Vek u službi prirode: Ser Dejvid Atenboro napunio 100 godina, ovo su neke zanimljivosti o njemu

Danas svet slavi jubilarni, stoti rođendan čoveka čiji je šapat postao najprepoznatljiviji zvuk na planeti. Ser Dejvid Atenboro, prirodnjak koji nam je decenijama kroz male ekrane donosio čuda divljine, napunio je čitav vek života. Od crno-belih televizora do najsavremenije 4K rezolucije, njegova karijera nije samo hronika televizije, već i hronika naše promene odnosa prema planeti Zemlji.

Početak koji je skoro propao zbog „prevelikih zuba“

Teško je poverovati da je 1950. godine, kada se mladi Dejvid prijavio za posao na BBC-ju, dobio odbijenicu za rad ispred kamera. Tadašnji šefovi su smatrali da on „nije materijal za ekran“ jer su mu zubi bili preveliki. Srećom po nauku i milione gledalaca, ipak je dobio posao kao producent.

Preporučujemo

Njegov uspon počeo je serijom „Zoo Quest“ sredinom pedesetih godina. Dok su tadašnji dokumentarci snimali životinje u kavezima, Atenboro je insistirao na tome da se ekipa zaputi u divljinu. Bio je to revolucionaran potez koji je postavio temelje modernog prirodnjačkog filma.

Čovek koji je „obojio“ tenis i otkrio Pajtonovce

Mnogi ga znaju isključivo kao čoveka koji šapuće dok posmatra lavove, ali Atenboro je bio i vizionarski televizijski urednik. Kao kontrolor kanala BBC Two u šezdesetim godinama, upravo on je uveo televiziju u boji u Veliku Britaniju.

Tada je doneo odluku koja i danas utiče na sport: insistirao je da teniske loptice postanu žute kako bi ih gledaoci lakše videli na novim kolor-televizorima, dok su pre toga bile bele. Takođe, kao čovek sa istančanim osećajem za kreativnost, bio je ključna figura u davanju zelene svetla za emitovanje legendarne serije „Leteći cirkus Montija Pajtona“.

Foto: Jack Sullivan / Alamy / Profimedia

Zanimljivosti iz života istraživača

Iako je obišao svaki kutak planete i proveo hiljade sati u najnegostoljubivijim predelima, Atenborov život krije detalje koji često iznenade publiku:

Rekorder po nagradama: On je jedina osoba na svetu koja je osvojila prestižnu nagradu BAFTA za emisije u pet različitih formata: u crno-beloj tehnici, u boji, u HD-u, u 3D-u i u 4K rezoluciji. To ga čini svojevrsnim živim spomenikom evolucije medija.

Strah od pacova: Iako je bez straha prilazio gorilama, kitovima i otrovnim zmijama, priznao je da gaji iskrenu odbojnost prema pacovima.

Nema vozačku dozvolu: Možda najneobičnija činjenica o čoveku koji je prešao milione kilometara istražujući džungle i pustinje jeste to da nikada u životu nije položio vozački ispit.

Živi muzej: Njegovo ime nosi preko 50 biljnih i životinjskih vrsta. Među njima su praistorijski lav, leptiri, pa čak i jedna džinovska biljka mesožderka.

Od posmatrača do savesti čovečanstva

Kroz godine, Atenborov rad je prošao kroz suptilnu, ali moćnu transformaciju. Dok su njegovi rani radovi bili ispunjeni divljenjem prema lepoti prirode, poslednje dve decenije obeležio je njegov aktivizam. Serijali poput „Planete Zemlje“ i potresni film „Život na našoj planeti“ postali su globalni apeli za spasavanje ekosistema.

Njegova sposobnost da složene naučne činjenice pretoči u priču koju svako razume učinila ga je najuticajnijim glasom u borbi protiv klimatskih promena. On nije samo narator; on je postao savest čovečanstva.

Vek mudrosti

I u stotoj godini, ser Dejvid ne pokazuje znake posustajanja. Njegov glas je možda malo tiši, ali je poruka jasnija nego ikada. Njegov životni put, od dečaka koji je skupljao fosile u kamenolomu do globalne ikone, podseća nas na to koliko jedan čovek može da postigne ako ima strast i radoznalost.

Danas, dok proslavlja svoj vek postojanja, svet mu se zahvaljuje na tome što nas je naučio da volimo planetu. Jer, kako je on sam jednom rekao: „Niko neće štititi ono što ne voli, a niko neće voleti ono što nikada nije iskusio“. Zahvaljujući njemu, svi smo imali priliku da iskusimo svet u njegovom najčistijem obliku.

(Telegraf.rs)