Sećanje na Branka Cvejića: Buldožer energije i osmeh koji je spajao generacije

Branko Cvejić, koji se rodio na današnji dan, 25. avgusta, je bio dete pozorišta. Njegov otac, operski pevač Žarko Cvejić, uveo ga je u te hodnike još dok je bio beba. Kako je sam Cvejić govorio: "Šunjao sam se po katakombama pozorišta, od tavana do podruma. Inficirao sam se svim tim mirisima, od šminke do lepka za bradu." Ta infekcija pozorištem trajala je do poslednjeg daha.

U jednoj od emisija "Oko magazina" na RTS-u pričalo se o Branku Cvejiću

Preporučujemo

Bane Bumbar – Lik u kojem smo se svi prepoznali

Iako je odigrao stotine uloga, serija „Grlom u jagode“ ostala je ključna tačka njegove karijere. Reditelj i scenarista Rajko Grlić, koji je sa Srđanom Karanovićem stvarao tu priču, o Branku kaže:

"Sjajan glumac koga je označila jedna uloga u mladosti, ali je i dalje igrao prekrasno, pogotovo u kazalištu gde sam ga često gledao. Ali on je za mene bio više od glumca, on je meni bio prijatelj. I kad izgubite prijatelja, onda je to... to boli. To je komad vas otišao zauvek. Pratio sam cijelu tu bolest i teško mi je zapravo ta pomisao da to nasmijano lice, Cvejino, me neće dočekati kad dođem u Beograd ili kad on dođe u Istru."

Novinarka Radmila Stanković objašnjava zašto je Bane Bumbar bio toliko važan:

"Ja mislim da je Bane Bumbar bio zaista najbolje pogođen lik, jer oko njega su bili svi oni za koje bi neko voleo da bude – lepotani, frajeri, uspešni muškarci, dobri đaci... A on je bio tačno ono gde je ogroman deo mladog sveta mogao sebe da vidi i prepozna. Od porodičnog miljea, do svih njegovih trauma, muka, debljine, trapavosti... mislim da je u tom pogledu on bio sjajno odabran i sjajno je to odigrao."

Ipak, Cveja je insistirao na tome da on nije Bane: "Nisam ja bio Bane Bumbar, niti su me tako zvali. Bio sam i ostao Cveja. Za mene je to bila uloga kao i svaka druga."

Čovek sa vizijom: JDP kao životna misija

Nakon požara koji je 1997. godine zahvatio Jugoslovensko dramsko pozorište, Branko Cvejić je uložio nadljudske napore u njegovu obnovu. Kao pomoćnik direktora, a potom i upravnik (2002–2011), postao je sinonim za stabilnost i napredak ovog teatra.

Njegova kuma i koleginica Svetlana Bojković priseća se njihove mladosti i njegove posvećenosti:

"Znamo se skoro 60 godina, još kao tinejdžeri u Dadovu. Paralelno su naši životi i privatno i profesionalno tekli. On je bio zaista posvećen pozorištu do kraja. Nije mu bila dovoljna samo gluma kao gluma, jer je imao i druge sposobnosti – organizacione, operativne. I on je dugo godina bio na čelu te moćne kuće i to baš u periodu kada je ona imala svoj ponovni procvat."

Glumac Voja Brajović opisuje ga rečima koje najbolje oslikavaju njegov temperament:

"Ja sam voleo da ga zovem 'buldožerom'. On je imao takvu energiju... krene negde u neku misiju i on prođe. Takav je bio Cveja. U svim projektima za koje se zalagao, on je tu energiju ulagao ne samo da to bude dobro, nego da izađe, da bude najbolje na svetu. To je retka osobina jednog neimara."

O njegovom karakteru, Brajović dodaje:

"On je bio čovek koji nije imao dlake na jeziku. Jako dobro je znao svakome da kaže utisak o njegovom delu, nastojanju, pokušaju. To je izuzetan kvalitet, da je mogao svakom da kaže šta misli. Da li je dobio ono što zaslužuje? Naravno da nije."

Hedonista i prijatelj

Irfan Mensur, prijatelj i kolega, pamti Cvejića kao Beograđanina s pedigreom i velikog estetu:

"On je čovek hedonista, čovek koji voli lepe stvari, čovek s pedigreom. Kad kažem 'Beograđanin s pedigreom', ne mislim ništa ružno. On je čovek koji je prvo znao od onih najbanalnijih stvari – znao je kako da se obuče, uvek je mirisao, on je mislio... On je JDP voleo ne kao zgradu, nego je voleo ljude koji su tamo."

Mensur kroz smeh deli i jednu anegdotu koja pokazuje Cvejinu neposrednost:

"Kad sam se venčavao sa svojom prvom suprugom Ljiljanom Perović, pravili smo plan gde ćemo na bračno putovanje. Sedimo u salonu JDP-a, tu je i Cveja. Mi kažemo da idemo u Veneciju na 6-7 dana, a on kaže: 'Je l' mogu i ja s vama?'. I tako je na moje prvo bračno putovanje sa mnom otišao i Branko Cvejić."

Mentor mlađima

Iako je pripadao generaciji velikana, Branko je uvek imao sluha za mlađe kolege. Glumac Milan Marić priseća se dragocenih saveta:

"U svim tim mojim trenucima nesigurnosti, nesnađenosti, nerazumevanja, nekako je umeo da pročita i na sebi svojstven način da kaže: 'Ej, biće to sve u redu, super si'. Znao je mladom glumcu da da vetar u leđa, da ga ne sputa, nego da ga pusti na sceni da proba. To je odlika stvarno velikih ljudi."

Jugosloven do kraja

Branko Cvejić nikada nije krio svoju jugoslovensku identifikaciju, uprkos kritikama. Govorio je: "Ja sam rođen u toj zemlji i biću do svoje smrti Jugosloven."

Radmila Stanković to potvrđuje:

"On je bio energično protiv toga da se naziv Jugoslovenskog dramskog promeni. Ni slučajno nije dao. To nije reč o jugonostalgiji, to je reč o poštovanju nečega što je deo istorije ove zemlje. Smatrao je da je neukusno da nešto što je stvoreno u Jugoslaviji menja ime."

Branko Cvejić nas je napustio 26. jula 2022. godine. Iza sebe je ostavio prazninu koju je teško popuniti, ali i bogatstvo uloga i modernizovano pozorište koje će zauvek nositi njegov pečat. Kako reče Rajko Grlić: "Cveja zaslužuje da ga ozbiljno pamti Jugoslovensko dramsko, ne samo po tome, nego i kao glumca."

(Telegraf.rs/izvor: RTS, Emisija "Oko magazin")