Himna jedne generacije: Kako je nastala pesma "Sve što želim u ovom trenutku" iz serije "Sivi dom"

Pesma „Sve što želim u ovom trenutku“ decenijama važi za jednu od najemotivnijih i najprepoznatljivijih numera domaće kinematografije. Iako je prošlo skoro 40 godina od emitovanja serije „Sivi dom“, priča o tome kako je nastala ova svojevrsna „himna domaca“ i dalje intrigira javnost.

Gostujući u emisiji „Za stolom sa Apostolom“ na RTS-u, reditelj serije Darko Bajić prisetio se kreativnog procesa, improvizacije i slučajnih susreta koji su doveli do stvaranja ove legendarne pesme. Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u samom početku odigrao je glumac Zoran Cvijanović, koji je na snimanju bio više od glumca.

Preporučujemo

Bajić objašnjava da je sve počelo nekoliko dana pre nego što je pesma zapravo „oživela“ pred kamerama, dok su se pripremali masovni kadrovi sa statistima.

„Pozovem ja Cviju, dan, dva ranije, dva-tri dana ranije, Zorana Cvijanovića. Pošto mi je on bio savršeni asistent. On mi je uvek pomagao kad su dolazili statisti itd. To su dolazila deca iz osnovnih škola i gimnazija iz Kruševca“, priseća se Bajić.

Inspiracija za osnovu pesme pronađena je u starom hitu, ali uz dozu umetničke slobode i humora.

„I onda smo se setili pesme Dijega Varagića ’Jedne noći u decembru’. Cvija kaže: ’Malo samo da mu uzmemo, da mu ukrademo, pa ćemo malo ovo...’ I onda smo krenuli da pevušimo tu pesmu“, otkriva reditelj.

Iako je ideja postojala, pesmi je bila potrebna autentičnost – onaj sirovi, iskreni zvuk koji bi odgovarao atmosferi vaspitno-popravnog doma. Rešenje je stiglo sasvim slučajno, u jednom podrumu.

„A do grupe Far, slučajno sam čuo neke muzičare koji sviraju u podrumu. Sad, to mi se činilo zanimljivo zato što su malo i falširali, ali dobro, to je proba. Logično je“, kaže Bajić kroz osmeh.

Upravo ta nesavršenost i energija mladih muzičara bili su ono što je reditelj tražio. Odmah je prepoznao likove koji će postati deo istorije.

„Ja uđem unutra, kažem: ’Momci!’, a onda vidim jednog ovako ošišanog do glave, jednog Fićka, pa vidim ovog glavnog koji je Popa. Ono, sa kovrdžavom kosom. Ja kažem: ’Ajde, bre momci, vi da budete moji domci’“, priča Darko Bajić.

Ono što je počelo kao pevušenje na setu i improvizacija u podrumu, pretvorilo se u pesmu koja je obeležila jednu epohu i postala neodvojivi deo identiteta „Sivog doma“.

„Tako je lagano nastala ta pesma, i tako smo polako tu pesmu usvojili kao neku himnu“, zaključio je reditelj u razgovoru za RTS.

Danas, decenijama kasnije, stihovi „Sve što želim u ovom trenutku...“ i dalje bude istu nostalgiju i emociju, podsećajući nas na snagu umetnosti koja nastaje iz iskrenosti, drugarstva i malo „podrumskog“ duha.

„Sve što želim u ovom trenutku“

[Strofa 1]

Sve što želim u ovom trenutku

Idi, idi iz života moga

Srce mi je izgorelo moje

A duša je ostala bez svoga

Sve što želim u ovom trenutku

Idi, idi iz života moga

Srce mi je izgorelo moje

A duša je ostala bez svoga

[Refren]

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

[Strofa 2]

Veselo mi s tobom nekad beše

Al' tad je sa neba zvezda pala

Sad mi osta samo bleda slika

Što mi tvoja sestra jednom dala

Veselo mi s tobom nekad beše

Al' tad je sa neba zvezda pala

Sad mi osta samo bleda slika

Što mi tvoja sestra jednom dala

[Refren]

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

Ne, neću plakati

Srce mi je puno radosti

[Završetak]

Srce mi je puno radosti

Srce mi je puno radosti

(Telegraf.rs)