnji dan, kada obeležavamo godišnjicu rođenja Ivana Bekjareva (1946-2020), ne prisećamo se samo jednog od najplodnijih glumaca bivše Jugoslavije, već i čoveka koji je sa podjednakom strašću živeo scenu, fudbalski stadion, radijski studio i svoju oazu mira u okolini Beograda. Bekjarev nije bio samo zvezda malih ekrana; bio je simbol jednog vremena i profesije kojoj je dao sve, ali koju je uvek posmatrao kritičkim okom vrhunskog intelektualca.

Čovek hiljadu lica

Retki su glumci koji su uspeli da postanu deo kolektivne svesti naroda kroz toliko različite uloge. Za generacije koje su odrastale uz "Bolji život", on je zauvek ostao Stevica Kurčubić - simbol ambicije, komike i duha osamdesetih. Za one koji su voleli "Srećne ljude", bio je Boško Despotović. Ipak, kritika će uvek isticati njegovu maestralnu, gotovo zastrašujuću transformaciju u liku upravnika logora Vujkovića u seriji "Banjica".

Preporučujemo

Sam Bekjarev je često isticao da je uloge gradio "iznutra ka spolja", ali da je uvek ostavljao prostora za onaj sitni, lični pečat - bilo da je to specifičan hod, pokret rukom ili čuvena improvizovana replika poput "Op-trt-gevezen-zajn" iz "Otpisanih", koja je ušla u svakodnevni govor.

Pionir radija i majstor govora

Malo ko danas zna ili se seća da je upravo Ivan Bekjarev bio glas koji je 1. aprila 1970. godine izgovorio prvo "Dobar dan" na talasima kultnog Studija B. Kao vrhunski školovan glumac, Ivan je vladao dikcijom i akcentuacijom na način koji je danas gotovo iščezao. U vremenu kada se na radiju govorilo sporo i tromo, on je sa kolegama uveo prirodan, brz i dinamičan govor, koji je Studio B učinio najpopularnijom stanicom u rekordnom roku.

"Sav normalan svet" u bazenu i bašti

Iako je bio javna ličnost prvog reda, Bekjarev je uvek težio onome što je nazivao "normalnošću". Njegova vikendica bila je mesto gde su se "gasili reflektori". Tamo, uz čašu crnog vina u bazenu, Ivan je bio hedonista koji je znao da uživa u plodovima svog rada. Porodicu je smatrao stubom društva i svojom najvećom pobedom - činjenicu da je uspeo da sačuva privatni mir uprkos decenijama popularnosti.

Zanimljivo je njegovo priznanje da je svom sinu sugerisao da se ne bavi glumom. Smatrao je to "jednim od najtežih poslova", punim nepravde, koji zahteva čelične živce i jaku ličnost.

Crvena zvezda i bokserski ring

Ivanova strast nije bila ograničena na pozorišne daske. Bio je "okoreli" zvezdaš, čovek koji nije propuštao utakmice na Marakani, a fudbalsku legendu Rajka Mitića smatrao je jednim od svojih uzora. Sport je bio deo njegovog identiteta još od mladosti, kada je zbog uloge u filmu "Bokseri idu u raj" trenirao sa najboljim bokserima tog vremena, sedeći u prvim redovima pored tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića.

Anegdote koje se prepričavaju: Tito i Jovanka

Jedna od najduhovitijih priča iz Ivanovog života vezana je za fotografiju sa Titom i Jovankom. U vojničkim danima, kada bi se "prekombinovao" sa dozvolama za izlazak, fotografija na kojoj pije viski sa maršalom služila mu je kao štit pred strogim oficirima. Ko bi se usudio da kazni vojnika koji je tako "blizak" sa vrhovnim komandantom? Ipak, priznao je da je pred istim tim Titom, tokom jednog svečanog nastupa, od treme zaboravio tekst i pet minuta ponavljao istu rečenicu, što je na kraju prošlo potpuno neprimećeno kod publike, ali je njemu ostalo kao jedna od najdražih uspomena.

Odlazak profesora

Kao pedagog, izveo je generacije glumaca na put. Svojim studentima je uvek govorio istinu o "crnoj strani" profesije, trudeći se da ih pripremi na svet koji nije uvek pravedan. Ivan Bekjarev je bio glumac koji je mogao sve - da nas nasmeje do suza, da nas uplaši svojom strogošću na ekranu i da nas očara svojom gospodstvenošću u privatnom životu.

Danas, na njegov rođendan, ostaje nam bogata arhiva njegovih uloga, ali i sećanje na čoveka koji je uprkos svemu ostao "sav normalan svet". Beograd i srpsko glumište bez njega su tiši, ali trag koji je ostavio je neizbrisiv - baš kao i ona njegova čuvena energija koja je ispunjavala svaki kadar u kojem bi se pojavio.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/Emisija "TV lica")