"Kleknuo sam pred Sinana, on mi rekao...": Šemso 69 o susretima sa legendama folka i povratku Brkova u Beograd

Grupa Brkovi ponovo se vraća u Beograd, gde će 12. septembra održati veliki koncert u Luci Beograd. Kako navode, organizatori, publiku očekuje veče sirove energije, kolektivne katarze, znoja, smeha i horskog pevanja stihova koje svi znaju – čak i oni koji se prave da ih ne slušaju.

Koncert u Beogradu ujedno će biti i promocija devetog albuma „Duga devetka“, izdanja koje donosi novo poglavlje u prepoznatljivoj poetici Brkova, ali bez odricanja od njihove osnovne snage – direktnosti, sirovih emocija i bezobrazno iskrenog pogleda na svakodnevicu. Žanrovski sudar pun energije i direktnosti, kombinuju punk sa folk melodijama i tekstovima bez filtera koji komentarišu stvarnost.

Tim povodom, razgovarali smo sa frontmenom benda Brkovi Šemsom 69 (Shamso 69).

Telegraf: Dobar dan i dobrodošao na portal Telegraf.rs. Očekuje nas veliki koncert u Beogradu 12. septembra. Šta nam pripremate, kakav je repertoar? Da li je u fokusu novi album?

Šemso: Hvala na dobrodošlici. Prvo malo izvinjenje zbog sunčanih naočara; znam da je nepristojno u zatvorenom prostoru, ali već godinama nisam baš "ugodna pojava", pa se maskiram koliko mogu. Nije u pitanju nikakvo glumljenje zvezde, majke mi, samo mi svetlo smeta.

Što se tiče 12. septembra, grupa "Brkovi" svira u Luci Beograd na otvorenom (Open Air). Baš sam malopre shvatio o kojoj se tačno poziciji radi. Imamo novi album, deveti po redu. Sviraćemo neke nove pesme koje to zaslužuju, ali naravno i stare stvari, da nas simpatizeri ne bi razapeli. Jako se radujem, kao i svakoj svirci u Beogradu do sada. Mislim da nam je falio ovakav tip koncerta još od one dvadesetogodišnjice na Donjem gradu na Kalemegdanu. Od tada smo svirali neke manje i "skrpljene" varijante, ali mislim da će ovo biti ono pravo.

Telegraf: Pomenuli ste novi album. Na njemu je i pesma "Novi Bon Jovi", kao i mnoštvo drugih. Možete li nam reći nešto više o tome?

Šemso: Ne znam kako je na drugim kanalima, ali ovde svi sa kojima sam pričao juče i danas pominju tu pesmu. Uvek se pitam zašto u Srbiji kažu "Bon Žovi", dok u Bosni kažemo "Bon Đovi". Ja sam celog života govorio "Bon Đovi". Sećam se intervjua iz novina "Ciao" ili "Metal Hammer" sa Hetfieldom i Mustaineom, gde je pisalo "John Bon Jovi", pa mi je to ostalo.

Ta pesma je na albumu zapravo bila "bonus track", neka vrsta "zajebancije" iz kombija. Pre nekih 12-13 godina smo bili u Kragujevcu u Domu omladine i nešto smo se šalili. Rekao sam: "Hajde da napravimo strofe". Igor je to majstorski odradio i ispalo je baš zabavno.

Što se albuma tiče, planirali smo ga dugo, ali smo kasnili. Navikli smo da izdajemo album svake dve godine, skoro pa nenamerno, ali ovaj put nas je korona psihički dotukla. Nisam hteo da kukam jer su ljudi umirali, pa nije bilo vreme za to, ali kao hipohondar sam svaki dan merio temperaturu. Verovao sam vestima, bio sam u strahu, skoro da sam počeo da lupam u lonce na balkonu.

Na albumu ima dosta starih ideja. Najviše mi je žao pesme "Teroristi". Planirali smo dva dueta na albumu od deset pesama, ali su oba otpala zbog nekih "ego tripova" kolega, što ja ne podnosim. Ispalo je ružno. Na kraju sam kod kuće sam nešto "tandrkao" i mislio da je glupo, ali mi je žena rekla da je super. Kad sam se probudio, i dalje mi je delovalo bezveze, ali sam otišao u Banju Luku kod Igora i Šarca, tamo smo nastavili i tako je nastala pesma "Teroristi". Za divno čudo, jako dobro prolazi, iako ništa nisam očekivao. Pesma "Ostrvska rasprava" je takođe zanimljiva jer se ljudi prepoznaju – neki advokati su mi rekli da se identične scene dešavaju na raspravama. Mi smo prijatelji, družimo se, sviramo i želimo da nas sluša samo onaj ko to voli.

Telegraf: Dolazite često u Beograd. Možete li da se prisetite nekih ludih žurki ili zabava ovde?

Šemso: Prisustvovao sam raznim ludim situacijama, ali ja se ne ložim na žurke. Ja sam realista, racionalista, "Trumpovac", ali na neki naučni način. Često sam "party breaker".

Recimo, u BIGZ-u sam se znao izgubiti, tamo je bilo strašno. Dolazio sam u Beograd po šest puta, a da nisam znao nijednu ulicu, samo sam bio tamo na šestom spratu kod prijatelja. Znao sam da odsviram po tri-četiri koncerta dnevno sam, onako uz stepenice. Potpuno bismo se opustili. Sećam se, ujutru se probudim, nečija noga mi na čelu, a čujem neki bend kako svira. Trčim da vidim ko su, a oni nisu ni "Brejkersi" ni "Straight Mickey". Onda nam javljaju da nam je drugar ostao zaključan u "Cirkus Sferi" jer se napio i zaspao, pa smo ga vadili.

Za mene je Žabac iz Resnika glavni lik Beograda. On je napravio "Buđav lebac", stvorio S.A.R.S., on je baš "spark". Davno mi je pisao neki mejl u stilu Boba Marlija: "Vi ste gotivni, ja bih da dođete". Poznavao sam i neke prijatelje iz Mostara koji su bili u S.A.R.S.-u.

Zapravo, ja sam u bend "Brkovi" upao slučajno. Pevač im je pobegao, a kad sam došao, shvatio sam i zašto – svako bi pobegao od njih, a i oni od mene. Hteo sam da sviram gitaru, nisam pevač niti se tako osećam ni danas. Snimili smo taj prvi album i to ništa nije valjalo. Rekao sam im: "Momci, izvinite, ali ne želim da gubim vreme, ja bih da sviram garažni pank". Onda su mi dali još jednu šansu sa jednim drugarom koji je studirao u Ljubljani, ali je bilo još gore. Potrošio sam 100 maraka na to i hteo sam pare nazad! Bio sam noćni čuvar tada, bio je aktuelan MySpace, i bilo mi je žao da te pesme propadnu. Moj prijatelj, koji je najveći cinik, rekao mi je: "Ovo ima potencijala". Bandara mi je poslao prvu stvar koju je uradio i ja sam pao sa stolice. Nisam mogao da verujem šta je taj čovek napravio. Tako je sve krenulo. I dalje nam je to hobi; nemaš za gorivo, struja ti crkne, čekaš da se pojave "bele sijalice" jer nemaš za njih...

Telegraf: Pomenuli ste pank. Šta za Vas on znači?

Šemso: Ne volim reč "panker" jer se uvek nađu neki "veći" pankeri da ti drže lekcije. Pank slavi 50 godina. Pričao sam sa prijateljem kako smo se nekad rugali hipicima – starci, deca cveća, slušaju "Dorse", gutaju tripove. Sad smo mi ti starci od 50 godina. Za mene pank znači misliti svojom glavom. Koliko god mogu, trudim se da budem takav. Ja u bendu "Brkovi" silom rušim demokratiju, ali znam zašto to radim. Lepo je nemati nikog iznad sebe ko je poltron, sadista ili narcisoidan.

Telegraf: Imate li uzore? Da li ste čuli za "Peru Defformera"?

Šemso: Kad sam upoznao Bandaru, video sam šta on radi sa metalom. On je bio prvi čovek koji mi nije tražio pare unapred. Pomogao mi je, jedva sam ga umolio. On je jedna od retkih prilika u životu gde sam uživao svirajući s nekim. On i ja smo slični, obojica smo hipohondri. Kad je prvi put došao kod mene, počeo je sneg, a ja sam imao svinjski grip. Bio sam izolovan pet dana. Pustio sam mu "Rakijadu u Pranjanima", smejali smo se na podu kuhinje dok mi je žena spavala.

Horror Piknik, Piknik... oni su genijalci. Vi u Srbiji imate genijalce kojima niko ne želi da pruži resurse. Biške je isto ljudska duša. On bi trebalo da bude TV lice, srpski Mister Bin, ali onaj koji vodi emisije. Ima fantastičnu dikciju.

Pera Defformero nas je pozvao da im budemo gosti u Zagrebu u klubu Željezničar. To je bio prvi put da sam osetio da neko iz publike peva naše tekstove. Došao sam s posla, čujem nešto šušti, a Tomac mi kaže: "Ljudi pevaju tvoje tekstove!". Nismo imali ni CD, samo YouTube. Javili su se ljudi iz Skoplja, Beograda, Titograda, Kalifornije, Bagdada... Bio sam skoro ljut, u stilu: "Šta vi to pevate?", iz nekog potpuno nenormalnog razloga. Kasnije sam upoznao Bišketa, on je legenda.

Telegraf: Da li ste upoznali još nekog od folk pevača?

Šemso: Upoznao sam Sinana Sakića. Bio sam njegov fan i pre. Jedan novinar me je poveo na splav "River", gde nikad pre nisam bio. Sinan je za mene bio više duhovna osoba nego pevač. Kao neki monah u narandžastom, toliko je topline zračio.

Upoznao sam i Seju Kalača u autobusu na relaciji Zagreb–Štutgart. Sećam se, plašio sam se da autobus neće stati u Ljubljani, a ja sam imao kartu do tamo. Upoznao sam i Acu Lukasa u hotelu.

Sa Sinanom sam pričao, on me je pitao kakve su to moje pesme. Kleknuo sam ispred njega jer je on nizak rastom, a on mi kaže: "Ustani, bre, hajde sa mnom". Odveo me je u bekstejdž. Rekao sam mu da bih radije bio s njim i pio vino nego da me "kurva vodi u kino", a on je rekao: "Ja hoću da pevam tu pesmu!". Vežbali smo njegove pesme "Otvori se nebo" i "Još uvek se sećam tebe". On je bio ljudina, bez obzira na muziku.

Telegraf: S kojim narodnjakom biste voleli da snimite duet?

Šemso: Zamrzeo sam duete zbog loših iskustava. Ljudi se fokusiraju na pogrešne stvari – ko je glasniji, ko je tiši. Ja svoje vokalne nedostatke krijem u studiju, uživo je bitna energija. Neki su govorili da "trujemo omladinu". Ja sam amater, ali na YouTube-u postoji opcija "Not for kids". Roditelj je taj koji treba da vaspitava dete. Moji roditelji nisu znali da sam ja u trećem-četvrtom razredu gledao karate filmove i porniće, sami smo se snalazili.

Telegraf: Pamtite li neki najluđi dan sa turneje?

Šemso: Bilo je ludih dana, ali više pamtim izjave pojedinaca. Recimo, jednom smo bili na Zlatiboru na "Hills Up-u". Spuštamo se dole prema Ubu i vidimo dva prevrnuta kamiona cisterne za septičke jame. Sadržaj je bio do kolena i tekao je prema nama. Stali smo i nismo znali šta ćemo. Jedan lik iz benda kaže: "Probudi me kad stignemo" i zaspi. Budimo ga na ulazu u Srbiju da da pasoš, a on kaže: "Pa ja sam mislio da idemo u Bosnu".

Ili Beer Fest u Beogradu – 100.000 ljudi. Veliki san nam je bio da tamo sviramo. Naš Zlatko iz Novog Sada nas je pogurao. Trčim u garažu da im kažem: "Momci, sviraćemo na Beer Festu pred 100.000 ljudi!". Nastala je tišina od 30 sekundi, a onda je Tomac rekao: "Znam gde ćemo jesti šabački statinac (iznutrice)". Njima je hrana bila bitnija od publike. Na tom koncertu su mi pohapsili skoro sve prijatelje – jedan je go izašao na binu, drugi se potukao...

Telegraf: Postoji li neka manifestacija na kojoj niste svirali, a voleli biste?

Šemso: Festival duvan čvaraka u Valjevu! Da me plate da sviram i jedem čvarke. Šta ti tu nije jasno? (smeh)

Telegraf: Kako za Vas izgleda savršen dan?

Šemso: Da budem sa ženom, da imamo seks, ali da istog tog dana skoknem do Anfielda, da me prime u prvi tim Liverpoola, da zabijem gol i da ceo Kop zaurla. Srce bi mi iskočilo. I naravno, deca, da njih ne zaboravim. Srećan sam sad, možda prvi put u životu na ovaj način.

Nemam nekih neostvarenih želja za sebe, više za druge. Znam da sam nezgodan, naporan, ponekad i preglup, pa bih voleo da to smanjim zbog ljudi koji su mi bitni. Grešaka je puno u ljudskoj rasi, možda cela ideja o našoj rasi nije ni trebalo da se desi. Granice su glupa stvar – idem u Island i niko me ništa ne pita, a pakete mi lakše šalju iz Švedske nego iz Nikšića. Oblak ne možeš kupiti, mada možeš iCloud.

Nemam poruku za čitaoce, previše sam pričao. Poruke može da deli samo Mister Mijagi iz "Karate Kida". Roditelje sam davno prestao da slušam, sad slušam samo ženu jer su žene pametnije. Ja sam feminista i na njihovoj sam strani.

Hvala vama, svako dobro vašim gledaocima i domaćicama. Vidimo se 12. septembra u Luci Beograd!

(Telegraf.rs)