Nenad Jakovljević o prvom autorskom filmu: "Ruka je priča od koje nisam želeo da odustanem"

Posle gotovo petnaest godina provedenih iza kamere, tokom kojih je gradio karijeru u videografiji i sarađivao na brojnim projektima, Nenad Jakovljević, publici poznatiji kao Neksi, ostvaruje dugogodišnji san i ulazi u svet autorskog filma. U rodnom Negotinu trenutno režira svoj prvi kratkometražni igrani film "Ruka", dramu koja kroz sudbine trojice nekada nerazdvojnih prijatelja govori o prijateljstvu, praštanju, društvenim razlikama i posledicama odluka donetih iz ponosa i sujete.

Ideja za film rodila se pre tri godine, a put od prve napisane scene do prve klape bio je daleko od jednostavnog. Kako nam otkriva u razgovoru, projekat je pratio niz logističkih i emotivnih prepreka, ali nijednog trenutka nije ozbiljno razmišljao o odustajanju. Naprotiv, upravo ga je vera u priču koju želi da ispriča dovela do trenutka kada je u Negotinu konačno snimljen prvi kadar, čime je, kako kaže, nestao sav pritisak koji se godinama gomilao.

Preporučujemo

Posebnu težinu filmu daje impresivna glumačka postava koju predvode Branislav Trifunović, Ivan Jevtović, Bojan Krivokapić, Igor Borojević, Marta Keler, Darko Ivić i mladi Alen Selimi, kog publika pamti po ulozi malog Džeja u filmu "Nedelja". Za muziku su zaduženi Bilja Krstić, Miki Stanojević i Ivan Gavrilović, dok će se u filmu pojaviti i nekoliko poznatih influensera i javnih ličnosti čija će imena, za sada, ostati iznenađenje.

Foto: Nenad Borisavljević

U razgovoru za naš portal Nenad Jakovljević govori o tome kako je nastajala "Ruka", zašto mu je bilo važno da film snima baš u Negotinu, kako je okupio ovako zvučnu ekipu i zbog čega veruje da će ova priča pronaći put do publike.

• Zašto baš sada? Šta se dogodilo u tvom životu da je „Ruka“ morala da bude prvi kratkometražni film koji ćeš snimiti?

Nije se dogodilo ništa preko noći, to je bio prirodan proces sazrevanja. Kao snimatelj i producent, godinama gradim vizuelni identitet za druge, ali autorski kratkometražni film zahteva potpunu ogoljenost i hrabrost. Rad na "Ruci" predstavlja krunu mog dosadašnjeg iskustva. Želeo sam da moj rediteljski prvenac bude projekat koji ima autentičnu dušu, a nema ničeg iskrenijeg od priče koja je duboko ukorenjena u porodičnu istoriju. Osetio sam da sam konačno spreman tehnički, vizuelno i emotivno da iznesem ovakvo delo pred publiku.

Foto: Nenad Borisavljević

• Da si ovu priču snimao u nekom drugom gradu, da li bi to i dalje bio isti film? Šta je to što Negotin daje ovoj priči, a nijedno drugo mesto ne može?

Iskreno, vezan sam za grad u kom sam se rodio i odrastao. Iako već duže vreme živim u Beogradu, često odlazim u Negotin jer me tamo sve podseća na detinjstvo. Zato sam imao veliku želju da autorski prvenac snimim upravo u svom gradu. Pored toga, u samom Negotinu se nikada ranije nije snimao ovakav filmski projekat, pa sam hteo da na taj način probijem led i kroz kadrove dam jedan mali omaž mestu u kom sam rođen.

• Film govori o prijateljstvu, ponosu, sujeti i praštanju. Koja od tih tema ti je lično najbliža, a koja najviše boli?

Lično mi je najbliže prijateljstvo. Pogotovo kada se prepliće sa bratskim odnosima, ono je temelj na kojem gradimo ceo život. S obzirom na to da su likovi u filmu inspirisani mojom porodicom i nose imena mog oca i stričeva, taj osećaj odanosti i neraskidive bliskosti mi je duboko usađen. S druge strane, najviše boli sujeta, u kombinaciji sa pogrešno usmerenim ponosom. To su sile koje najbrže sruše ono što se godinama gradilo. Između tih ekstrema nalazi se praštanje i pružanje "Ruke", ono je verovatno najteži, ali i jedini ispravan korak koji čovek mora da napravi da bi sačuvao one koje voli.

Foto: Nenad Borisavljević

• Posle 15 godina iza kamere kao snimatelj, koliko je bilo teško da prestaneš da razmišljaš kao direktor fotografije i počneš da razmišljaš kao reditelj?

Zapravo nisam ni prestao da razmišljam kao direktor fotografije, s obzirom na to da sam na ovom projektu, pored režije, radio i taj deo posla. Izazovno je režirati, voditi producentski deo i paralelno razmišljati o svakom kadru i kreativi, ali zahvaljujući ekipi profesionalaca koja mi je bila ogromna podrška, sve je išlo znatno lakše. Svi smo sjajno 'kliknuli' kao tim, a to je, po mom mišljenju, najvažnija stavka na svakom projektu.

• Da li je postojao trenutak na snimanju kada si pomislio: "Čekaj, ja stvarno režiram sve ove glumce"?

Iskreno, dok se radilo nisam bio ni svestan svega, jer sam na setu neprekidno razmišljao o tome da sve prođe u najboljem redu. Ali nakon tog prvog snimajućeg dana i 14 sati rada, seo sam, pogledao materijale i tek tada shvatio da je sve ovo stvarno i da se dešava. Nisam mogao da poverujem da su svi ti ljudi došli u Negotin zbog mene i ovog projekta. Beskrajno sam zahvalan svima jer je svako dao svoj maksimum. Posebno mi znači što su svi prihvatili "Ruku" kao svoj projekat koji se radi srcem, a ne samo kao još jedan snimajući dan koji treba da se odradi.

Foto: Nenad Borisavljević

• Da li je veći pritisak bio snimiti prvi igrani film ili ga snimiti baš u svom gradu, pred ljudima koji te poznaju ceo život?

Ne gledam na sve ovo kao na pritisak. Koliko god da je bilo naporno i stresno u nekim nepredvidivim situacijama, ovo je za mene jedno neverovatno iskustvo i sigurno jedan od trenutaka koje ću pamtiti do kraja života. Što se tiče ljudi, oduševljen sam reakcijama. Toliku podršku nisam mogao ni da zamislim. Prelepo je videti da je ljudima drago i da svi nude pomoć na razne načine. Tu energiju i gostoprimstvo osetili su i glumci i članovi ekipe koji su po prvi put došli u Negotin.

• Šta je bila najteža odluka koju si morao da doneseš tokom snimanja?

Na samom snimanju nisam morao da donosim teške odluke jer smo svi ušli maksimalno spremni. Mesecima sam sa ekipom planirao logistiku i plan snimanja, trudeći se da što manje stvari prepustimo slučaju. Najteži deo zapravo je bio usklađivanje datuma, jer mnogo toga mora da se poklopi, od slobodnih termina glumaca i ekipe, preko dozvola za lokacije, pa do vremenskih uslova. Na sve možeš da utičeš, ali za vreme moraš da imaš sreće. A ja sam je zaista imao. Iako je bilo vrlo promenljivo i samo dva dana pre početka prognoza je najavljivala kišu, ona nas je ipak zaobišla. Sve je prošlo savršeno. Imali smo i više sunca nego što nam je bilo potrebno, pa je ekipa, zajedno sa mnom, na setu prilično izgorela i dobila boju.

Foto: Nenad Borisavljević

• Šta bi voleo da ljudi iz Negotina osete kada izađu iz bioskopa, a šta oni koji nikada nisu bili u našem gradu?

Za Negotince želim da izađu iz bioskopa sa osećajem ponosa, videvši svoj grad kao dom jedne duboko iskrene priče. Za sve ostale, voleo bih da se prepoznaju u toj univerzalnoj emociji filma, ali i da kroz te kadrove osete duh Negotina i odmah požele da dođu.

• Kada bi mogao da opišeš "Ruku" jednom rečenicom koja nije sinopsis, kako bi ona glasila?

"Ruka" je priča o tom prelomnom trenutku kada moramo da pobedimo sopstveni ponos i pružimo ruku onima koje najviše volimo, pre nego što bude prekasno.

• Zamisli da se večeras posle premijere sretneš sa sobom od pre 15 godina, kada si tek počinjao da radiš sa kamerom. Šta bi mu rekao u jednoj rečenici?

Veruj u sebe, čak i kada drugi sumnjaju.

(Telegraf.rs)