"To je najlepše od svega...": Tanja Bošković o penziji

Glumica Tanja Bošković je gostujući u emisiji "Beogradska hronika" RTS-a kod voditeljke Slađane Tomašević otkrila da uživa u penziji i da ne mora da žuri nigde.

Voditeljka: Moram da ispričam gledaocima jedan detalj, mislim neću otkrivati gde i kako. Ja srećem Tanju u opštoj gužvi gde ne znamo ni jedna ni druga gde levo, gde desno, ko šta treba da radi i gde da ide. Ja čak i ne vidim i oni mi kažu „eno Tanja“. Tanja lepo sedi kao da se ništa ne dešava oko nje, milion ljudi, ne znate ko će, kad će i šta će, čita knjigu. Ja pitam „Tanja, šta je ovo?“, ona kaže „pojma nemam“.

Preporučujemo

Tanja Bošković: I nije ni važno. Znate, leto je vreme kad je vaše vreme. Da li čekam u redu ili... ako imam sadržaj koji me zanima, onda sve ostalo mogu da apstrahujem i to je najlepše od svega. Živela penzija.

Voditeljka: Tu ste mi, Tanja, vi znate da ste mi tu rečenicu izgovorili tada? „Živela penzija.“

Tanja Bošković: Da.

Voditeljka: Koliko je lepo i koliko su srećni ljudi koji dožive penziju.

Tanja Bošković: Tako je. To je najlepše od svega, znate. Vi možete da radite koliko hoćete, pogotovo kad ste zdravi. A ne morate. I onda imate energije, onda možete da primetite život. Imate vremena da obratite pažnju na detalje. Detalji zapravo nama, detalji nas čine bogatijim. Ja ne moram da žurim više nigde. Ne smeta mi ni 40 stepeni. Zato što ako neću da izađem, ja ću ostati u svojoj kući sa debelim zidovima gde neće doći do mene tih 40 stepeni. I ako siđem u prodavnicu mogu da sačekam u miru da svi pokupuju to i da odu, a da ja onda u miru se radujem... srela sam se s jagodama, na primer.

Voditeljka: A da vas pitam, Tanja, jel' se... jasno, život uči...

Tanja Bošković: Da.

Voditeljka: I to je iskustvo koje se stiče i sve ostalo. Ali koliko s tim morate da se rodite, a koliko to učite, gledate druge... Sad pitam vas zato što ste apsolutno pozvani da odgovorite na to.

Tanja Bošković: Jer vi ste suviše mladi da biste to razumeli. Znate, da, postoji sigurno nešto što je genetski, što sam ja nasledila od svojih roditelja. Strpljenje se uči. Uči se kroz veru, pre svega. Verujući u Gospoda Isusa Hrista, vi ne morate da brinete. To kad naučite, a ne dolazi se tako lako do te nauke, to kad naučite onda prvo prestanete da se sekirate oko gluposti. I smirite se. Smirite. Ne morate da stižete nigde. I šta znači na vreme? Kaže, na vreme. Da, predstava mora da počne u osam. Vi morate doći u sedam da biste se našminkali i tako dalje. To je ono što je na vreme. Al' kad su prestali ti limiti, mogu da spavam danju, noću, kad mi padne na pamet. Spavam kad mi se spava. Čitam kad mi se čita. Kuvam kad mi se kuva. To je prednost penzije, odnosno toga da prvo sebe ostavite na miru.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)