Troja nije bila bajka: Šta je od svega u „Odiseji“ stvarno, a šta je izmišljeno?

Novi film Kristofera Nolana „Odiseja“ napunio je bioskope, a dok gledamo holivudsku verziju priče, vredi se zapitati - šta mi zapravo znamo o tim događajima? Da li je Odisej bio samo antički superheroj ili je taj čovek zaista hodao zemljom?

Kada čujete ime „Odiseja“, prva asocijacija nekima je verovatno dosadna lektira iz srednje škole ili, u ovom trenutku, najnoviji bioskopski hit. Ali, za istoričare i arheologe, ovo je priča o najvećem „hladnom slučaju“ u istoriji. Kristofer Nolan je u svom filmu akcenat stavio na psihologiju i preživljavanje, ali nauka ima još zanimljivije odgovore na pitanje šta se zapravo desilo pre 3.000 godina.

Preporučujemo

Prvo i najvažnije: Da li je Troja postojala?

Kratak odgovor je - da. Dugo se mislilo da je Troja nešto kao Atlantida, grad izmišljen da bi se ispričala dobra priča. Međutim, krajem 19. veka, Hajnrih Šliman (čovek koji je više bio avanturista nego pravi naučnik) odlučio je da doslovno prati Homerove opise iz „Ilijade“.

Kopao je na brdu Hisarlik u današnjoj Turskoj i - pogodio je. Našao je grad. Zapravo, našao je devet gradova sagrađenih jedan na drugom. Naučnici su kasnije utvrdili da sloj koji nazivaju „Troja VIIa“ pokazuje jasne znake rata: zidovi su srušeni, pronađeni su kosturi ljudi koji su poginuli u borbi i tragovi velikog požara. To se hronološki poklapa sa vremenom o kojem pišu antički pesnici. Dakle, rat se desio. Troja je pala.

Da li je Odisej bio stvarna ličnost?

Ovde stvari postaju malo komplikovanije. Ne postoji nijedan zapis na kamenu na kojem piše „Ovde je spavao Odisej“. Međutim, većina istoričara se slaže da lik Odiseja nije izmišljen iz ničega.

U to vreme, kraljevi malih grčkih ostrva bili su više kao lokalni plemići ili „gospodari rata“. Odisej je verovatno bio jedan od njih. On je u mitologiji ostao upamćen kao „lukav“ (onaj koji je smislio Trojanskog konja), što je u prevodu značilo da je bio inteligentniji od prosečnog vojnika tog doba. Ono što je zanimljivo jeste da su na Itaci (njegovom rodnom ostrvu) pronađeni ostaci palate koji se u milimetar poklapaju sa onim što je opisano u epu. Ako nije postojao baš taj jedan Odisej, postojao je neko veoma sličan njemu ko je vladao tim ostrvom.

Foto: Tanjug/AP/Melinda Sue Gordon/Universal Pictures

Kako objasniti čudovišta i magiju?

U Nolanovom filmu vidimo spektakularne i strašne scene, ali antički moreplovci su te „nemani“ videli kroz prizmu onoga što su poznavali. Danas nauka ima logična objašnjenja za „magiju“ iz Odiseje:

Kiklop (jednooki div): Arheolozi su na ostrvima Sredozemlja pronašli lobanje patuljastih slonova. Ako niste biolog i vidite takvu lobanju, rupa u sredini (gde je slonu surla) izgleda baš kao ogromna očna duplja. Tako je verovatno rođen mit o jednookim divovima.

Sirene: Mornari koji su mesecima na moru, iscrpljeni, gladni i pod uticajem sunčanice, lako su mogli da zvuk vetra u stenama ili pesmu morskih lavova protumače kao ljudski glas.

Scila i Haribda: To nisu bila čudovišta sa pipcima, već stvarni morski vrtlozi i opasne stene u moreuzu kod Sicilije. I danas su ti prolazi opasni za manje brodove ako kapetan nije oprezan.

Printskrin: Youtube/Universal Pictures

Trojanski konj - najveća prevara ili nešto drugo?

Svi znamo priču o drvenom konju u kojem su se sakrili vojnici. Ipak, istoričari su skeptični. Prvo, napraviti konja te veličine koji je stabilan i u koji može da stane četa vojnika, a da to niko ne primeti, tehnički je skoro nemoguće.

Verovatnije je da je „konj“ bio nadimak za opsadnu spravu (nešto kao ogroman ovan za razbijanje kapija) koja je bila prekrivena mokrim konjskim kožama da je branioci ne bi zapalili. Druga teorija je da je grad pogodio zemljotres (bog Posejdon, koji simbolizuje zemljotrese, ujedno je i bog konja), pa su Grci jednostavno ušli kroz pukotine u zidu, a priča se kasnije „ukrasila“.

Foto: Tanjug/AP/Melinda Sue Gordon/Universal Pictures

Zašto nas to i dalje zanima (i zašto Nolan snima film o tome)?

Nolan nije snimio film o grčkim bogovima, već o čoveku koji želi da se vrati kući dok mu se ceo svet protivi. To je ono što je „ljudsko“ u ovoj priči. „Odiseja“ je zapravo prvi psihološki triler u istoriji.

Istina o Odiseji nije u tome da li je on sreo vešticu koja pretvara ljude u svinje, već u tome da je on simbol svakog čoveka koji je ikada prošao kroz rat i pokušao da ponovo pronađe svoj normalan život. Činjenica da i danas, 3.000 godina kasnije, plaćamo bioskopsku kartu da čujemo tu priču, govori da se ljudska priroda nije nimalo promenila.

Dakle, dok gledate film, ne tražite istorijsku tačnost u svakom detalju. Bitno je to da je Troja zaista gorela, da su brodovi zaista tonuli, i da je jedan čovek, po imenu Odisej ili nekako drugačije, zaista proveo godine pokušavajući da se vrati onima koje voli. Sve ostalo je samo dobar holivudski (i antički) marketing.

(Telegraf.rs)