"Ako ljubav ne pobedi, sveta neće biti": Ljiljana Habjanović Đurović o romanu "Ana Marija me nije volela"

Prošlo je 35 godina od objavljivanja kultnog romana „Ana Marija me nije volela“ autorke Ljiljane Habjanović Đurović. Podsetimo, reč je o delu koje decenijama pronalazi put do srca čitalaca, ostavljajući neizbrisiv trag kroz generacije i jezike na koje je prevedeno.

Tim povodom, razgovarali smo sa Ljiljanom Habjanović Đurović, koja nam je govorila o svom čuvenom delu.

Preporučujemo

• Šta vas je inspirisalo da napišete ovaj roman, ako možete da se setite?

Ljiljana Habjanović Đurović: Pa inspirisao me moj život. To je jedna istinita priča, naravno uz ogradu da literatura nije dnevnik. Dakle, to je priča o mom detinjstvu. Ova fotografija na naslovnoj strani romana, to smo moja majka i ja. I prosto, kad sam počela da pišem tu knjigu imala sam 33 godine, imala sam neke... kako da kažem, menjala sam se i sazrevala kao ličnost, spremala sam se da postanem majka i činilo mi se da moram da se suočim sa svim bolom i patnjom svog detinjstva da prosto to ne bi ostalo trauma za ceo moj život. Da ne bih, kako sam govorila, ceo život obrađivala baštu svog nesrećnog detinjstva, odnosno morala sam da izbacim otrov iz sebe da bih mogla da preživim i da živim dalje.

• Koja je, po Vama, najvažnija poruka u ovom romanu?

Ljiljana Habjanović Đurović: Najvažnija poruka ovog romana je ono što je inače poruka svih mojih knjiga i što bih volela da ostane zapamćeno kao poruka mog života, a to je da nas samo ljubav može spasiti. Ljubav koju primamo i ljubav koju dajemo drugima, jer ljubavlju se i Gospod imenuje.

• Rečeno je između ostalog da je roman, bez obzira što je napisan pre 35 godina, aktuelan i sada. Da li se Vi slažete sa tom konstatacijom?

Ljiljana Habjanović Đurović: Pa, upravo kad govorimo o tih 35 godina, znači mi ne obeležavamo danas samo 35 godina od kad je objavljen roman, obeležavamo 35 godina kontinuiranog doštampavanja i čitanja ove knjige. Dakle, ova knjiga se čita, kao uostalom i svi moji romani, od kad je objavljena pa evo do sada. Nažalost – na sreću po pisca i na sreću po knjigu, a nažalost po sve nas, po ljude u čitavom svetu – ta knjiga je aktuelna i danas. I danas postoji zlo, i danas postoji mržnja, i danas ljudi doživljavaju odbacivanje zato što su drugačiji, zato što ne žele ili iz nekog višeg moralnog razloga ne mogu da se menjaju kako bi se uklopili u zadati oblik slagalice. I danas neki govore da je njihova mržnja „sveta mržnja“, i da je njihovo zlo „sveto zlo“, a da je zlo onih drugih, dakle, zlo najstrašnije. Mislim pritom na čitav svet. I zato je važna poruka ove knjige – da nema svetog zla. Zlo je zlo bez obzira ko ga čini, i ko pokušava da ga učini, i ko ga čini... bez obzira ko ga čini i čime pokušava da ga opravda.

• Da li smatrate da će ljubav na kraju i pobediti ovo zlo i mržnju? Da li će ljubav preovladati i pobediti na kraju i biti broj jedan?

Ljiljana Habjanović Đurović: Da Vam kažem nešto, ako ljubav ne pobedi, sveta neće biti. Mržnja uništava, ljubav podiže, ljubav oplemenjuje, ljubav spasava.

• Da li ste se dogovorili sa Aleksandrom (sinom i režiserom) da napravite film vezano za ovaj roman? Da li postoji ideja?

Ljiljana Habjanović Đurović: Za ovaj roman ne postoji ideja, ali hajde da pričamo o filmu kad bude aktuelan film.

• Šta imate dalje u planu? Da li ćete napisati još neku novu knjigu?

Ljiljana Habjanović Đurović: Sad pišem novu knjigu. Ja ne volim da pričam o onome što radim, ja volim da pričam o onome što sam uradila. Jedino što mogu da kažem: vidimo se, ako Bog da, na Beogradskom sajmu knjiga.

(Telegraf.rs)