Hrvati poludeli za serijom o Sibinjanin Janku: Vrhunac njegove karijere bila je odbrana Beograda

Ovih dana pažnju javnosti u Hrvatskoj ponovo privlači lik i delo Janoša Hunjadija, zahvaljujući raskošnoj istorijskoj seriji „Hunjadi – Uspon na vlast” ("Rise of the Raven) koja se emituje na HRT-u. Kroz 11 epizoda, ova serija prati fascinantan životni put jednog od najznačajnijih evropskih vojskovođa 15. veka – od njegovog detinjstva, pa sve do čuvenog trijumfa kod Beograda 1456. godine, piše Večernji list.

Mnoge generacije dece na Balkanu odrastale su uz poznatu pesmicu „Jeste li videli moga sinka Janka?”. Ipak, malo ko se zapitao ko je zapravo taj Janko za kojim majka u stihovima traga. Iznenadiće mnoge podatak da je reč upravo o Janošu Hunjadiju, u našem narodu poznatijem kao Janko Sibinjanin. On je danas ponovo tema razgovora, a interesovanje za njegovu sudbinu izašlo je iz okvira suvoparnih istorijskih udžbenika.

Preporučujemo

Ko je zapravo bio Janko Sibinjanin?

Reč je o ugarskom vojskovođi i regentu Ugarskog kraljevstva koji je tom državom upravljao od 1446. do 1453. godine. Rođen oko 1407. godine, Hunjadi je svoj život posvetio borbi protiv nadiruće osmanske sile, pokušavajući da zaustavi njihov prodor ka srcu Evrope u trenucima velikih političkih kriza.

Njegov životni uspon bio je toliko munjevit i neverovatan da su se još za njegovog života, a naročito nakon smrti, ispredale brojne legende. Zbog skromnijeg porekla, kolale su glasine da je Janoš zapravo vanbračni sin kralja Žigmunda Luksemburškog. Iako istoričari ove tvrdnje smatraju delom narodne predaje bez stvarnih dokaza, sama činjenica da su takve priče postojale govori o tome koliko je njegov uspeh savremenicima delovao nestvarno.

Simbolika gavrana i prstena

Porodicu Hunjadi prati i upečatljiva legenda o gavranu sa zlatnim prstenom u kljunu, motivu koji krasi njihov porodični grb. Prema predanju, mladi Hunjadi je strelom usmrtio gavrana koji mu je ukrao dragoceni prsten, pa je taj prizor postao trajni simbol njegove dinastije. Upravo iz latinske reči za gavrana (corvus) potiče i nadimak njegovog slavnog sina, Matije Korvina.

Istorijski uspesi i odbrana hrišćanstva

Hunjadijeva prava veličina, međutim, ne leži u legendama, već u konkretnim vojnim pobedama. U vreme kada je pad Carigrada 1453. godine potresao Evropu, on je postao ključna figura odbrane Ugarske i Hrvatske. Organizovao je vojsku i vodio pohode na granicama gde se odlučivalo o sudbini regiona, zbog čega se često ističe da nije branio samo jednu državu, već čitav hrišćanski Zapad.

Vrhunac njegove karijere bila je odbrana Beograda 1456. godine. Kada je sultan Mehmed II Osvajač krenuo na ovu strateški važnu tvrđavu na Dunavu, Hunjadi je uspeo da razbije opsadu i izvojuje pobedu koja je odjeknula celim kontinentom. Sudbina se, ipak, poigrala sa njim na dramatičan način: preživeo je sudar sa najmoćnijom vojnom silom tog doba, ali je samo nekoliko dana nakon velike pobede umro od kuge u vojnom logoru.

Zaveštanje u zvonima i književnosti

Jedan detalj iz tog vremena i danas je deo naše svakodnevice, iako mnogi ne znaju njegov koren. Naime, papa Kalist III naredio je 1456. godine da crkvena zvona zvone u podne kao poziv na molitvu za branioce Beograda. Ta praksa se zadržala do danas kao trajna uspomena na Hunjadijevu pobedu, pa se može reći da sećanje na njega odzvanja svakog dana širom Evrope.

Njegov legat nastavio je da živi kroz njegovog sina, kralja Matiju Korvina, koji je postao jedan od najznačajnijih renesansnih vladara Srednje Evrope. U književnosti, duh tog vremena verno je dočarala Marija Jurić Zagorka u svom čuvenom delu „Gordana”. Kroz romansiranu sliku dvorskih spletki i borbi, Zagorka je oživela doba Matije Korvina, a ljubitelji njene literature tvrde da je njen prikaz tog sveta možda čak i uzbudljiviji od same serije koja je trenutno u fokusu.

(Telegraf.rs/izvor: Večernji list/Slavica Trgovac Martan)