Adresa koja čuva tajne porodice Gagić: Zavrili smo u dvorište gde je Čerčil živeo u "Porodičnom blagu"

U istoriji domaće kinematografije postoje ostvarenja koja prestaju da budu samo TV program i postaju deo kolektivnog identiteta. Jedno od takvih je, bez sumnje, remek-delo Siniše Pavića – "Porodično blago". Dok su avanture porodice Gavrilović i dogodovštine neponovljivog dvojca Tike Špica i Đoše postale sinonim za narodski humor, jedan lik je tiho, svojom markantnošću, postao simbol prkosa i tradicije.

Malo je glumaca koji su tako verno znali da iznesu težinu „običnog čoveka” kao što je to činio Danilo Lazović. Njegov Bogoljub Gagić Čerčil, vozač kamiona britkog jezika i još tvrđih principa, bio je više od uloge. Bio je to portret čoveka starog kova, onog koji ne savija kičmu pred novim vremenom, već drži do časti, porodice i pravih vrednosti, čak i kada mu život servira „malo više od onoga što može da ponese”.

Preporučujemo

Ekipa našeg portala odlučila je da krene tragom ove kultne serije i poseti lokaciju koja je godinama bila „dom” Gagićima. U srcu Beograda, u Dalmatinskoj ulici na broju 73, i dalje stoji zgrada u kojoj su se odigrale neke od najemotivnijih scena između Čerčila, njegove prelepe Rajne (Snežana Savić) i buntovnog, ali pravdoljubivog sina Brande (Vojin Ćetković).

Foto: Telegraf.rs

Prvi utisak pri ulasku u ovo zdanje je neverovatan – vreme kao da je stalo. Fasada, ulaz i onaj specifičan miris starih beogradskih hodnika vraćaju nas pravo u kasne devedesete i rane dvehiljadite. Stan u kojem su Gagići rešavali svoje porodične drame i dalje je tu, a prema onome što smo mogli da primetimo, u njemu i danas teče svakodnevni život nekih novih stanara, nesvesnih da se baš u tim kvadratima kovala televizijska istorija.

Poseta Dalmatinskoj 73 nije bila samo potraga za filmskom lokacijom, već hodočašće u vreme kada smo se svi okupljali ispred malih ekrana, tražeći zrno nade i smeha u pričama o zakopanom blagu i ljudskim sudbinama.

(Telegraf.rs)