Umrla Barbara Bari

Foto: CJ Rivera / Everett / Profimedia

Barbara Bari je preminula u 95. godini.

Preporučujemo

Priznata glumica preminula je u sredu, 28. oktobra, u svom domu na Menhetnu nakon dijagnoze terminalnog karcinoma, prenosi „Njujork tajms” (The New York Times). Njena ćerka, Džejn Harnik, izjavila je da je smrt njene majke bila medicinski potpomognuta.

Karijera Barijeve obuhvatala je uloge u pozorištu, na filmu i na televiziji. Na Brodveju je dobila nominaciju za nagradu Toni za ulogu u originalnoj postavci mjuzikla „Kompanija” (Company) Stivena Sondhajma. Bila je nominovana za Oskara za ulogu u filmu „Četiri mangupa” (Breaking Away) iz 1979. godine. Na televiziji je igrala u serijama „Barni Miler” (Barney Miller) i „Odjednom Suzan” (Suddenly Susan).

Bari je rođena kao Barbara Berman u Čikagu 1931. godine. Njena porodica se preselila u Korpus Kristi u Teksasu, gde je pohađala Koledž Del Mar i studirala novinarstvo, ali se ubrzo zainteresovala za glumu. Taj prelaz joj nije delovao čudno. „Na kraju krajeva, oba zanimanja su kreativna”, izjavila je za „Akron bikon džurnal” (Akron Beacon Journal) 1963. godine.

Prešla je na Univerzitet u Teksasu, gde je osvojila više nagrada za dramske umetnosti, a nakon diplomiranja uputila se u Njujork.

„Da vam pravo kažem, jedini razlog što sam otišla bio je taj što mi je dečko tamo živeo”, rekla je za taj list. „Trebalo je da se venčamo, ali nismo mogli odmah. Pošto sam već prošla kroz celo maltretiranje oko selidbe u Njujork, pomislila sam da bih mogla makar da pokušam da glumim.”

Počela je da radi u pozorištu i nikada nije očekivala da će napraviti iskorak ka televiziji i filmu. „Imala sam 62 kilograma, krive zube i dugačak nos”, rekla je za „Džurnal”. „Kada sam razmišljala o glumi, mislila sam samo na pozorište, ni na šta drugo.”

Bari je debitovala na Brodveju u predstavi „Drvena činija” (The Wooden Dish) 1955. godine. Godine 1959. pojavila se u „Lukavom planu gizdavaca” (The Beaux' Stratagem), a 1966. igrala je u „Srećno nikad posle” (Happily Never After).

Njen filmski debi bio je 1956. godine u ostvarenju „Div” (Giant), a ta uloga se desila zato što je bila u poseti porodici baš kada se film snimao u Korpus Kristiju. Ipak, njen najznačajniji rani uspeh u karijeri desio se na televiziji. Njene brojne televizijske uloge pedesetih i šezdesetih godina obuhvatale su epizode u serijama „Branioci” (The Defenders), „Ruta 66” (Route 66), „Goli grad” (Naked City), „Doktor Kilder” (Dr. Kildare), „Zona sumraka” (The Twilight Zone), „Čas Alfreda Hičkoka” (The Alfred Hitchcock Hour) i „Begunac” (The Fugitive).

Godine 1964. udala se za glumca, reditelja i producenta Džeja Harnika. Imali su dvoje dece: Džejn, rođenu 1965, i Arona, rođenog 1969. godine.

Prva velika filmska uloga Barbare Bari bila je 1964. godine u ostvarenju „Jedan krompir, dva krompira” (One Potato, Two Potato). Film je prikazivao međurasnu vezu između Barijeve, koja glumi razvedenu ženu, i muškarca koga upoznaje na poslu, koga je tumačio Berni Hamilton, afroamerički glumac. Za ovu ulogu Bari je osvojila nagradu za najbolju glumicu na Kanskom filmskom festivalu.

„Za mene je priča ovog filma prvenstveno dilema jedne žene. Rasni element delovao je slučajno”, rekla je za „Njujork tajms” 1964. godine. „Budući da smo mi glumice narcisoidne osobe, scenario sam prvo pročitala zbog uloge. Nakon toga mi je cela ta situacija delovala izuzetno pogodna za igranje.”

„Kada smo počeli dublje da ulazimo u materiju i radimo na ’Jednom krompiru’, zaista sam shvatila šta film zapravo jeste”, rekla je. „Pomislila sam – uh, ovo je uzbudljivo! Ovo je ono što želim. I zaista je bilo tako.”

Godine 1970, Bari se pojavila u brodvejskoj postavci mjuzikla „Kompanija” u ulozi Sare i osvojila nominaciju za nagradu Toni. Sondhajmova muzika bila je na glasu kao izuzetno teška za učenje, ali Bari je imala keca u rukavu – svog supruga. Ona je za „Observer” (The Observer) 2017. godine ispričala da je jednog dana, kada se glumačka ekipa mučila sa muzikom koju je nazvala „nemogućom”, odnela partituru kući Harniku. Objasnila je da je on „pevao s lista”, dodavši: „Mogao je da pogleda bilo koji muzički komad i odmah ga otpeva. Kada smo uspavali decu, radili smo na tome oko tri i po sata – ja ne čitam note, on me je naučio – i sutradan sam bila jedina koja ju je znala.”

Ljubav koju je Bari gajila prema suprugu i deci bila je duboka. Tema „Kompanije” je brak, a kada je 1970. za „Plejbil” (Playbill) govorila o toj predstavi, rekla je: „Vrlo sam dosadna kada govorim o svojoj deci. Donose mi toliku radost da samo o njima pričam.”

„Znate li šta je za mene lična slika braka?”, rekla je. „Ležanje na našem krevetu u nedelju ujutru uz raširen ’Tajms’, muziku koja svira sa radija i decu koja cijuču i smeju se u jastucima sa nama. Neko je brak nazvao ’gustinom življenja’. Mislim da je to savršen opis, zar ne?” Harnik je preminuo 2007. godine.

Najveća filmska uloga Barijeve bila je u ostvarenju „Četiri mangupa” (Breaking Away) iz 1979. godine, drami o četvorici momaka koji završavaju srednju školu i razmišljaju o tome šta dalje. Film je bio nominovan za pet Oskara, uključujući nominaciju za najbolju sporednu glumicu za Barijevu – ali kada je prvi put pročitala scenario, njena uloga u početku nije bila toliko sadržajna kao što je na kraju ispala.

„Pozvala sam reditelja i rekla: ’Nema nijedne scene između majke i dečaka. Čak ne kažemo ni: Hoćeš li doručak?’”, prisetila se za „Entertejnment vikli” (Entertainment Weekly) 2012. godine. Scenarista Stiv Tešić potom je dopisao scenu u kojoj ona govori sinu da pasoš stalno nosi sa sobom.

„Nismo imali predstavu da će ovaj film postati ono što je postao”, rekla je Bari za EW. „Ali imao je toliko ljudskosti. To je film o američkom životu: o onima koji imaju i onima koji nemaju, o ideji da možete postići bilo šta ako se dovoljno potrudite.”

U međuvremenu, na televiziji, Bari je igrala Elizabet, suprugu Barnija Milera, u 11 epizoda hit humorističke serije. Film „Četiri mangupa” adaptiran je u televizijsku seriju koja se prikazivala godinu dana, što je Barijevoj donelo prvu nominaciju za nagradu Emi. Njene ostale televizijske uloge obuhvatale su naslove „Takerova veštica” (Tucker’s Witch), „Dvostruka nevolja” (Double Trouble) i sitkom Bruk Šilds „Odjednom Suzan” (Suddenly Susan).

Bari je takođe dobila dve nominacije za Emi za epizodne uloge u serijama „Red i zakon” (Law & Order) i „Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve” (Law & Order: SVU). Njeno pojavljivanje u ovoj potonjoj bilo je svojevrsno zatvaranje kruga, pošto je išla na koledž sa majkom zvezde ove serije Mariške Hargitej, Džejn Mensfild. Takođe je nastupala na Brodveju još mnogo puta, uključujući obnovljenu postavku „Violiniste na krovu” (Fiddler on the Roof) iz 2004. godine – za koju je stihove napisao njen dever Šeldon Harnik.

Godine 1994, Barijevoj je dijagnostikovan rak rektuma. Imala je porodičnu istoriju ove bolesti, ali to nije znala. „Moji rođaci su me pozvali i rekli: ’Zar nisi znala da se ova bolest provlači kroz našu porodicu tri generacije?’ Ne, nisam znala da to postoji u našoj porodici jer se u to vreme nisu izgovarale reči rektum, niti rak”, rekla je za „Saut Florida san sentinel” (South Florida Sun Sentinel) 1997. godine.

Zbog te stigme, Bari je postala strastveni zagovornik podizanja svesti o raku rektuma i debelog creva i napisala je dve knjige o svojoj bolesti: „Drugi čin” (Second Act) iz 1997. i „Nemojte umreti od stida” (Don’t Die of Embarrassment) iz 1999. godine. „Mislim da će, ako uspem da proširim svest o ovome, to biti moje zaveštanje”, izjavila je za pomenuti medij.

Glumici nije bilo stalo do priznanja. „Ne podnosim takve stvari”, rekla je za „Njujork tajms” 2017. godine. „Ne mogu to da smislim. Vaš život je važniji od vašeg posla.”

Iza Barijeve je ostalo njeno dvoje dece.

(Telegraf.rs/izvor: People)